Емулзија
Емулзија је смјеса двију немјешивих текућина. То је нестабилна смјеса која се брзо након мијешања поново раздваја на своје састојке. Да би она постала стабилна потребан је емулгатор, твар која распршује једну супстанцу у другој у облику ситних капљица.[1]
Емулгатор
[уреди | уреди извор]Емулгатор је твар која емулзију одржава стабилном. Примјери емулзија су маргарин, млијеко, мајонеза, фотографски филм, итд. Код маргарина су честице воде распоређене у уљу, а код млијека су честице уља распоређене у води.
Од кемијских емулгатора (који се не користе у прехрани) најчешћи су разни детерџенти и сапуни који чисте тако да распршују масти у ситне капљице, а оне се у том облику мијешају с водом и стварају емулзију. То је типично својство емулгатора. Емулгатори стварају хомогени слој око капљица распршене фазе.
Врсте емулгатора:
- анионактивни (ионогени)
- катион-активни
- неионогени
- амфотермни
- комплексни
- нетопљиви
- псеудоемулгатори
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Петер Аткинс, Јулио де Паула (2001). Пхyсицал Цхемистрy (7тх едитион изд.). W. Х. Фрееман. ИСБН 0716735393.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дахл, Пер Ф (1997). Фласх оф тхе Цатходе Раyс: А Хисторy оф Ј Ј Тхомсон'с Елецтрон. ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-7503-0453-5.