Епитоп
Епитоп, антигенска детерминантна (од грч. ἐπί „на“ и τόπος „место“) је скуп аминокиселинских резидуа које се специфично вежу са паратопом на антителима. Епитопи су познати и као детерминанта или одреднице антигена, или делови његове макромолекуле који препознају антитело, и за које се конкретно везују рецептори на Т и Б лимфоцитима. Генерално гледано антиген има неколико или много различитих антигенских детерминанти и зато реагује са безброј антитела. Епитоп је функционална јединица, а не структурни елемент протеина и не може се открити независно од свог паратопа. Део једног антитела која препознаје епитопе зове паратоп.[1]
Појмови
[уреди | уреди извор]Детерминанта је фактор који успоставља природу ентитета или догађаја.[2][3][4]
Антигенска детерминанта (епитоп) структурна компонента молекула антигена одговорна за специфичну интеракцију са молекулима антитела изазвану истим или сродним антигенима.
Сакривене антигенске детерминанта налази се у неекспонираном региону молекула, тако да је спречена да ступа у интеракцију са рецепторима на лимфоцитима, или са молекулима антитела, и није у стању да изазове неки од имунских одговора; може да се појави после стереохемијских промена молекуларне структуре.
Имуногена детерминанта је имуногени део молекула који ступа у интеракцију са помоћницима Т ћелија и покреће продукцију антитела, насупрот антигенској детерминанти или хаптену, који ступа у интеракцији са Б ћелијама.
Особине
[уреди | уреди извор]Макромолекули садрже већи број епитопа, од којих се неки могу понављати, а број мултиплих идентичних детерминанти одређује валентност антигена. Епитоп могу бити непреклапајући, када су просторно удаљени и омогућавају везивање два или више антитела. Преклапајуће детерминанте су близу једна другој и доводе до стерних сметњи приликом везивања антитела, а у ретким случајевима је могуће и да везивање првог антитела доведе до конформационе промене структуре антигена чиме се утиче на везивање другог антитела.
Епитоп угљених хидрата и фосфолипида су ковалентне структуре.
Моноклонска антитела реагују са једним, а поликлонска са више епитопа на молекулу антигена. Антиген и антитело везују се хидрофобним, јонским или Ван дер Валсов-им силама и тако стварају имунокомплекс антиген-антитело.
Епитопи протеинских антигена су подељени у две категорије, на конформациони епитопе и линеарне епитопе, на основу њихове структуре и интеракција са паратопима.
- Конформациони епитопи се састоји од неповезаних делова антиген или амино киселина у низу. Ови епитопи ступају у интеракцију са паратопон на основу 3-D површинских карактеристика, или са терцијарним структурама антигена.
- Линеарни епитопи, насупрот конформациони епитопима, ступају и интеракцију са паратопима на основу њихове примарне структуре. Линеарни епитоп се састоји од непрекидног низа аминокиселина из антигена.
|
| |
Препознавање конформационим епитопима Б ћелија. Уочава се како су сегменти широко одвојени и у основној структури долазе у контакт у тродимензионалном терцијерном структуром као саставним делом истог епитопа.
|
Линеарни епитопи различитих антитела у пептидном ланцу једног антигена.
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Јанеwаy ет ал.: Иммунобиологy. 6. Ауфлаге ИСБН 0-8153-4101-6. Дие 5. енглисцхе Аусгабе ист онлине ауф ден Сеитен дес Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион-Бооксхелф верфüгбар, (онлине).
- ↑ (en) Епитопес; Сее антигениц детерминант. ТхеФрееДицтионарy
- ↑ Епитопес Ин: МцГраw-Хилл Цонцисе Дицтионарy оф Модерн Медицине. © 2002 бy Тхе МцГраw-Хилл Цомпаниес, Инц.
- ↑ Детерминант Ин:Миллер-Кеане Енцyцлопедиа анд Дицтионарy оф Медицине, Нурсинг, анд Аллиед Хеалтх, Севентх Едитион. © 2003 бy Саундерс, ан импринт оф Елсевиер, Инц. Алл ригхтс ресервед.