Бразилски интегрализам
| Аçãо Интегралиста Брасилеира Бразилска интегралистичка акција | |
|---|---|
 | |
| Оснивач | Плíнио Салгадо |
| Предсједник | Плíнио Салгадо (1932-1937) |
| Оснивање | 7. листопада 1932. |
| Распуштање | 10. студеног 1937. |
| Слиједи | Партидо де Репресентаçãо Популар |
| Идеологија | бразилски национализам клерофашизам фашизам |
| Политичка позиција | екстремна десница |
| Службене боје | |
Бразилски интегрализам (португалски: Интегралисмо брасилеиро) је био фашистички политички покрет у Бразилу чији је формални настанак везан уз оснивање странке Аçãо Интегралиста Брасилеира, 7. листопада 1932. године. Покрет је основао и предводио Плíнио Салгадо, писац који је био донекле познат по партиципацији на фестивалу Семана де Арте Модерна 1922. године. Покрет је преузео неке елементе еуропских десничарских покрета свога времена, посебице талијанског фашизма, мада се од истога разликовао по одбацивању расизма. Дапаче, покрет се службено залагао за "унију свих раса и народа" (што је био и службени слоган), мада су постојале фракције унутар странке које су подржавале антисемитизам. Интегралистички назив покрета био је референца на покрет лузитанског интегрализма у Португалу. Службени симбол покрета било је грчко слово сигма (Σ).
Идеологија
[уреди | уреди извор]Интегралисти су одбацивали комунизам и капитализам, бранили су приватно власништво, заговарали бразилски национализам, чување националне културе, кршћанске вриједности и ауторитаризам. Антисемитизам је био чест предмет спора међу страначким вођама. Салгадо је био против антисемитизма док је Густаво Барросо, челник интегралистичке милиције био изразити антисемит. Сукоб око тог питања је често потресао покрет средином тридесетих; 1936. године је Салгадо готово одустао од вођења странке.
Један од најважнијих принципа интегрализма била је интерна револуција или револуција своје личности којом је човјек охрабриван да престане мислити само на себе и интегрира се у идеју велике интегралистичке обитељи, постајући једно с домовином и остављајући себичне вриједности.
Обиљежја
[уреди | уреди извор]
Странка је била паравојна организација и чланови су се често упуштали у уличне борбе с комунистима. Страначка реторика је била врло агресивна, а демонстрације су подсјећале на војне, укључујући марширање, екстензивну употребу симбола и посебан поздрав. Поздрав је био налик на салуто романо, уз повик Анауê! који на тупи језику (некада раширен језик бразилских домородаца) значи: Брат си ми. Униформе чланова су се састојале од маслинастозелених кошуља и црних кравата; у народу су често називани зеленокошуљаши. Страначка застава је била слична застави Трећег Реицха: бијели диск на плавој позадини, а у средини диска велико грчко слово сигма (Σ).
Интегрализам је посебно био популаран међу етничким Нијемцима и Талијанима средње класе, иако је странка у мултиетничкој земљи настојала привући све држављане позивајући се на расно заједништво. Странка је била једна од првих која је настојала привући црнце и жене у своје редове. Потпора је долазила и од војних часника, посебно из морнарице. Финанцијску помоћ добивали су од фашистичке Италије, а начин пропаганде је у великој мјери опонашао нацистичке технике.
Политичка активност
[уреди | уреди извор]Почетком тридесетих, бразилска политичка сцена се јако радикализирала. Влада предсједника Гетúлија Варгаса је имала слабу потпору међу радницима због непопуларног закона о раду; јачала је Комунистичка партија. Варгас је почео окупљати десницу око своје Естадо Ново, ауторитарне владе супротстављене комунистима. Потпору је почео тражити и међу интегралистима.
До 1935. интегралистички покрет је брзо нарастао и имао велику потпору међу њемачким и талијанским Бразилцима. Године 1934. интегралисти су, у савезу с Варгасовим режимом, почели агресивне сукобе с комунистима. Масе њихових сљедбеника упуштале су се у уличне борбе, започињући тако врло немирно раздобље у политичком животу државе.
Године 1937. Варгас је увео диктатуру и окренуо се против интегралиста. Иако су они у почетку подупирали његово окретање према екстремној десници, Салгадо је био претјерано амбициозан с отвореним исказивањем жеље за предсједничким положајем. Након законске одредбе против њихове странке, 1938. године, интегралисти су покушали освојити власт напавши тијеком ноћи предсједничку палачу с намјером да убију Варгаса. Полиција и војска су их спријечиле при чему су многи нападачи убијени или рањени. Након неуспјеха странка се распала, око 1500 чланова је затворено, а Салгадо је након пуштања протјеран у Португал.
Након распада
[уреди | уреди извор]Неколико година након распада, Салгадо је формирао нову странку, Партидо де Репресентаçãо Популар , која је наставила идеологију интегрализма, али без препознатљивих старих обиљежја као што су униформе и симболи. Године 1964. многи бивши припадници Бразилске интегралистичке акције су судјеловали у војном удару којим је збачен Јоãо Гоуларт, након чега је на положај предсједника постављен војни вођа и бивши интегралист Емíлио Гаррастазú Мéдици. Данас у Бразилу постоји неколико мањих група које настављају интегралистичку традцију позивајући се на духовну обнову те заговарајући трећи пут између капитализма и комунизма, али немају никаквог политичког утјецаја и значаја.
