Динариди
Динариди (Динарски Алпи) јесу планински венац у јужној Европи, који се протеже западним делом Балканског полуострва кроз Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Албанију.
Име
[уреди | уреди извор]
Динариди су добили име по планини Динари, која се налази на граници Далмације, Босанске Крајине и Херцеговине.
Положај
[уреди | уреди извор]Венац Динарских планина се пружа правцем северозапад–југоситок, пратећи јадранску обалу. На северозападу он се не дотиче с обронцма Јулијских Алпа на Красу и у Истри (Ћићарија и масив Учке које нек аутори покушавају угурати под Динариде), а на југоистоку Шарско-пиндски планински венац. Дужина Динарског ланаца је 645 км. Највиша планина су Проклетије са Језерским врхом на 2.692 метра надморске висине, а просечна висина планина је 1.500–2.200 м, док су планине на ободу ниже.
Геологија и геоморфологија
[уреди | уреди извор]Геолошки гледано овај планински масив састоји се од кречњачких облика, формираних у доба мезозоика. У свакодневном говору то су крашки облици рељефа. Динарски крај је најбољи пример краса у Европи. По геолошком саставу Динарски регион је потпуно посебна појава на Балкану. Облици деловања ледника су ретки и заступљени су само на највишим планинама (Дурмитор, Орјен, Прењ, Проклетије). Ледничком ерозијом настала су језера, која данас знамо као горске очи.
Најзначајнији облици рељефа настали у овом кречњачком крају су: стрме и високе планине, без великог утицаја ерозије, и стрме и тешко проходне клисуре и кањони речних корита, попут Таре, Мораче, Врбаса, Неретве. Сви ови облици рељефа настали су деловањем воде , која спира материјал и носи га са собом кроз порозни кречњак. Ова вода се накупља у подземним шупљинама и лавиринтима.
Планине
[уреди | уреди извор]
Погледати странице: Планине Србије и Планине Црне Горе
Најпознатије планине Динарског система су:
