Пређи на садржај

Дезмопресин

Извор: Wikipedija
Дезмопресин
(ИУПАЦ) име
(2С)-Н-[(2Р)-1-[(2-амино-2-оxоетхyл)амино]-5-
(диаминометхyлиденеамино)-1-оxопентан-2-yл]-1-
[(4Р,7С,10С,13С,16С)-7-(2-амино-2-оxоетхyл)-10-
(3-амино-3-оxопропyл)-16-[(4-хyдроxyпхенyл)метхyл]-
6,9,12,15,18-пентаоxо-13-(пхенyлметхyл)1,2-дитхиа-
5,8,11,14,17-пентазацyцлоицосане-4-царбонyл]
пyрролидине-2-царбоxамиде
Клинички подаци
Идентификатори
ЦАС број 16679-58-6
АТЦ код Х01БА02
ПубЦхем[1][2] 5311065
ДругБанк БТД00112
ЦхемСпидер[3] 10481973
КЕГГ[4] Д00291 ДаY
ЦхЕМБЛ[5] ЦХЕМБЛ376685 ДаY
Хемијски подаци
Формула C46Х64Н14О12С2 
Мол. маса 1069.22 г/мол
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост Варијабилно; 0.08–0,16 % (орално)
Везивање за протеине плазме 50%
Полувреме елиминације 1.5–2.5 часа
Излучивање Ренално
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа Б2(АУ) Б(УС)
Правни статус ПОМ (УК) -онлy (САД)
Начин примене IV, ИМ, супкутано, интраназално, орално

Дезмопресин (ДДАВП, Стимат, Минирин) је синтетичка замена за вазопресин, хормон који умањује производњу урина. Он се може користити назално, интравенозно, или у облику таблете. Дезмопресин се најчешће користи за лечење инсипидног дијабетеса или енурезе.[6]

Дезмопресин (1-дезамино-8-D-аргинин вазопресин) је модификована форма нормалног хуманог хормона аргинин вазопресина, пептида који садржи девет аминокиселина.

У поређењ са вазопресином, прва аминокиселина дезмопресина је деаминисана, и аргинин у осмој позицији је у декстро уместо лево форми.

Начин дејства

[уреди | уреди извор]

Дезмопресин делује путем ограничавања количине воде која се елиминише урином.

Дезмопресин везује В2 рецепторе у бубрезима, што доводи до повећања реапсорпције воде. Он такође стимулише ослобађање вон Вилебрандовог фактора из ендотелних ћелија као последица стимулације В1а рецептора.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  6. Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-142280-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Леиссингер C, Бецтон D, Цорнелл C Јр, Цоx Гилл Ј. Хигх-досе ДДАВП интранасал спраy (Стимате) фор тхе превентион анд треатмент оф блеединг ин патиентс wитх милд хаемопхилиа А, милд ор модерате тyпе 1 вон Wиллебранд дисеасе анд сyмптоматиц царриерс оф хаемопхилиа А. Хаемопхилиа 2001;7:258-66. ПМИД 11380629.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Шаблон:Неуропептидни лиганди