Ел Лисситзкy
Ел Лисситзкy Эль Лисицкий | |
---|---|
авангарда - супрематизам | |
Биографске информације | |
Рођење | 23. студеног 1890. Починок, Русија |
Смрт | 30. просинца 1941. Москва, Русија |
Опус | |
Поље | сликарство, архитектура, графика, фотографија, типографија |
Пракса | Школа Звантсева |
Знаменита дјела | |
Ел Лисицки (рус. Эль Лисицкий), властитим именом Лазар Маркович Лисицкиј (рус. Лазарь Маркович Лисицкий; 23. новембар 1890, Починок – 30. децембар 1941, Москва) био је руски и совјетски сликар, архитекта, графичар, типограф и фотограф. Спадао је у најважније личности руске авангарде са почетка 20. века и скупа са својим учитељем Казимир Маљевичем је основао уметнички правац супрематизам како је сам Маљевич називао конструктивизам.
Биографија
[уреди | уреди извор]После детињства и младости у Смољенску хтео је да иде на академију у Петрограду али га ту нису примили и он одлази на студиј у техничку школу у Дармштату. Ту је завршио студиј, да би се почетком Првог светског рата вратио у Русију и од 1917. године поучавао заједно са Казимир Маљевичом на уметничкој школи у Витебску где је директор био Марк Шагал. Касније је (1921. године) предавао на московској академији. Године 1922. – 1928. вратио се у Немачку и предавао на Баухаусу и сарађивао са групом Де Стијл. Од 1928. године је живео у Москви где је радио као пројектант. На међународним изложбама за Русију је предлагао декорације за њихове павиљоне.
Дело
[уреди | уреди извор]Архитектонско дело Ел Лисицког се највише огледа у утопистичким пројектима којима је требало да се радикално измени изглед Москве. Требало је да се сви небодери уздижу изнад земље са минималним захтевом за потпорном површином и познати су као „небеске узенгије“. Те челичне конструкције није било могуће реализовати. Поред тога што се огледао у архитектури, Ел Лисицки се посветио сликарству, рекламној графици, књижној уметности и излагању.
„... наша уметност спада у епоху научних сазнања. Употребљавамо методе ове епохе—анализирамо... Свет нам је дат кроз виђење, кроз боју- то је један приступ. Свет нам је дат кроз додир, кроз материјал - то је други приступ. Према оба приступа свет спада у геометријски поредак.“ (Ел Маркович Лисицки )
Литература
[уреди | уреди извор]- Удо Кутерман, Савремена архитектура, Нови Сад, 1971.