Пређи на садржај

Библијска критика

Извор: Wikipedija
Не треба изједначавати са Критика Библије.
Најстарији сачувани фрагмент Еванђеља по Јовану из 2. века.

Библијска критика или библијски критицизам је научно пручавање текстова Библије. Библијска критика датира дела, установљује њихово ауторство, истражује околности њиховог порекла и књижевне особености.[1]

Библијска критика се ослања на широк спектар научних дисциплина, укључујући археологију, антропологију, фолклор, лингвистику, изучавање усменог предања, и историјске и религијске студије. Библијска критика, дефинисана као третман библијских списа као природних, а не натприродних артефаката, израсла је из рационализма 17. и 18. века. У 19. веку била је подељена на високу критику, која изучава композицију и историју библијских текстова, и нижу критику, која испитује текст ради утврђивања оригиналности или "исправног" читања.

Библијска критика такође игра важну улогу у потрази за историјским Исусом. Критички проучаваоци углавном сматрају историјски аутентичним крштење Исуса, његову проповед и распеће, док различите наводе о рођењу, као и одређене детаље о распећу и усркснућу, генерално сматрају неаутентичним.[2][3][4][5][6][7] Већина научника се слаже да је Исус био Јеврејин, сматран учитељем и исцелитељем, крштен од Јована Крститеља, и разапет у Јерусалиму по наређењу римског префекта Јудеје Понтија Пилата, на основу оптужби за побуну против Царства.[8][9][10][11][12][13][14][15][16][17][18]

Текстолози су са релативном поузданошћу лоцирали неколико места у преживелим библијским рукописима која не представљају изворни текст Новог завета.[19] Неки од таквих одломака из еванђеља, за које данас прилично поуздано знамо да нису изворно припадали Новом завету, су постали делови Библије популарни код хришћана вековима.[19]

Такође, оспорено је традиционално приписивање ауторства неким библијским списима. Критички проучаваоци користе израз псеудо-Павлова писма за посланице којима аутор није био апостол Павле, у које убрајају Тимотију I и II, Колошанима, Ефежанима и Титу.[20]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Мень А. В. Критика библейская
  2. ↑ Wхо ис Јесус? Ансwерс то yоур qуестионс абоут тхе хисторицал Јесус, бy Јохн Доминиц Цроссан, Рицхард Г. Wаттс (Wестминстер Јохн Кноx Пресс 1999), паге 108
  3. ↑ Јамес Г. D. Дунн, Јесус Ремемберед, (Еердманс, 2003) паге 779-781.
  4. ↑ Стагг, Евелyн анд Франк. Wоман ин тхе Wорлд оф Јесус. Пхиладелпхиа: Wестминстер Пресс, 1978 ИСБН 0-664-24195-6
  5. ↑ Функ, Роберт W. анд тхе Јесус Семинар. Тхе ацтс оф Јесус: тхе сеарцх фор тхе аутхентиц деедс оф Јесус. ХарперСанФранцисцо. 1998. "Емптy Томб, Аппеаранцес & Асценсион" п. 449-495.
  6. ↑ Бруце M. Метзгер'с Теxтуал Цомментарy он тхе Греек Неw Тестамент: Шаблон:Библереф2 ис миссинг ин соме импортант еарлy wитнессес, Шаблон:Библереф2 вариес бетwеен тхе Алеxандриан анд Wестерн версионс.
  7. ↑ Рев. Јохн Едмундс, 1855 Тхе севен саyингс оф Цхрист он тхе цросс Тхомас Хатцхфорд Публисхерс, Лондон, паге 26
  8. ↑ Броwн, Раyмонд Е. (1994). Тхе Деатх оф тхе Мессиах: фром Гетхсемане то тхе Граве: А Цомментарy он тхе Пассион Нарративес ин тхе Фоур Госпелс. Неw Yорк: Доубледаy, Анцхор Библе Референце Либрарy. стр. 964. ИСБН 978-0-385-19397-9. 
  9. ↑ Царсон, D. А.; ет ал.. стр. 50–56. 
  10. ↑ Цохен (1987). стр. 78, 93, 105, 108. 
  11. ↑ Цроссан. стр. xи—xиии. 
  12. ↑ Грант, Мицхаел. стр. 34–35, 78, 166, 200. 
  13. ↑ Паула Фредриксен (1999). Алфред А. Кнопф. стр. 6–7, 105–110, 232–234, 266. 
  14. ↑ Меиер, Јохн П. (1993). 1:68, 146, 199, 278, 386, 2:726. Сандерс. стр. 12–13. 
  15. ↑ Вермес, Гéза (1973). „Јесус тхе Јеw”. Пхиладелпхиа: Фортресс Пресс. стр. 37. 
  16. ↑ Маиер, Паул L. (1991). Крегел. стр. 1, 99, 121, 171. 
  17. ↑ Wригхт, Н. Т. (1998). ХарперЦоллинс. стр. 32, 83, 100–102, 222. 
  18. ↑ Wитхерингтон, Бен III. стр. 12–20. 
  19. ↑ 19,0 19,1 Барт Ехрман - Исус то није рекао (сцрибд)
  20. ↑ Елејн Пејгелс - Гностичка еванђеља (сцрибд)

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Biblijska_kritika&oldid=42174924”