Грдун

Грдун
Грдун цласс=нотпагеимаге| Грдун на карти Хрватске
Жупанија	Карловачка жупанија
Опћина/Град	Озаљ
Најближи (већи) град	Озаљ, Карловац
Надморска висина	од 118 - 245 м
Географске координате
- з. ш.	45.54530 Н
- з. д.	15.45623 Е
Становништво - - - - - - -(2001 / 2011 / 2021)
- Укупно	160
Пошта	47281 Мали Ерјавец
Позивни број	+ 385 (0)47
Аутоознака	КА

Грдун је насеље у сјеверозападном дијелу Карловачке жупаније, десетак километара од Карловца у смјеру града Озља.

Земљопис

Налази се на лијевој обали ријеке Добре, окружено насељима Томашница, Пишчетке, Врбанска Драга те Јашково. На десној обали Добре, насупрот Грдуна налази се насеље Задобарје. Грдун административно припада граду Озљу, а црквено старој хрватској жупи Узвишења Светог Крижа у Завршју Нетретићком која спада у Озаљско-липнички деканат Загребачке надбискупије. До 1952. године Грдун је припадао под опћину Нетретић.

Мјесто се неслужбено дијели на Доњи Грдун (уз ријеку Добру и стару франкопанску цесту према Озљу) те на Горњи Грдун (према Пишћеткама и Горњој Томашници). Грдун се састоји од једанаест раштрканих заселака од којих су неки данас пусти и напуштени док се највећи дио становништва слио на потез уз обалу Добре. Грдунски заселци јесу : Брози, Кишури, Вуљанићи, Плескине, Блажуни , Јанжетићи, Вранићи, Ловраси, Карабогдани, Пољаки , Басар село и Горњи Грдун.

Становништво

За Грдун је карактеристично да у једном заселку живе становници с истим презименом, а сваки заселак обично је смјештен на једном брду или "бригу". На Горњем Грдуну заступљена су презимена Блажун и Грдунац а осим презимена која су напријед наведена по којима су заселци добили називе у Грдуну су заступљена још и презимена  : Црнковић, Гуштин, Ћук, Фурлић, Гуњила, Часни, Плаван, Филипаш, Пољак, Бендековић, Ердељац, Томашић, Голубић, Ресовац, Малеш, Прајз. Нека од тих презимена су у потпуности изумрла у Грдуну али њихови потомци живе у другим мјестима у Хрватској или шире.

Занимљиво је да презиме Плескина постоји изворно само у Грдуну и нигдје више у Хрватској , тако да сви Плескине који су данас раштркани по средишњој Хрватској, Њемачкој, Шведској и Канади изворно потјечу из Грдуна тј. с "Плескинског брига".

Због цијелих заселака с људима истог презименима у употреби су надимци ( пришварки ) као на примјер: Сридњи, Ћоп, Шмит, Франц, Тањир, Мерикант, Бајгин, Рибар, Најденац, Шубо, Туљан, Горњи, Јиво, Маруга , Корен, Шережан, Диба и многи други. Ти надимци су често више у употреби него само презиме.

Становништво Грдуна одувијек је било хомогено хрватско и римокатоличко, изузетно сложно . Сами за себе воле помало у шали наглашавати да су Брајци, док становници околних претежито равничарских мјеста Јашкова и Малог Ерјавца воле Грдунчане подругљиво називати Живичарима јер живе у шуми - живици. Истовремено Грдунчанима не смета превише назив Живичар јер они под тим појмом подразумјевају жилаве, чврсте, издржљиве и поштене људе. Све је то дио локалног народног фолклора који полако одлази у заборав.

Као и многа околна села и Грдун је похарала бијела куга а због тешког живота, шкрте земље и сиромаштва многи становници иселили су из тог краја. У времену послије Другог свјетског рата Грдун је доживио највеће осиромашење, био је суставно занемариван и у том је времену Грдун напустило највише становништва.

Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 160 становника те 55 обитељских кућанстава.

Кретање броја становника 1857.-2001.

• 2001. - 160
• 1991. - 208 (Хрвати - 208)
• 1981. - 251 (Хрвати - 250, остали - 1)
• 1971. - 339 (Хрвати - 335, остали - 4)

Повијест

Грдун се први пут спомиње 1441. године заједно с Томашницом, Добром (Новиград на Добри) и Задобарјем као дио жупе Св. Крижа у Завршју (Заврхи) Нетретићком. Сама жупа Св. Крижа спомиње се већ 1334. године у статуту бискупије загребачке надђакона горичког Ивана као једна од жупа подгорског котара горичког архиђаконата. Из диобеног списа властелинства Озаљ из 1550. и 1661. године видљиво је да је Грдун припадао под озаљско властелинство заједно с околним селима.

Грдун је некада био на далеко познат по производњи вапна те се та традиција задржала у неким домаћинствима до данашњих дана. Вапно се пекло у посебним пећима тзв. "вапникама" и права је штета да данас није сачувана ни једна "вапника". У производњи вапна судјеловала су многа домаћинстава, неки су били власници вапненки, неки су набављали дрво - гориво за вапненке, неки су били познати као обрађивачи камена, други су развозили готово печено вапно с коњским и воловским запрегама. Рад око производње вапна био је изузетно тежак и напоран а живот вапнара скроман и сиромашан с честим повредама и болестима. Грдунски киријаши развозили су вапно с воловским а касније и с коњским запрегама све до Метлике, Глине и Слуња. Вјеројатно су у давнини вапном опрскрбљивали и градитеље Карловца као и Старог града Озља.

Грдун има неколико природних извора с врло квалитетном водом , најпознатији извори су : "Градишће", "Јарача" и "Пећина". На њима се становништво опскрбљивало с водом све до 1974. године када су мјештани изградили водовод с властитим радом и средствима. Становници Грдуна такођер су властитим снагама и слогом подигли и електричну мрежу 1958. године.

У Грдуну постоји локација која се зове Цигленица гдје се некада производила цигла, а и данас је видљиво мјесто гдје се копала глина. Грдун је био село дрвених кућа, од којих су многе још данас сачуване. Био је познат по својим шумама, тако да многи житељи из околних села имају властите шуме у Грдуну , нарочито у предјелу "Буковље" и "Пушћике". Шуме су богате с дивљачи, а у прољеће и јесен пуне су шетача и берача гљива и кестења.

Седамдесетих година прошлог стољећа тадашња младеж била је доста бројна и активна тако да су организирали своје "забаве" и излете, та генерација је и данас покретач свих активности у селу. Младеж се окупљала у предјелу Бридовице, гдје су уредили ногометни терен, тзв. Блатушу гдје се сваке Недјеље поподне игра ногомет.

Доласком вишестраначја 1990. године и осамостаљењем Р. Хрватске за Грдун долазе бољи дани када се креће у модернизацију цеста, увођење аутобусних линија за Карловац и Озаљ, побољшање електрификације, изградње телефонске мреже те постављање јавне расвјете. Задњих 20-так година Грдун је постао популарно излетиште за викендаше, поготово из Загреба и Карловца а многи су изградили и властите викендице.

Споменици и знаменитости

У Доњем Грдуну очуван је лијепи низ старих дрвених кућа. У Горњем Грдуну се налази племићки двор, односно курија из 18. стољећа у којем је у јесен 1932. године отворена дворазредна пучка школа за дјецу из Грдуна, Пишчетака и Нетретићког Голог Врха. Наставне 1938./39. год. школу полази чак 99 ученика (21+25+27+26) . Због наглог смањивања броја ученика, школа је укинута 1975. године. Данас се двор налази у приватном власништву. Ту се такођер налази и капелица тј. кип Блажене Дјевице Марије. Грдун и Задобарје повезује стари дрвени мост.

Култура и туризам

Грдун је у карловачком крају познат по традиционалној бициклијади која се одржава на празник рада, 1. свибња у организацији синдиката и Града Карловца. Тог дана се слије мноштво бициклиста, моториста те излетника из Карловца, Дуге Ресе, Озља те околних насеља на познато грдунско купалиште, једно од најпознатијих карловачких купалишта на ријеци Добри код познатог ресторана Папалина, гдје се одржава разнолик и богат забавни програм. На грдунском купалишту се тијеком године одржава низ осталих разних забавних манифестација попут традиционалних мотористичких сусрета, натјецања у справљању рибе (фишијада) те разних наступа локалних глазбених састава. Код купалишта се такођер налазе још двије грдунске знаменитости, стара очувана воденица с млинаревом кућом те прелијепи слап на Добри.

За Велику Суботу Грдунчани граде велики кријес тзв. Вазменку, уз коју заједнички дочекују Ускрс. Прије се такођер ишло у "Јурјево" када су младићи пјевајући носили младо брезово дрво по селу од куће до куће навјешћујући прољеће, као и у "Штефање" на дан Св. Стјепана када се на коњима обилазило село и честитао Божић и Нова Година. Грдун је био некад добро познат и по својим машкарама које су обилазиле све куће у селу.

Данас Грдун има јаку мушко-женску екипу која редовито судјелује на Озаљском спортским играма . За споменуту екипу поред Грдунчана наступању и остали који своје обитељске корјене вуку из Грдуна. Такођер младеж је ангажирана у ДВД Јашково те у ногометном клубу Зрински Озаљ а дио старијих активан је у КУД-у Задобарје.

Извори

• Радослав Лопашић - Око Купе и Коране, мјестописне и повјестне цртице.

• CD ром: "Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године", Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
• Службене странице Града Озља: http://www.ozalj.hr