Ердутски споразум
Темељни споразум о подручју источне Славоније, Барање и западног Сријема, познатији под називом Ердутски споразум, потписан је у Жутој кући у Ердуту (српска страна) и у Загребу (хрватска страна) 12. студеног 1995. године.[1] У име хрватске владе споразум је потписао Хрвоје Шаринић, а српску страну заступао је Милан Милановић. Споразум су припремили и у њему посредовали амерички велепосланик у Хрватској Петер Галбраитх и допредсједник Међународне конференције у бившој Југославији Тхорвалд Столтенберг. Потписивању споразума о мирној реинтеграцији претходио је договор хрватског предсједника Фрање Туђмана и српског предсједника Слободана Милошевића у Даyтону, гдје се под окриљем САД одвијала мировна конференција о Босни и Херцеговини.[2] Потписивањем Ердутског споразума покренут је процес мирне реинтеграције хрватског Подунавља у уставно-правни поредак Републике Хрватске.
Споразумом је предвиђено пријелазно раздобље у трајању од једне до двије године у оквиру кога би подручје хрватског Подунавља било под административним надзором УН-а. Тијеком тога периода УН је требао устројити вишенационалну полицију, провести демилитаризацију и организирати локалне изборе. Чак седам (од четрнаест) одредаба Ердутскога споразума односило се на различите аспекте заштите људских права.[3]
За имплементацију Ердутског споразума била је задужена мисија Уједињених народа УНТАЕС (Унитед Натионс Администратион ин Еастерн Славониа, Барања анд Wестерн Сирмиум) - Пријелазна управа за источну Славонију, Барању и западни Сријем, која је инаугурирана Резолуцијом 1037. Вијећа сигурности УН-а од 15. сијечња 1996. године.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Темељни споразум о источној Славонији, Заједница повратника Хрватске
- ↑ 2,0 2,1 Алберт Бинг, Сједињене Америчке Државе и реинтеграција хрватског Подунавља, Сцриниа Славоница, св.8 бр.1 листопад 2008.
- ↑ Алберт Бинг, Пут до Ердута. Положај Хрватске у међународној заједници 1994.-1995. и реинтеграција хрватског Подунавља, Сцриниа Славоница, св.7 бр.1 рујан 2007.