Гајзерик

Гајзерик
Краљ Вандала и Алана
Гајзерика на новцу
Владавина	428-477
Претходник	Гундерик
Насљедник	Хунерик
Отац	Годигисел

Гајзерик (389. - 25.1. 477.) је био краљ Вандала и Алана између 428. године до своје смрти 477. године. Повјесничари га сматрају једним од најважнијих или најважнијом особом у рушењу Западног Римског Царства

Младост

Гајзерик је био ванбрачно дијете вандалског краља Годигисела. Сматра се да је рођен на подручја Балатонског језера око 389. године. Отац му је погинуо 406. године, а власт у држави је преузео Гајзериков брат Гундерик који је готово заједно с другим барбарима пробио римску границу на ријеци Рајни 31.12. 406. године. Тијеком братове владавине он је његов замјеник, а уједно и насљедник пошто се код Вандала овог раздобља насљеђује путем старости унутар обитељи, а не с оца на сина.

Краљ Вандала и Алана

Гундерик је умро 428. године, а зависно од извора Гајзерик је одмах почео градити бродове за одлазак у Африку или их је био градио још тијеком братова живота. Након почетних успјеха против Рима Вандали и Алани се у трећем десетљећу петог стољећа на Пиринејском полуотоку налазе под жестоким нападима римске војске и Визигота (који се боре за Рим) тако да Гајзерик доноси одлуку о инвазији римске Африке.

80 000 Вандала и Алана (укључујући жене, старце и дјецу) који су 429. године прешли Гибралтар лако побјеђују римску војску на подручју данашњег Марока и Алжира. Једино је град Хиппо Региус пружио озбиљнији отпор, али убрзо након његовог пада послије 14 мјесеци опсаде Валентинијан III. ће признати освајачу титулу краља за подручје које је освојио и склопити мир. То није било довољно амбициозном Гајзерику који је хтио освојити Картагу и чекао прилику, која му се пружила 439. године када на препад постиже свој циљ.

Вандалско краљевство

Пад Картаге с римском флотом која се налазила у луци је изазвао шок у Римском Царству које почиње опће мобилизацију за рат с Вандалима. Флавије Аеције ће на Сицилији 440. године скупити удружену војску Римског Царства за инвазију до које неће никада доћи, пошто ће Бизант повући своју војску како би се бранио од инвазије Хуна. Након овог неуспјеха 442. године цар Валентинијан III. потписује мир с Вандалима којим им признаје потпуну независност, а уједно ће царева кћер бити заручена за сина вандалског краља.

Гајзерик поштује тако склопљен мировни споразум све до 455. године и убојства Валентинијана III., када његова удовица која је била присиљена оженити новог цара шаље захтјев за помоћ Вандалима. 31.5. 455. Гајзерик се с војском искрцава код града Рима и ускоро га без икаквог отпора заузима. Тијеком сљедећих 14 дана Вандали пљачкају Рим, а по догађајима тијеком тих дана ће бити створен појам вандализам. Поред осталог при повратку у Картагу Вандали са собом узимају као таоце најбогатије грађане (међу њима царицу и њене кћерке) како би за њихову слободу добили откупнину.

Еудокија кћер Валентијана III. као што је било договорено ранијим мировним споразумом се у Картаги удала за Гајзериковог сина Хунерика и родила будућег краља Вандала и Алана Хилдерика. Након тог рођења она је пуштена да отиђе у посјет Јерузалему откуд се никад неће вратити. Друга кћер Валентинијана III. Плацида која је удана за сенатора Олибрија (будућег цара) је била пуштена заједно са својом мајком 461. или 462. године након што је Источно Римско Царство платило велику откупнину.

Битка код рта Бон

Највећа пријетња за Гајзериково краљевство догодила се 468. године када је Источно Римско Царство скупило 1100 бродова и 100 000 војника за инвазију Картаге. Након што се флота појавила пред његовим главним градом Гајзерик је наводно прихватио ултиматум и капитуларао само је затражио пар дана да обавијести Вандале о капитулацији што је бизантски заповједник Базилск прихватио. Под заштитом ноћи док су бизантски војници били опуштени на својим бродовима увјерени у крај рата Гајзерик код рта Бон напада с 500 бродова и побјеђује. Покушавајући искористити побједу Вандали су почели напад на Пелопонез, али су тамо били одбијени што доводи до пат ситуације.

Пропаст римске флоте 468. године је довела Источно Римско Царство практички до банкрота тако да оно није имало снаге за нову инвазију, а с друге стране Вандали су били преслаби за напад на свог противника што ће довести до мировног споразума склопљеног 474. године.

Прије своје смрти у 88. години 25.1. 477. Гајзерик ће доживјети свргавање задњег римског цара који влада у Италији. Његов унук Хилдерик ће постати посљедњи владар из Теодозијеве династије, али он неће владати Римом као Теодозије I. него вандалским краљевством

Претходник: Гундерик

Вандалски краљеви 428. - 477.

Наслједник: Хунерих

Гајзерик на Wикимедијиној остави