Банана

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Четири различита типа банана
Банана
цваст банане
Научна класификација
Царство: Плантае
Дивизија: Магнолиопхyта
Разред: Лилиопсида
Ред: Зингибералес
Породица: Мусацеае
Род: Муса
L.

Банана је име рода зељастих биљака и економски важне врсте (Муса сапиентиум) из фамилије Мусацеае, као и име за плод ових биљака који људе користе у исхрани као воће.[1][2]

Банана је јестиво воће, које је са ботаничког гледишта бобица.[1][2] Она је плод неколико великих зељастих скривеносјеменица из рода Муса.[3] (У неким земљама, банане које се користе за кување се називају плантанима.) Ово воће варира у погледу величине, боје и чврстоће, мада је обично издужено и повијено, са меканим плодом богатим скробом, покривеним кором која може да буде зелена, жута, црвен, пурпурна, или смеђа код сазрелог воћа. Плодови расту у групама које висе са врха биљке. Скоро све модерне јестиве партенокарпне (бесемене) банане потичу из две дивље врсте – Муса ацумината и Муса балбисиана. Научна имена највише узгајаних врста банана су Муса ацумината, Муса балбисиана, и Муса × парадисиаца за хибрид Муса ацумината × M. балбисиана, у зависности од њихове геномске конституције. Старије научно име Муса сапиентум се више не користи.

Природно станиште врста Муса су тропски предели Индомалезије и Аустралије, и претпоставља се да је до доместикације првобитно дошло у Папуа Новој Гвинеји.[4][5] Банане се узгајају у бар 107 земаља,[6] првенствено ради плода, и у мањој мери ради прављења влакана, вина од банана и пива од банана, или као орнаменталне биљке.

Не постоји јасна разлика између термина „банане“ и „плантани“. У Америци и Европи термин „банана“ се обично односи на мекане, слатке, дезертне банане, посебно оне из групе Кавендиш, које су главни извозни производ земаља које узгајају банане. У контрасту с тим, Муса културе са чвршћим плодовима богатијим у скробу се називају „плантани“. У другим регионима, као што је Југоисточна Азија, многи други типове банана се узгајају и конзумирају, тако да једноставна дводелна подела није корисна и не употебљава се у локалним језицима.

Термин „банана“ се такође користи као заједничко име за друге биљке које производе овај плод.[3] Оно се може применити на остале чланове рода Муса, као што су скарлет банана (Муса цоццинеа), роза банана (Муса велутина) и Фе'и банана. Термин се такође може односити на чланове рода Енсете, попут снежне банане (Енсете глауцум) и економиски важне лажне банана (Енсете вентрицосум). Оба рода се сврставају у фамилију банана, Мусацеае.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Сматра се да је ријеч "банана" западноафричког поријекла, могуће од ријечи банаана из језика wолоф, а која је у готово све свјетске језике дошла преко шпанског или португалског.[7]

Опис

[уреди | уреди извор]
Пхото оф а банана цорм гроwинг фром лоамy соил
Корен банане са пречником од око 25 цм
Фарма банана у Цхинаwал, Индија
Банана, сирова, јестиви дијелови
Храњива вриједност по 100г
Енергија 371 кЈ
Угљени хидрати 22.84 г
Шећери 12.23 г
Влакна 2.6 г
Масноће 0.33 г
Бјеланчевине 1.09 г
Витамин А еквив. 3 μг (0%)
Тиамин (Вит. Б1) 0.031 мг (2%)
Рибофлавин (Вит. Б2) 0.073 мг (5%)
Ниацин (Вит. Б3) 0.665 мг (4%)
Витамин Б5 0.334 мг (7%)
Витамин Б6 0.367 мг (28%)
Фолна киселина (Вит. Б9) 20 μг (5%)
Витамин C 8.7 мг (15%)
Калцијум 5 мг (1%)
Жељезо 0.26 мг (2%)
Магнезијум 27 мг (7%)
Фосфор 22 мг (3%)
Калијум 358 мг (8%)
Цинк 0.15 мг (2%)
Једна банана је 100–150 г.
Проценти су релативни у односу на америчке препоруке за дневне потребе одраслих особа.
Извор: УСДА база података за намирнице

Банана је највећа зељаста цветајућа биљка.[8] Сви надземни делови биљке банане расту из структуре која се обично назива "кртола".[9] Биљке су нормално високе и доста чврсте, и често се погрешно сматрају дрвећем, мада то што изгледа као стабло је заправо „лажна стабљика“ или псеудостабљика. Банане расте на мноштву различитог земљишта, докле год је земљиште бар 60 цм дубоко, има добру дренажу, и није збијено.[10] Лишће бананине биљке се састоји од дршке (петељке) и листа. Основа петељке се шири да формира корице; чврсто упаковане корице формирају псеудостабло, које носи целокупну биљку. Ивице корица се додирују док се формирају,што их чини цевастим. Са растом биљке у центру псеудостабљике, долази до раздвајања ивица.[11] Култивиране биљке банана варирају у погледу висине у зависности од врсте и услова узгоја. Већина биљки је око 5 м висока, са опсегом од 'патуљастих Кавендиш' биљки са око 3 м до 'Грос Мичела' са 7 м или више.[12][13] Листови су спирално аранжирани и могу да нарасту до 2,7 дужине и 60 цм ширине.[1] Они бивају лако поцепани ветром, што производи познати папрасти изглед.[14]

Кад биљка банане одрасте, кртола престане да произвиди ново лишће и почне да формира цветне шиљке или цваст. Развијају се струкови који расту навише унутар псеудостабљике, носећи незрелу сваст док се коначно не појаве на врху.[15] Свака пеудостабљика нормално производи један цваст, такође познат као „срце банане“. (Понекад се формира неколико; једна изузетна биљка на Филипинима је произвела пет.[16]) Након зрења, псеудостабљика умире, али се потомство нормално развија из основе, тако да је целокупна биљка вишегодишња. У плантажном систему култивације, само једном изданку се дозвољава да се развије да би се одржао размак.[17] Цваст садржи многе приперке (који се понекад некоректно називају петељкама) између редова цветова. Женски цветови (који се могу развити у плодове) се појављују у редовима нешто више на стабљици (ближе листовима) од редова мушких цветова. Семеник је инфериоран, што значи да се мале латице и други цвени делови јављају на врху семеника.[18]

Плодови банане се развијају из црца банане, у великом висећем кластеру, састављеном од слојева (званих „руке“), са до 20 плодова у реду. Висећи кластер је познат као грозд, који се састоји се од 3–20 слојева, или комерцијално као сноп банана, и може да тежи 30–50 кг. Индивидуални плодови (познати као банане или „прсти“) у просеку имају 125 г, од којих је апроксимативно 75% вода и 25% сува материја.

Плод се понекад описује као „кожаста бобица“.[19] Он садржи заштитни спољашњи слој (кору или кожу) са бројним дугачким, танким влакнима (флоемским сноповима), који се простиру дуж целог плода између коже и јестивог унутрашњег садржаја. Унутрашњи део је обично жуте боје и може се уздужно поделити у три секције које одговарају унутрашњим порцијама три тучка, мануелно деформишући неотворен плод.[20] У цултивираним варијететима, присуство семена је умањено до те мере да га практипно нема; његови остаци су мале црне пеге у унутрашњости плода.[21]

Банане су природно у малој мери радиоактивне,[22][23] мада више од осталих плодова, услед њиховог садржаја калијума и малих количина изотопа калијум-40 присутних у природном калијуму.[24] Еквивалентна дозе радијације банана се понекад користи у нуклеарној комуникацији за поређење нивоа радијације и излагања.[25]

  • Дрво банане на коме се виде плодови и цвет.
    Дрво банане на коме се виде плодови и цвет.
  • Делимично отворени цвет банане
    Делимично отворени цвет банане
  • Женски цветови имају латице и друге цветне делове на врху плоднице
    Женски цветови имају латице и друге цветне делове на врху плоднице

Морфологија

[уреди | уреди извор]

Банане су високе, углавном једногодишње зељасте биљке, које својим изгледом подсећају на дрвеће. Имају широко и веома дугачко лишће (1,5 м). Ареал распрострањења је у тропским крајевима. Доместификована банана пореклом је из југоисточне Азије, чији је плод укусан и хранљив. У Европу се увози из Средње Америке и Западноиндијских острва (Антили).

За правилан развој банани је потребна топла и влажна клима, јер квалитет плода зависи од велике количине воде и високе температуре. Најбољи резултати се остварују при средњој годишњој температури од 20 °Ц и средњој количини падавина од 150–170 мм месечно. Банане немају специјалне захтеве у погледу типа земљишта. Енергетска вредност банане износи од 81 до 103 цал. Банана такође садржи бројне хранљиве материје и витамине.

У Црној Гори банане расту на приморју, али плод не сазрева већ остаје зелен.

Таксономија

[уреди | уреди извор]
Дрво банане са воћем и цватом.

Род Муса први је описао Царл Линнé 1753. године.[26] Претпоставља се да је Линне назив рода дао по имену Антониуса Мусе, царског физичара римског цара Аугуста или је Линне адаптирао арапску ријеч за банану, موز, мауз.[27] Род Муса сврстан је у породицу Мусацеае. АПГ III систем ставља породицу Мусацеае у ред Зингибералес, који је дио кладе монокотиледоних биљака цвјетница. Род Муса садржи око 70 врста, колико их наводи Свјетски списак одабраних биљних породица са стањем из јануара 2013.[26] Неке од тих врста дају јестиве плодове, док друге се узгајају као украсне биљке.[28]

Класификација култивираних банана је дуго времена представљала изазов за таксономе. Линне је првобитно ставио банане у двије засебне врсте у зависности да ли се оне користе у исхрани. Именом Муса сапиентум је означио банане које се једу као слатко воће, а са Муса парадисиаца означио је плантане. Касније, додана су друга имена врстама. Међутим, овај приступ се показао неадекватним да обухвати огроман број варијетета који постоје у Југоисточној Азији, као примарном средишту распрострањености овог рода. Многим овим варијететима дата су имена за која се касније испоставило да су синоними.[29]

У серији студија објављених од 1947. и касније, Ернест Цхеесман је доказао да су Линнеове врсте Муса сапиентум и Муса парадисиаца заправо варијетети и потомци двије дивље врсте које производе право сјеме: Муса ацумината и Муса балбисиана, а обје врсте први је описао Луиги Алоyсиус Цолла.[30] Он је предложио одбацивање Линнеових приједлога врста у корист нове класификације банана у складу са три морфолошки различитих група варијетета. Као прву врсту предложио је оне који испољавају ботаничке особине Муса балбисиана, као другу оне које одговарају ботаничким особинама врсте Муса ацумината, те треће са особинама које комбинирају особине претходне двије врсте.[29] Истраживачи Норман Симмондс и Кен Схепхерд предложили су 1955. номенклатурни систем који би био заснован на геному. Овај систем елиминира готово све потешкоће и недослиједности ранијих класификација банана заснованих на научним именима култивираних варијетета. I поред овог, првобитна имена се и даље користе од стране неких научника и институција, што често доводи до забуна.[30][31]

Тренутно прихваћена научна имена за већину група култивираних банана су Муса ацумината Цолла и Муса балбисиана Цолла за врсте од којих су потекле и Муса × парадисиаца L. за хибрид M. ацумината × M. балбисиана.[32]

Варијетет банане који се узгаја у индијској савезној држави Керала, локално познат и као нендран

Таксономски синоними врсте M. × парадисица укључују сљедеће:

  • Велики број имена подврста и варијетета од M. × парадисиаца, укључјући M. п. субсп. сапиентум (L.) Кунтзе
  • Муса × дацца Хоран.
  • Муса × сапидисиаца К.C.Јацоб, ном. суперфл.
  • Муса × сапиентум L., те велики број његових варијетета, укључујући M. × сапиентум вар. парадисиаца (L.) Бакер, ном. иллег.

Опћенито, модерне класификације сорти банана слиједе Симмондсов и Схепхердов систем. Одомаћене сорте су разврстане у групе на основу броја хромосома који имају и врсте од којих су настали. Тако латундан банана је уврштена у групу ААБ, што значи да је триплоидна и изведена из врста M. ацумината (А) и M. балбисиана (Б). Више о списку сорти које су класифициране по овом систему може се наћи у чланку списак сорти банана.

У 2012. тим научника је објавио да су успјели добити нацрт секвенце генома банане Муса ацумината.[33]

Секција Ингентимуса - са Папуа Нове Гвинеје

[уреди | уреди извор]

Врста Муса ингенс

Секција Цаллимуса (укључујући Аустралимуса)

[уреди | уреди извор]

Врсте M. алинсанаyа, M. беццарии, M. боман, M. борнеëнсис, M. букенсис, M. цампестрис, M. цоццинеа, M. еxотица, M. фитзалании, M. флавида, M. грацилис, M. хирта, M. инсуларимонтана, M. јацкеyи, M. јохнсии, M. лаwитиенсис, M. лолоденсис, M. мацлаyи, M. монтицола, M. мулуенсис, M. парацоццинеа, M. пеекелии, M. пигмаеа, M. салацценсис, M. сплендида, M. суратии, M. теxтилис, M. туберцулата, M. виоласценс,

Секција Муса (укључујући Рходоцхламyс)

[уреди | уреди извор]

Врсте M. ацумината, M. ангцоренсис, M. аурантиаца, M. балбисиана, M. банксии, M. басјоо, M. цхеесмании, M. флавифлора, M. гриерсонии, M. итинеранс, M. латерита, M. маннии, M. нагенсиум, M. оцхрацеа, M. орната, M. рубра, M. сангуинеа, M. сцхизоцарпа, M. сиамеа, M. сиккименсис, M. тхомсонии, M. велутина

Хисторија узгајања

[уреди | уреди извор]

У античка времена

[уреди | уреди извор]
Производња банана и плантана по државама (2011)
држава милиона
тона		 постотак
свјетске
производње
 Индија 29,7 20%
 Уганда 11,1 8%
 Кина 10,7 7%
 Филипини 9,2 6%
 Еквадор 8,0 6%
 Бразил 7,3 5%
 Индонезија 6,1 4%
 Колумбија 5,1 4%
 Камерун 4,8 3%
 Танзанија 3,9 3%
све остале државе 49,6 34%
Укупно свијет 145,4 100%
Првобитна распрострањеност предака данашњих јестивих банана. Врста Муса ацумината је приказана зеленом а Муса балбисиана наранџастом бојом.[34]

Фармери у Југоисточној Азији и Папуи Новој Гвинеји су први одомаћили и узгајали банане. Недавни археолошки и палеонтолошки докази из мочваре Кук у провинцији Западно горје, Папуа Нова Гвинеја, сугерирају да узгајање банана сеже далеко у прошлост, најмање до 5000 п.н.е. а могуће и до 8000 п.н.е.[4][35] Постоји и могућност да су се и друге врсте банана, независно од ове, касније одомаћиле широм Југозападне Азије. Стога је ово подручје центар примарне распрострањености банана. Подручја секундарне распрострањености пронађена су у Африци, што даје назнаке о дугој хисторији узгоја банана у том подручју.[36]

Стварна и могућа распрострањеност банана током исламске власти (од 700 до 1500.)[37]

Открића фитолита у Камеруну који су датирани у 1. милениј п.н.е.[38] покренули су, до данас не закључену, расправу о датуму почетка узгоја банана у Африци. Постоје одређени лингвистички докази да су банане у то вријеме биле познате на Мадагаскару.[39] Ранији докази су упућивали да узгајање банана у Африци није почело прије друге половије 6. вијека.[40] Међутим, постоје могућности да су банане донесене барем на Мадагаскар, али не и на источноафричку обалу током једне фазе малагашке колонизације острва из Југоисточне Азије око 400. године н.е.[41]

Банане су такођер биле присутне и у појединим подручјима широм Блиског истока, у годинама почетка ширења ислама. Ширење ислама довело је до великог ширења узгоја банана. Постоје бројне референце у исламској литератури почев од 9. вијека гдје се спомињу банане (као што су поеме и хадиси). Почетком 10. вијека, банане су споменуте у текстовима са подручја данашње Палестине и Египта. Одатле, оне се шире у сјеверну Африку и муслиманску Андалузију. Током Средњег вијека, банане које су расле око Гранаде сматрале су се међу најквалитетнијим у арапском свијету.[37] Муслимански освајачи доносе банану у Палестину око 650тих. Данас, потрошња банана је значајно порасла у исламским земљама током мјесеца Рамазана.[42]

Засигурно се зна да су банане расле у кршћанском краљевству Кипар у касном средњем вијеку. Италијански путописац Габриеле Цаподилиста позитивно пише 1458. о производњи банана на фармама епископије, у близини данашњег града Лимассол, а наводи и описе самих плантажа.[43] Банане у Америку донијели су португалски морепловци, који су ово воће пренијели из западне Африке у 16. вијеку.[44]

Производња и транспорт плода

[уреди | уреди извор]

Производња банана ограничена је на веома узак географски појас који поседује адекватне климатске одлике за култивацију банана. Банана је уједно и један од главних извозних производа ових држава, у првом реду Гвинеје, Еквадора, Колумбије, Мексика и других држава Латинске Америке. Банане се гаје на већим засадима - плантажама. Земљиште би требало да има већи капацитет воде, а плантаже се често ограђују ради заштите од ветра и оптимизације приноса, јер је стабло веома крхко. Берба се врши 80-100 дана након цветања, а банане се обавезно беру у незрелом стању чак и када нису намењене извозу јер евентуално пуцање коре и излучивање сокова представља повољну средину за развој микроорганизама. Зелени плодови су тешки и неизраженог укуса, али су чврсти што их чини изузетно погодним за транспорт.

Након бербе банане се пакују и спремају за транспорт. Транспорт се најчешће врши бродовима и оптимално траје између 4 и 10 дана, док све преко 14 дана озбиљно угрожава квалитет пласираног производа. Оптимална температура транспорта је између 11 и 15 степени, јер је у овом температурном интервалу најмања ензимска активност која утиче на зрење плода. Иако је у великој мери суспендована, респираторна активност плода задржава известан базичан ниво те је потребна и циркулација ваздуха, у мањој мери.

Дозревање плода

[уреди | уреди извор]

По пријему на коначно одредиште приступа се дозревању банана. У плоду се одвија низ хемијских промена од којих је најважнија прелазак скроба у сахарозу и глукозу (у мањој мери и фруктозу), а најочигледнија прелазак пигмента хлорофила у каротин. Незрела банана тако садржи између 17% и 19% скроба и тек око 2% - 5% споменутих шећера, да би се садржај скроба у зрелој банани смањио на око 1% - 4% на уштрб повећања садржаја шећера и до 17% - 18%. Садржај киселина и танина се не мења значајније. Оптимална температура за дозревање је између 16 и 20 степени, при влажности од око 80% за неке сорте и 95% уз сталну рециркулацију ваздуха. Ово је неопходно јер респираторни процеси добијају на интензитету и ради оптимизације ослобађања нуспродуката процеса дозревања из плода. Уобичајено траје имеђу 4 и 10 дана и одвија се у посебним наменским коморама.

  • плодови банане
    плодови банане
  • Банана у Ботаничкој башти Јевремовац
    Банана у Ботаничкој башти Јевремовац
  • Муса велутина
    Муса велутина
  • Муса ацумината
    Муса ацумината

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 „Банана фром 'Фруитс оф Wарм Цлиматес' бy Јулиа Мортон”. Хорт.пурдуе.еду. Архивирано из оригинала на датум 2009-04-15. Приступљено 2009-04-16. 
  2. ↑ 2,0 2,1 Армстронг, Wаyне П.. „Идентифицатион Оф Мајор Фруит Тyпес”. Wаyне'с Wорд: Ан Он-Лине Теxтбоок оф Натурал Хисторy. Архивирано из оригинала на датум 2011-11-20. Приступљено 2013-08-17. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Мерриам-Wебстер Онлине Дицтионарy”. Приступљено 2013-01-04. 
  4. ↑ 4,0 4,1 „Трацинг антиqуитy оф банана цултиватион ин Папуа Неw Гуинеа”. Тхе Аустралиа & Пацифиц Сциенце Фоундатион. Архивирано из оригинала на датум 2007-08-29. Приступљено 2007-09-18. 
  5. ↑ Нелсон, Плоетз & Кеплер 2006
  6. ↑ „ФАОСТАТ: ПродСТАТ: Цропс”. Фоод анд Агрицултуре Организатион. 2005. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-19. Приступљено 2006-12-09. 
  7. ↑ „Банана”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. Приступљено 2010-08-05. 
  8. ↑ Пицq, Цлаудине & ИНИБАП, ур. (2000). Бананас (Енглисх изд.). Монтпеллиер: Интернатионал Нетwорк фор тхе Импровемент оф Банана анд Плантаинс/Интернатионал Плант Генетиц Ресоурцес Институте. ИСБН 978-2-910810-37-5. Архивирано из оригинала на датум 2013-04-11. Приступљено 2013-01-31. 
  9. ↑ Стовер & Симмондс 1987: стр. 5–9
  10. ↑ Стовер & Симмондс 1987: стр. 212
  11. ↑ Стовер & Симмондс 1987: стр. 13–17
  12. ↑ Нелсон, Плоетз & Кеплер 2006: стр. 26
  13. ↑ Плоетз ет ал. 2007: стр. 12
  14. ↑ „Банана Плант Гроwинг Инфо”. Греенеартх. Приступљено 2008-12-20. 
  15. ↑ Стовер & Симмондс 1987: стр. 9–13
  16. ↑ Анголо, А. (Маy 15, 2008). „Банана плант wитх фиве хеартс ис инстант хит ин Негрос Оцц”. АБС-ЦБН Броадцастинг Цорпоратион. Приступљено 2008-05-17. 
  17. ↑ Стовер & Симмондс 1987: стр. 244–247
  18. ↑ Оффице оф тхе Гене Тецхнологy Регулатор 2008
  19. ↑ Смитх, Јамес П. (1977). Васцулар Плант Фамилиес. Еурека, Цалиф.: Мад Ривер Пресс. ИСБН 978-0-916422-07-3. 
  20. ↑ Wаркентин, Јон (2004). „Хоw то маке а Банана Сплит” (Мицрософт Wорд). Университy оф Манитоба. Приступљено 2014-07-21. 
  21. ↑ Симмондс, Н.W. (1962). „Wхере оур бананас цоме фром”. Неw Сциентист (Реед Бусинесс Информатион) 16 (307): 36–39. ИССН 0262-4079. Приступљено 2011-06-11. [мртав линк]
  22. ↑ Бродскy, Аллен Б (1978). ЦРЦ Хандбоок он Радиатион Меасуремент анд Протецтион. 1. Wест Палм Беацх, ФЛ: ЦРЦ Пресс. п. 620 Табле А.3.7.12. ИСБН 978-0-8493-3756-7. 
  23. ↑ „Бананас Аре Радиоацтиве”. Абоут.цом. Архивирано из оригинала на датум 2014-07-10. Приступљено 2014-09-05. 
  24. ↑ Цасс, Степхен & Wу, Цоринна (Јуне 4, 2007). „Еверyтхинг Емитс Радиатион—Евен Yоу: Тхе миллиремс поур ин фром бананас, бомб тестс, тхе аир, бедматес...”. Дисцовер: Сциенце, Тецхнологy, анд тхе Футуре. Приступљено 2011-09-05. 
  25. ↑ „банана досе « Пхyсицал Инсигхтс”. Еноцхтхеред.wордпресс.цом. Јулy 25, 2007. Приступљено 2011-10-02. 
  26. ↑ 26,0 26,1 Сеарцх фор "Муса", „Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес”. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw. Приступљено 2013-01-06. 
  27. ↑ Хyам, Р. & Панкхурст, Р.Ј. (1995). Плантс анд тхеир намес : а цонцисе дицтионарy. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 329. ИСБН 978-0-19-866189-4. 
  28. ↑ Баилеy, Либертy Хyде (1916). Тхе Стандард Цyцлопедиа оф Хортицултуре. Мацмиллан. стр. 2076–2079. 
  29. ↑ 29,0 29,1 Валмаyор ет ал. 2000
  30. ↑ 30,0 30,1 Цонстантине, D.Р.. „Муса парадисиаца”. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-05. Приступљено 2014-09-05. 
  31. ↑ Порцхер, Мицхел Х. (Јулy 19, 2002). „Сортинг Муса намес”. Тхе Университy оф Мелбоурне. Приступљено 2011-01-11. 
  32. ↑ „Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес”. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw. Приступљено 2013-01-06. 
  33. ↑ д’Хонт, А. L.; Деноеуд, Ф.; Аурy, Ј. M.; Бауренс, Ф. C.; Царреел, Ф. О.; Гарсмеур, О.; Ноел, Б.; Боцс, С. П. и др.. (2012). „Тхе банана (Муса ацумината) геноме анд тхе еволутион оф моноцотyледоноус плантс”. Натуре 488 (7410): 213–217. ДОИ:10.1038/nature11241. ИССН 0028-0836. ПМИД 22801500. 
  34. ↑ де Лангхе, Едмонд & де Марет, Пиерре (2004). „Трацкинг тхе банана: итс сигнифицанце ин еарлy агрицултуре”. у: Хатхер, Јон Г.. Тхе Прехисторy оф Фоод: Аппетитес фор Цханге. Роутледге. стр. 372. ИСБН 978-0-203-20338-5. 
  35. ↑ Денхам, Т.П.; Хаберле, С.Г.; Лентфер, C.; Фуллагар, Р.; Фиелд, Ј.; Тхерин, M.; Порцх, Н. & Wинсбороугх, Б. (2003). „Оригинс оф Агрицултуре ат Кук Сwамп ин тхе Хигхландс оф Неw Гуинеа”. Сциенце (5630): 189–193. ДОИ:10.2307/3834782. 
  36. ↑ Плоетз ет ал. 2007: стр. 7
  37. ↑ 37,0 37,1 Wатсон, Андреw (1983). Агрицултурал инноватион ин тхе еарлy Исламиц wорлд. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. стр. 54. ИСБН 978-0-521-24711-5. 
  38. ↑ Мбида, V.M.; Ван Неер, W.; Доутрелепонт, Х. & Врyдагхс, L. (2000). „Евиденце фор банана цултиватион анд анимал хусбандрy дуринг тхе фирст милленниум БЦЕ ин тхе форест оф соутхерн Цамероон”. Јоурнал оф Арцхеологицал Сциенце 27 (2): 151. ДОИ:10.1006/jasc.1999.0447. 
  39. ↑ Зеллер, Фриедрицх Ј. (2005). „Херкунфт, Диверситäт унд Зüцхтунг дер Банане унд култивиертер Зитрусартен (Оригин, диверситy анд бреединг оф банана анд цултиватед цитрус)” (Герман). Јоурнал оф Агрицултуре анд Рурал Девелопмент ин тхе Тропицс анд Субтропицс, Супплемент 81. Приступљено 2014-09-05. 
  40. ↑ Лејју, Б. Јулиус; Робертсхаw, Петер & Таyлор, Давид (2005). „Африца'с еарлиест бананас?”. Јоурнал оф Арцхеологицал Сциенце. Архивирано из оригинала на датум 2007-12-02. Приступљено 2015-04-12. 
  41. ↑ Рандриања, Солофо & Еллис, Степхен (2009). Мадагасцар: А Схорт Хисторy. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-1-85065-947-1. 
  42. ↑ Хароон, Јасим Уддин (Септембер 10, 2008). „Банана цонсумптион он рисе дуринг Рамадан”. Тхе Финанциал Еxпресс. Приступљено 2014-09-05. 
  43. ↑ Јеннингс, Роналд (1992). Цхристианс анд Муслимс ин Оттоман Цyпрус анд тхе Медитерранеан Wорлд, 1571–1640. Неw Yорк: НYУ Пресс. стр. 189. ИСБН 978-0-8147-4181-8. 
  44. ↑ Гибсон, Артхур C.. „Бананас анд плантаинс”. УЦЛА. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-10. Приступљено 2014-09-05. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Банана
Wикизвор има изворни текст на тему: 1911 Енцyцлопæдиа Британница/Банана
Потражите израз банана у W(ј)ечнику, слободном рјечнику.
Wикикњиге имају материјала на тему: но
На страницама Wикицитата постоји збирка особних или цитата о теми: но
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Banana&oldid=42110491”