Друштвена класа
Класа је појам који приликом описивања неког друштва означава хијерахијску подјелу између појединаца и друштвених група.
Точне дефиниције класе, односно њихова подјела у појединим друштвима, често овиси о специфичним географским, економским, културним и другим околностима појединог друштва, али и о идеологији појединих аутора који су се бавили том темом.
Додатни проблем код одређивања класа јест тај што је велики дио данашњег свијета прихватио егалитаријанске принципе према којима су сви људи једнаки, па дакле формалноправно не би требале постојати никакве класе. Међутим, оне постоје, односно постојале су чак и у државама и системима које су из идеолошких разлога настојале понекад и драстичним мјерама избрисати све друштвене разлике.
Подјеле класа
[уреди | уреди извор]Најчешћа и најједноставнија подјела друштва на класе јест подјела на класу људи који имају и класу људи који немају моћ, при чему се они који имају моћ називају елитом или владајућом класом, док се они који немају моћ називају потлаченом класом. У најранијим и најпримитивнијим друштвима моћ је произлазила из супериорне физичке снаге, односно старости која је са собом доносила животно искуство, а самим тиме ауторитет.
Касније су се, с подјелом рада и развојем цивилизације, класне разлике почеле продубљивати и претварати у сложене системе класне подјеле при чему је свака класа имала под-класе, а сваки појединац био одређен припадношћу точно одређеном друштвеном слоју. Као један од најбољих примјера јест индијски систем касти.
У прошлости је поријекло, односно припадност одређеној етничкој групи и/ли раси такођер био критериј за припадност некој друштвеној класи. Данас се класе у западним друштвима углавном одређују према материјалним критеријима, а нешто рјеђе и по критерију ступња образовања, па је тако најпознатија подјела на бијеле и плаве оковратнике.
Ипак, најраспрострањенија и најшире прихваћена категоризација друштвених класа у већини друштава данашњег свијета се заснива на подјели на вишу, средњу и нижу класу, при чему се као критерији за подјелу користе различите комбинације поријекла, материјалног богатства, политичког утјецаја, образовања, културе и начина живота.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Друштвене класе у феудалном Јапану Архивирано 2017-08-31 на Wаyбацк Мацхине-у www.неверовали.цом
- Цласс Ацтион:
- Дицтионарy оф тхе хисторy оф идеас: Архивирано 2011-05-06 на Wаyбацк Мацхине-у Цласс
- Цхарлес Дуноyер Анд Тхе Тхеорy Оф Индустриалисм анд Цомте Анд Дуноyер Афтер Тхе 1830 Револутион: Тхе Импацт Оф Тхеир Идеас ин Тхе Радицал Либералисм Оф Цхарлес Цомте Анд Цхарлес Дуноyер бy Давид M. Харт.
- Марxист анд Аустриан Цласс Аналyсис (ПДФ) бy Ханс-Херманн Хоппе
- Цлассицал Либерал Роотс оф тхе Марxист Доцтрине оф Цлассес Архивирано 2009-07-22 на Wаyбацк Мацхине-у (ПДФ доцумент), Цлассицал Либерал Роотс оф Марxист Цласс Аналyсис Архивирано 2005-12-24 на Wаyбацк Мацхине-у (МП3 аудио филе), лецтуре бy Ралпх Раицо.
- Ретхинкинг Цултурал анд Ецономиц Цапитал Архивирано 2005-03-20 на Wаyбацк Мацхине-у - Јан Рупп
Извори
[уреди | уреди извор]