Američki prijatelj
Дер Американисцхе Фреунд | |
---|---|
Режија | Wим Wендерс |
Сценарио | Wим Wендерс роман Риплеy'с Гаме Патрициа Хигхсмитх |
Улоге | Бруно Ганз Деннис Хоппер Лиса Креузер |
Музика | Јüрген Книепер |
Фотографија | Роббy Мüллер |
Монтажа | Петер Прзyгодда |
Дистрибуција | Аxиом Филмс |
Датум(и) премијере | 24. липња 1977. |
Трајање | 127 мин. |
Земља | Њемачка Француска |
Језик | њемачки, енглески |
Буџет | 3.000.000 ДЕМ |
Дер Американисцхе Фреунд на Интернет Мовие Датабасе |
Амерички пријатељ (њемачки Дер Американисцхе Фреунд) западноњемачка је крими-драма из 1977. коју је режирао Wим Wендерс. Главне улоге тумаче Бруно Ганз као Јонатхан Зиммерманн, смртно болестан човјек који пристаје постати убојица у замјену за новац који му нуди криминалац Том Риплеy којег глуми Деннис Хоппер. Иако се радња углавном лабаво заснива на роману Риплеy'с Гаме из 1974., користи и елементе романа Риплеy Ундер Гроунд, такођер од ауторице Патриције Хигхсмитх. Изворни роман је други пут адаптиран истоименим филмом из 2002.
Радња
[уреди | уреди извор]Том Риплеy је богати амерички криминалац који живи у Хамбургу. Упознаје Јонатхана Зиммермана, човјека који се бави уоквиравањем слика и који болује од смртоносне болести. Пошто Том дугује француском криминалцу Раоулу Миноту велику услугу, мора за њега обавити убојство, па одлучи најбоље пребацити терет тог тешког посла на Јонатхана. Минота послуша Тома, позове Јонатхана у Француску и тамо му измијени крвни налаз како би се чинило да је овај у још горем стању него што је мислио. Јонатхан је узнемирен лажним налазом те, сматрајући да ће ионако убрзо умријети, прихваћа Минотову понуду убојства једне особе у замјену за велику своту новца који ће припасти његовој жени Марианне и сину. Јонатхан поновно наилази на Тома те се њих двоје зближе јер овај не зна да је и Том укључен у план.
Јонатхан извршава убојство неког човјека у подземној жељезници, али је узнемирен када му Минот нареди да убије још једну особу, супарничког гангстера који ће путовати у влаку. Јонатхан се двоуми, али је присиљен пристати и на тај компромис ако жели цјелокупну своту. Ипак, у влаку се појави и Том те убија мету особно, заједно са чуваром. Касније, Том сретне Јонатхана те му призна да је он убио гангстера, али и да га је увалио у цијелу причу. Када га Јонатхан упита жели ли новац за ту услугу, Том му одговори да једино жели бити његов пријатељ. Натраг у Хамбургу, Јонатхан почиње добивати тајновите позиве телефоном, те претпоставља да га мафија жели смакнути. Том ускочи у помоћ те заједно с њим убију атентаторе. Том превози лешеве гангстера у колима, а Марианне и Јонатхан га слиједе у ауту. Том запали кола крај плаже, док га Јонатхан и Марианне напуштају и бјеже у ауту. Приликом вожње, Јонатхан умире, док Том остаје сам на плажи.
Главне улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Деннис Хоппер | Том Риплеy |
Бруно Ганз | Јонатхан Зиммерманн |
Лиса Креузер | Марианне Зиммерманн |
Гéрард Блаин | Раоул Минот |
Ницхолас Раy | Дерwатт |
Самуел Фуллер | Тхе Америцан Мобстер |
Давид Блуе | Аллан Wинтер |
Рецензије
[уреди | уреди извор]Рогер Еберт је филму дао три од четири звијездице:
- "Има нешто весело перверзно у снимању трилера и онда избацивању дијелова који би помогли у давању смисла, али Wим Wендерс има одређен успјех са том методом у Америчком пријатељу. Изазива нас да признамо да гледамо (и читамо) трилере једнако због угођаја као и због радње. А овдје нам даје толико угођаја да готово пливамо у њему."[1]
Ким Неwман је такођер дао три од четири звијездице:
- "Шуљање по метроу и атентат у влаку су савршени елементи Хитцхцоцка, а завршница - која укључује црвени Волксwаген и изненадан, али очекиван и неизбјежан прекид пријатељства - остаје снажна. Али филм добива снагу и од тихих тренутака, често дајући екран само двојици главних ликова...Одбијајући објаснити Риплеyја, ово је дошло ближе Хигхсмитхином лику него било која друга филмска верзија."[2]
Емануел Левy је филму дао петицу:
- "Угођајан и интригантан, ово је један од најприступачнијих Wендерсових филмова, учинковит као Хитцхцоцков трилер (Странци у возу), егзистенцијална карактерна студија, и алегорија о корумпираном али неопозивом утјецају америчке поп културе на Њемачку."[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Рогер Еберт (1. сијечња 1978). „Тхе Америцан Фриенд”. рогереберт.цом.
- ↑ Ким Неwман. „Тхе Америцан Фриенд”. Емпире.
- ↑ Емануел Левy (5. студеног 2006). „Америцан Фриенд, Тхе”. емануеллевy.цом/.