Ассиси

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ассиси
Панорама града
Панорама града
Панорама града
Координате: 43°4′Н 12°37′Е / 43.067°Н 12.617°Е / 43.067; 12.617
Држава  Италија
Регија Умбриа
Провинција Перугиа
Фразионе Армензано, Цаподацqуа, Цастелнуово, Палаззо, Петригнано, Ривоторто, Санта Мариа дегли Ангели, Сан Витале, Стерпето, Торцхиагина, Тордандреа, Тордибетто, Цол д'Ерба, Цол д'Ерба III, Цоллицелло, Пассаггио ди Ассиси, Пиан делла Пиеве, Пиеве Сан Ницолò, Подере Цасанова, Понте Гранде, Ренаиола, Роцца Сант'Ангело, Сан Дамиано, Сан Грегорио, Сан Мартино, Сан Мартино Бассо, Сан Престо, Санта Тецла,
Власт
 - Синдацо Стефаниа Проиетти
Површина
 - Укупна 187 км²[1]
Висина 424 метара[1]
Становништво (2017)
 - Град 28.352[1]
 - Густоћа 151.7 ст/км²[1]
Временска зона УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број 06081
Позивни број 075
Карта
Ассиси на мапи Италије
Ассиси
Ассиси
цласс=нотпагеимаге|
Позиција Ассисија у Италији

Ассиси (латински: Асисиум) је град и опћина (цомуне) од 28.352 становника[1] у провицији Перугији у талијанској регији Умбрији. Ассиси је данас најпознатији као родно мјесто св. Фрање, оснивача фрањевачког реда, а нешто мање по св. Клари (рођена 1194), оснивачици клариса.[2] Такођер, познат је и по том што се негдје између 55. и 43. пне. у њему родио римски пјесник Секст Проперције.[3]

Географија

[уреди | уреди извор]
Панорама Ассисија с планине Субасио

Ассиси лежи на западним падинама планине Монте Субасио, удаљен неких 19 километара источно од Перугие.[2]

Хисторија

[уреди | уреди извор]
Базилика Светог Фрање Асишког

Око 1000. пне. на горњем Тиберу доселиле су се бројне избјеглице из околице Ассисија, али и из других удаљених мјеста све до јадранске обале. То су били Умбри који су обичавали живјети у малим настамбама на узвишењима. Од 450. пне. ове настамбе заузимају Етрушчани, који су владали до 295. пне. када су након битке код Сентина цијелом Централном Италијом завладали Римљани. Они су изградили успјешни муниципијум Асисиум на неколико тераса планине Субасио. Римски споменици се још увијек налазе у Ассисију: обрамбени бедеми града, форум (данас Пиазза дел Цомуне), театар, амфитеатар и Минервин храм (преуређен у цркву Санта Мариа сопра Минерва). Бискуп и мученик св. Руфино је према традицији покрстио грађане Ассисија око 238. и након мученичке смрти у Цостану његови посмртни остаци су смјештени у асишку катедралу, данас катедралу Сан Руфино. Св. Руфино је постао светац заштитник града. Остроготски краљ Тотила је 545. уништио већину града који је потпао под Лангобарде, а након тог и под франачко Војводство Сполето.

У средњем вијеку Ассиси је постао самостална гибелинска комуна у 11. вијеку која се константно трвила са гибелинском Перугиом. У једној од тих битака Францесцо ди Бернардоне (св. Фрањо) је затворен, што је покренуло низ догађаја и напосљетку кулминирало оснивањем фрањевачког реда. Од тада је Ассиси постао ходочасничким мјестом овог њежног свеца који је, заједно са св. Катарином Сиенском, проглашен свецем заштитником Италије. У 13. вијеку, за вријеме папинске јурисдикције, град се почео ширити изван древних римских бедема. Царску утврду Роцца Маггиоре на брду изнад града, коју су становници разрушили 1189. године, обновио је папински легат, кардинал Гил де Алборноз.

Ассисијем су владали многи деспотски владари: кондотјери Биордо Мицхелотти, Гиан Галеаззо Висцонти и његов насљедник Францесцо I Сфорза, милански војвода, те Јацопо Пиццинино и Федерицо II да Монтефелтро, господари Урбина. Након избијања куге 1348. године, започиње полагани пад града, након чега поновно постаје ватиканским посједом за вријеме папе Пија II (1458–1464). Године 1569. започела је изградња цркве Блажене Дјевице Марије од анђела (Басилица Санта Мариа дегли Ангели) и град се наставио развијати, чему свједоче и палаче Бернабеи и Гиацобетти из 17. вијека. Ассиси и Умбрију су задесила два катастрофална потреса у септембру 1997. године. Иако су срушени многи споменици, град се брзо опоравио и најважнија грађевина, црква св. Фрање (Басилица ди Сан Францесцо), отворила се за јавност само двије године касније.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Асиз, Базилика Светог Фрање Асишког и остали фрањевачки споменици
Свјетска баштина – УНЕСЦО
 Италија
Регистриран:2000.
Врста:културно добро
Мјерило:и, ии, иии, ив, ви
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

УНЕСЦО је статус свјетске баштине додијелио урбаном ткању града Ассисија[4] којем доминирају два средњовјековна замка. Већи замак Роцца Маггиоре је изградио кардинал Алборноз 1367. за папу Пија II и касније Павла III. Мањи замак је старији, односно римски, од којег су остала само три торња.

Цркве

[уреди | уреди извор]

Култура

[уреди | уреди извор]

Фестивал Цалендимаггио, који се одржава од 1. до 5. маја, фестивал је средњовјековне и ренесансне културе у облику театралног сукоба горњег и доњег града, укључујући процесије, театарске презентације, бајрактаре и плесове. У цијелој Еуропи је слављен ассиси вез, облик веза укрштањем нити који датира још из 13. вијека. Данас је Ассиси прије свега ходочасничко мјесто у којему ходочасници подижу и олтаре за све свјетске религија, а друге организација попут Ассиси Перформинг Артс употпуњавају туристичку понуду музичким и другим догађајима. Ассиси је као ријетки град у свијету био дом неколико светаца: св. Агнеза, св. Клара, св. Фрањо, св. Габриел од тужне Госпе, св. Руфино и св. Виталис.

Збратимљени градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Италy: Умбриа” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 21. 2. 2019. 
  2. ↑ 2,0 2,1 „Сеxтус Пропертиус” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 21. 2. 2019. 
  3. ↑ „Ассиси” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 21. 2. 2019. 
  4. ↑ УНЕСЦО

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Assisi&oldid=41599414”