Пређи на садржај

Друштвена мрежа

Извор: Wikipedija

Друштвене или социјалне мреже су појединци и групе које повезује заједнички статус, сличне функције, културне и друге сличности или заједнички интерес. Могу се оснивати и гасити зависно од потреба. Оснивају се како би се носиле са одређеним проблемом, најчешће у форми група за самопомоћ, мрежа НВО и група за социјални активизам. Убрзано се развијају појавом нових технологија, посебно Интернета.

Сервиси за друштвени нетwоркинг примарно су фокусирани на стварање заједнице истомишљеника или повезивање одређене скупине људи првенствено путем интернета. Понекад то могу бити и пријатељи, особе из академске заједнице, школа, покрајина итд... Најпознатији од свих су МyСпаце, Фацебоок, Бебо, Скyблог, Хи5... Било је покушаја да се сви сервиси стандардизирају па да није потребно отварати више сервиса (ако нпр. једна особа има примјерице Мyспаце а друга Фацебоок или Хи5) који су међутим пропали због проблема с правима приватности корисника.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Идеја о рачунарима као медију за социјалну интеракцију постоји већ више од три деценије, а први пројекти слични данашњим сервисима за друштени нетwоркинг били су Усенет, АРПАНЕТ, буллетин боард сервицес (данас једна комепонента МyСпацеа). Године 1995. јавља се сервис Цлассматес.цом, '97. СиxДегреес.цом, потом Епинионс.цом, '99. МyСпаце, који 2005. године постаје први такав сервис који је добивао више прегледа страница од и самог Гооглеа. Данас они нуде разноврсне садржаје, од склапања пријатељстава, прегледавања видеа и фотографија, до онлине трговина и такозваних онлине тржница. Уједно су постали и предметом истраживања психолога, економиста и других стручњака као специфичан феномен данашњице.

Структура

[уреди | уреди извор]

У почетку да би се приступило неком од сервиса потребно је израдити профил којим се логујемо у сервис и који представља нас као особу на том сервису. Сервиси се угрубо могу поделити на ИСН (интернал социал нетwорк) и ЕСН (еxтернал социал нетwорк), тј. унутрашњии и спољкашњи нетwорк од којих и један и други дају одређени осећај припадности и заједнице између људи. Често су ти сервиси извор њихове властите таштине и егоизма и служе властитој промоцији. Принцип социјалне интеракције је једноставан, додавањем људи и након што они потврде, постају виртуални пријатељи. Потом се размењују коментари, поруке, слике, на неким сервисима видео и други слични интерактивни садржаји. Пословни модели на којима се темеље разликују се од сервиса до сервиса, одређени наплаћују чланство, већина се финансира путем реклама или ипак успостављањем онлине тржница на којима раде као посредници између корисника који купују и продају ствари. Уједно су ти аутономни модели пословања контраст традиционалним у којем постоје продавач и купац, јер су сами корисници у исто време и купци и продавачи и стваратељи заједно са својим садржајима.

Приватност

[уреди | уреди извор]

Права приватности, заштита приватности, заштита садржаја и заштита корисника од малверзација и сексуалних предатора највећи су проблеми и питања против којих се боре сервиси за друштвени нетwоркинг. Врло често та се борба одвија уз помоћ службених државних тела и полиције. Као претња јављају се и проблеми давања превише личних података у руке великих корпорација и државних институција као и проблеми са манипулацијом садржаја од стране треће особе. ("жетва" е-маил адреса у сврху кориштења за спам и насилну пропаганду) С друге стране, информације преузете са тих сервира често су коришћене у сврху полицијских истрага, а неки материјали чак и на судовима.

Укратко

[уреди | уреди извор]

Друштвени нетwоркинг и сервиси данас су један од најпопуларнијих видова "онлине" комуникације. Омогућују размену и преглед велике количине мултимедијских садржаја, проналазак особа истих интереса, размене знања и искустава. Великом количином корисника, као и разним облицима финансирања то је посао у којем се окреће велика количина новца, те се све више компанија окреће оглашавању и нуђењу услуга преко тих сервиса. Колико су они корисни за развој младих или колико доприносе некаквом социјалном добру још је рано закључити. Постоји велика опасност од разних манипулација њима и њиховим садржајима јер је коришћење сервиса једноставно и не захтева велико информатичко знање.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Društvena_mreža&oldid=41811132”