Аугустин од Цантербурyја

Аугустине
надбискуп Цантербурyја
Портрет с натписом "АУГУСТИНУС" из 8. вијека Беда из Санкт Петербурга, иако се можда под њиме подразумевао Гргур Велики.
Надбискупија/архиепископија	Кентерберијска надбискупија
Столовање завршило	вероватно 26. маја 604
Претходник	Нема
Насљедник	Лаврентије Кентерберијски
Остале функције	приор Опатије светог Андреје
Редови
Консекрација	цца. 597
Лични детаљи
Име по рођењу	Августин
Рођење	6. век Рим
Смрт	вероватно 25. мај 604 Цантербурy, Кент, Енглеска
Сахрањен	Катедрала у Кентерберију
Светост
Датум славе	26. мај (англиканци) 26. мај (православци) 27. мај (римокатолици) 28. мај (римокатолички календар 1882–1969)
Штовање у	Римокатоличка црква англиканска заједница православна црква
Канонизација	Пре-конгрегацијски
Канонизација од	Пре-конгрегацијски
Светишта	Опатија Ст. Аугустине'с, Цантербурy

Августин Кентерберијски (прва трећина 6. века — 26. мај 604) био је бенедиктински монах који је постао први бискуп Кентерберија 598. године. Сматра се за Апостола Енглеске и оснивача цркве у Енглеској. Био је један од чланова Грегоријанске мисије.

У време његовој доласка су источним делом Британије владали Англосаксонци, потомци германских досељеника из 5. века који се, за разлику од брито-римских домородаца нису покрстили. Један од њихових владара, Етелберт, краљ Кента се оженио за Берту, кћер франачког краља Хариберта која је била хришћанка и која се са собом довела бискупа Лиудхарда. Њих двоје су почели покрштавати Етелбертове поданике, а убрзо потом замолили краља да позове мисионаре. Етелберт, који је био паган, је на то пристао те послао писмо папи Гргуру Великом.

Папа је 595. за мисију одабрао Августина, приора опатије Светог Андреје у Риму. Верује се како је Августин за мисију одабран због свог доброг познавања Библије. Пре мисије је папа послао писмо франачким краљевима Теудерику II, Теодеберту II, Клотару II и краљици Брунхилди од којих је тражио помоћ. Она је пружена, како у новцу и намирницама, тако и у преводитељима.

Августин се у Британију искрцао на челу групе од 40 људи, углавном монаха. У сам Кент су дошли око 597. где им је краљ дозволио да проповедају у његовој престоници Кентербери на темељима некадашње римске цркве св. Матина. Августин је недавно по одласку основао опатију Светог Андреје у Кентерберију, која се често назива првом бенедиктинском опатијом изван Италије. Сам краљ се покрстио између 597. и 601. После тога је Августин рукоположен за првог кентерберијског бискупа, односно надбискупа.

Августин је основао бискупије у Лондону и Рочестеру, али његови покушаји да свој ауторитет прошири на остатак Британије нису имали успеха. Као разлог се наводи оклевање хришћанских Брита да се покоре надбискупу иза кога је стајао донедавно пагански англосаксонски краљ, као и разлике у обредима између римске Цркве коју је представљао Августин са једне и локалних хришћанских традиција познатих као келтско хришћанство са друге стране. Августинова надбискупија се, са друге стране, по налогу папе јасно стављена изван надлежности франачких бискупа, чиме је Етелбертова држава потврдила своју независност.

Августин је пре своје смрти у кентерберијском манастиру основао школу, на чијем се месту данас налази тзв. Краљева школа, која се због тога често назива најстаријом школом у Енглеској.

Августин је покопан у кентерберијској катедрали, а касније слављен као светац. За време Енглеске реформације је његово светиште уништено, а мошти разбацане.

Вањске везе

Аугустин од Цантербурyја на Wикимедијиној остави

• Аугустине оф Цантербурy Архивирано 2012-03-01 на Wаyбацк Мацхине-у

Римокатоличке црквене титуле
Нова титула	Надбискуп Цантербурyја 597–604	Слиједи: Лаврентије