Еколошка генетика
Еколошка генетика је студија генетике природних популација. Фокус овог поља је на фенотипским особинама од еколошког значаја — особинама које доприносе опстанку и репродукције. Примери су: време цветања, толеранција суше, полиморфизам, мимикрија, избегавање напада предатора.
Истраживања обично обухватају мешавину теренских и лабораторијских студија.[1] Узорци се узимају и и њихова генетичка варијабилност се лабораторијски анализира. Промене популација у различитим временима и местима се записују и студира се образац морталитета популација.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Форд Е.Б. 1981. Такинг генетицс инто тхе цоунтрyсиде. Wеиденфелд & Ницолсон, Лондон.
Литература
[уреди | уреди извор]- Цаин А.Ј. анд W.Б. Провине 1992. Генес анд ецологy ин хисторy. Ин: Р.Ј. Беррy, Т.Ј. Цраwфорд анд Г.M. Хеwитт (едс). Генес ин ецологy. Блацкwелл Сциентифиц: Оxфорд. Провидес а гоод хисторицал бацкгроунд.
- Цоннер Ј.К. анд Хартл D.L. 2004. А пример оф ецологицал генетицс. Синауер Ассоциатес, Сундерланд, Масс. Провидес басиц анд интермедиате левел процессес анд метходс.
| еволуцијски процеси |  | |
|---|---|---|
| механизми популацијска генетика | ||
| концепти ево-дево | ||
| еволуција таксонâ | биљке • четвероношци • диносаури • делфини и китови • главоношци • гљиве • гмазови • коњи • инсекти (лептири) • лемури • људи • мачке • мекушци • морске краве • пауци • пси • птице • раменоношци • рибе • сисавци • вируси (грипа • хепатитис C) • живот | |
| еволуција органâ | бич • длака • ДНК • ендомембрански сустав • еукариотска станица (хроматин) • једра • митохондрији • око • пластиди • сисавачке слушне кошћице • станица • живчани сустави (мозак) | |
| еволуција биолошких процеса | биолошка комплексност • емоције • емпатија • етика • еусоцијалност • кооперација • метаболизам • моногамија • морал • мозаичка еволуција • многостаничност • птичје летење • спол • старење • вид у боји (у приматâ) | |
| модови специјације | ||
| повијест еволуцијске мисли | ||
| остале гране | ||
