Пређи на садржај

Ел Лисситзкy

Извор: Wikipedija
Ел Лисситзкy
Эль Лисицкий
авангарда - супрематизам
Биографске информације
Рођење23. студеног 1890.
Починок, Русија
Смрт30. просинца 1941.
Москва, Русија
Опус
Пољесликарство, архитектура, графика, фотографија, типографија
ПраксаШкола Звантсева
Знаменита дјела

Ел Лисицки (рус. Эль Лисицкий), властитим именом Лазар Маркович Лисицкиј (рус. Лазарь Маркович Лисицкий; 23. новембар 1890, Починок30. децембар 1941, Москва) био је руски и совјетски сликар, архитекта, графичар, типограф и фотограф. Спадао је у најважније личности руске авангарде са почетка 20. века и скупа са својим учитељем Казимир Маљевичем је основао уметнички правац супрематизам како је сам Маљевич називао конструктивизам.

Биографија

[уреди | уреди извор]

После детињства и младости у Смољенску хтео је да иде на академију у Петрограду али га ту нису примили и он одлази на студиј у техничку школу у Дармштату. Ту је завршио студиј, да би се почетком Првог светског рата вратио у Русију и од 1917. године поучавао заједно са Казимир Маљевичом на уметничкој школи у Витебску где је директор био Марк Шагал. Касније је (1921. године) предавао на московској академији. Године 1922. – 1928. вратио се у Немачку и предавао на Баухаусу и сарађивао са групом Де Стијл. Од 1928. године је живео у Москви где је радио као пројектант. На међународним изложбама за Русију је предлагао декорације за њихове павиљоне.

Ел Лисситзкy: Избиј Бијеле Црвеним клином (1919.)

Архитектонско дело Ел Лисицког се највише огледа у утопистичким пројектима којима је требало да се радикално измени изглед Москве. Требало је да се сви небодери уздижу изнад земље са минималним захтевом за потпорном површином и познати су као „небеске узенгије“. Те челичне конструкције није било могуће реализовати. Поред тога што се огледао у архитектури, Ел Лисицки се посветио сликарству, рекламној графици, књижној уметности и излагању.

„... наша уметност спада у епоху научних сазнања. Употребљавамо методе ове епохе—анализирамо... Свет нам је дат кроз виђење, кроз боју- то је један приступ. Свет нам је дат кроз додир, кроз материјал - то је други приступ. Према оба приступа свет спада у геометријски поредак.“ (Ел Маркович Лисицки )

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Удо Кутерман, Савремена архитектура, Нови Сад, 1971.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]