Гентски олтар
Гентски олтар (затворен) | |
![]() | |
Хуберт ван Еyцк и Јан ван Еyцк, ца. 1432. | |
уље на дрву , 350 × 440 цм | |
Катедрала св. Бавона, Гент |
Гентски олтар је спектакуларни олтар-полиптих (4,5 x 3,5 м, са 20 плоча) који се налази у катедрали св. Бавона Генту, дјело је славне браће ван Еyцк (Хуберт ван Еyцк и Јан ван Еyцк).
Ово велико ремек-дјело започето је за баварског војводу Јоханна и његову пријестолницу у Утрецхту, а завршено, након војводине смрти, за богатог патриција Јодока Вyда, за његову обитељску капелицу у катедрали св. Бава. (По натпису кроностиху на овоме олтару, Пицтор Хубертус Деyцк, мајор qуе немо репетус, Хуберт је сматран за највећег сликара свога доба.) Заправо Хуберт је започео ово дјело, али га је 1432. завршио његов брат Јан, 10 година након његове смрти.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Retable_de_l%27Agneau_mystique.jpg/300px-Retable_de_l%27Agneau_mystique.jpg)
Иконографска тематика олтара је у вези с библијским Иваном Крститељем и Апокалипсом Ивана Еванђелиста (“Клањање јањету”). На овом дјелу, у оквиру тзв. нордијског сликарства и његове средњовјековне сакралне схеме, јавља се по први пут низ нових сувремених мотива и тема. Читав апокалиптички призор (Ецце агнус деи – скупина вјерника како се клања апокалиптичном јагањцу) као композиција смјештен је у природни амбијент, у слободан пејсаж, који је дат минуциозно, готово пендантно веристички. Браћа ван Еyцк су у обради пејзажа, костима и лица сажели и пружили у томе великоме дјелу све што је тадашња нордијска умјетност могла уопће дати. Ликови и дијелови пејзажа приказани су као појаве сагледане у природи и остварене на начин, који насупрот традиционалним идеалистичким ликовним формулацијама јасно указује на реалистичке тенденције. Примјена уљене боје омогућила им је профињене пријелазе у тоновима и богата и хармонична колорита, те боље дочаравање дубине простора.
Над главном плочом приказан је Крист између Марије и Ивана Крститеља. Адам и Ева који се налазе на крилима овог склопивог олтара су прва два акта у оквиру нордијске сликарске тематике, а настала су готово у исто вријеме кад и Масацциови актови “прародитеља” у фирентинској цркви Ста Мариа дел Цамине. Оба акта пружају примјер дотада недостигнутог савршенства у сликању голих тијела. Поред њих су вјеројатно први вјерни портрети на сјеверу - донатора Јодоцуса Вyдта и његове жене.
Једна од плоча на овоме олтару је и Пјевање анђела који распоредом маса, особним карактеризирањем појединих ликова, снажним живим бојама које до дан данас нису требале никаквог поправка, значе почетак нове епохе умјетности - ренесансе.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Детаилед нотес он тхе ицонограпхy- Марист Цоллецге Архивирано 2009-01-11 на Wаyбацк Мацхине-у
- Тхе Метрополитан Мусеум
- Wебмусеум, Парис: Еyцк, Јан ван: Тхе Гхент алтарпиеце Архивирано 2007-07-14 на Wаyбацк Мацхине-у
- Јан анд Хуберт ван Еyцк: Тхе Гхент Алтарпиеце - Цатхедрал оф Ст. Бавон ат Гхент
- Имаге банк оф тхе Флемисх Репродуцтиефондс цонтаининг хигх ресолутион дигитал имагес оф тхе Гхент Алтарпиеце маде он реqуест оф Саинт Баво Цатхедрал
- Тхе тхефт оф тхе Јуст Јудгес Архивирано 2007-09-30 на Wаyбацк Мацхине-у