Будим

Будим (мађ. Буда, тур. Будин, нем. Офен, чеш. Будíн) је западни део мађарског главног града Будимпеште смештен на десној обали Дунава.

Будим се простире на приближно једној трећини површине Будимпеште, брдовит је, и прилично покривен шумом. Обично представља синоним за високе животне стандарде. Најпознатији споменици су Будимски замак и Цитадела.

Порекло имена

Постоји више хипотеза о пореклу назива Будим. Према једној, у корену назива је словенско име Будимир, неки сматрају да је име изведено из речи коју је локално становништво користило да означи воду, а разлог за то је био Дунав на чијим обалама се град простире, док неки сматрају да је град добио име по свом оснивачу, хунском краљу Бледи, Атилином брату.

Хисторија

Будим је био главни град Мађарске од 1361. године, све док га нису освојили војници Отоманског царства 1541. године, када нови главни град постаје Братислава, данашњи главни град Словачке, која је тада носила друго име (мађ. Позсонy, слов. Прешпорок).

Крајем 17. века, 1686. године, Будим пада у руке Хабзбурзима, који насељавају велики број Немаца како би обновили град опустошен претходним ратовима.

Године 1690. Великом сеобом Срба под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића повећао се број Срба у будимском Табану, где су од раније већ живели Срби.

Будим је проглашен слободним краљевским градом 1703. године, да би 1784. поново добио статус главног града Мађарске. Спајањем са Обудом и Пештом прераста 1873. године у данашњу Будимпешту.

Демографска историја

Према подацима из 1715. године, у Будиму је било 1538 кућа, од чега су 769 припадале Јужним Словенима (већином Србима), 701 је била немачка, и 68 су биле мађарске.^[1]

Према подацима из 1720. године, број становника се смањио на 30000 људи који су насељавали 1483 куће, 851 је била немачка, 559 су биле јужнословенске (већином српске), 68 је припадало Мађарима, а 5 Словацима.^[2]

Међународна сарадња

Будим је збратимљен са следећим градовима:

Капестрано, Италија

Извори

↑ Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990.
↑ Др. Душан Ј. Поповић, ибид.

Повезано

Вањске везе

Будапест - информације на страници Wикивоyаге
Цртежи будимског замка кроз векове Архивирано 2006-12-09 на Wаyбацк Мацхине-у ((ху))

[1] Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990.

[2] Др. Душан Ј. Поповић, ибид.

[1]

[2]