Бранислав Секулић

Бранислав Секулић

Лични подаци
Датум рођења	29. листопада 1906.
Мјесто рођења	Београд, Србија (тада Краљевина Србија)
Датум смрти	24. рујна 1968.
Мјесто смрти	Берн, Швицарска
Националност	Србин
Позиција	нападач
Професионални клубови*
Године Клуб Ута. (гол.) 1921 – ФК Душановац 0000 – 1922 ФК Карађорђе 1922 – 1926 СК Југославија 126 (110) 0000 – СО Монтпеллиер 0000 – Цлуб Франçаис 1930 – 1931 Грассхоппер 1931 – 1935 Ураниа Генèве 1935 – 1937 СК Југославија 1937 Јединство Београд 1942 – 1943 Јединство Београд Национална репрезентација** Године Репрезентација Ута. (гол.) 1925 – 1936 Краљевина Југославија 17 (8)
Тренирани клубови
0000 –	ХГЖК Цибалиа
1948 – 1951	ФК Војводина
1953	Црвена звезда
1957 – 1962	Фрибоург
1958 – 1960	Швицарска
1962 – 1963	РФЦ Лиèге
1964 – 1965	Yоунг Феллоwс Јувентус
* Наступи и голови у професионалним клубовима који се рачунају само за службене утакмице и тачни су до 26.6.2018.

Бранислав "Бане" Секулић (српски: Бпаницлав "Бане" Цекулић; Београд, 29. октобра 1906. — Берн, 24. септембра 1968.), је био један од најбољих југословенских фудбалера између два рата, истакнути тренер и педагог.

Почео је да игра у београдским клубовима Јавор, Душановац, Карађорђе и Соко као играч подмлатка, да би већ 1921. са братом Драгутином заиграо за први тим Душановца - са свега 15 година! Обојица су играли и у Карађорђу (Бане као центарфор) и освојили првенство другог београдског разреда.

После Сокола, прелази у београдску СК Југославију у чијем подмлатку су већ играли браћа "Моша" и Никола Марјановић, "Баја" Драгићевић, "Чича" Лубурић и Дача Ђурић. Са овим играчима доживео је пуну играчку афирмацију и у дресу СК Југославије одиграо је 156 утакмица и постигао 110 голова. Као одличан техничар и добар стрелац, посебно се истакао у првенству 1924. и 1925. кад је СК Југославија освојила две једине титуле првака државе. Играо је на месту центарфора, леве полутке а најчешће као лево крило.

Уз 28 утакмица за репрезентацију Београда и две за "Б" екипу Југославије (1934 — 1937), за који је постигао један гол, одиграо је и 17 утакмица за најбољу селекцију Југославије и постигао осам голова. Дебитовао је 4. новембра 1925. у пријатељској утакмици против Италије (1:2) у Падови, а последњу утакмицу одиграо је такође у пријатељској утакмици 13. децембра 1936. против Француске (0:1) у Паризу.

Бранио је боје Југославије на првом Светском првенству 1930. у Уругвају, а 26. августа 1934. против Пољске (4:1) у Београду постигао је три гола.

Кад је јула 1926. напустио Југославију, био је међу првим југословенским фудбалерима који су као професионалци играли у иностранству. У Француској је играо за Монпеље и Клуб Франсе, и на куп утакмици Монпеље - САП (11:0) постигао девет голова! Играо је и у Швајцарској за циришки Грасхопер и женевску екипу Ураниа.

Вративши се у Југославију, у сезони 1935/36. поново је играо за београдску СК Југославију, затим је прешао у Јединство у коме је 1937. године завршио каријеру.

Током Другог светског рата био је у заробљеништву, а после рата се истакао као одличан тренер и педагог. Био је тренер београдске Црвене звезде, новосадске Војводине, суботичког Спартака, Пролетера из Зрењанина и Јединства из Старе Пазове, а кад је 1957. напустио Југославију, био је тренер у Фрибургу (1961), Лијежу (1962 — 1963), у Аустрији (1965 — 1966) и 1967. поново у Фрибуру (Швајцарска). У периоду 1958 — 1960. био је тренер репрезентације Швајцарске

После вишемесечне болести умро је у Градској болници у Берну, а сахрањен је у месту Белфо (Belfaux) крај Фрибура.

Трофеји

СК Југославија

• Првенство (2): 1924. и 1925.

Види још

• Монтевидео, Бог те видео!

Вањске везе

• Званични сајт репрезентације
• РСССФ арцхиве оф цоацхес 1905-