Аменемхат I
| Претходи: Ментухотеп IV |
Фараон Египта Дванаеста династија |
Слиједи: Сенусрет I | |||||||||||||||||
| Аменемхат I | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Владавина | 1991. пне. до 1962. пне. | ||||||||||||||||||
| Номен |
Аменемхат Амун је на челу | ||||||||||||||||||
| Праеномен |
Сехетепибре Онај који задовољава срце Ре | ||||||||||||||||||
| Златни Хорус |
Понављање рађања | ||||||||||||||||||
| Небтy назив |
| ||||||||||||||||||
| Хорусово име |
| ||||||||||||||||||
| Гроб | Пирамида у ел-Лисхту | ||||||||||||||||||
Аменемхат I је био први владар Дванаесте династије (династије за коју неки сматрају да је основала Средње краљевство Египта). Владао је од 1991. до 1962. пне.[2] . Аменемхет I није био краљевског рода, па је био присиљен подузети мјере како би осигурао свој краљевски ауторитет, као што су књижевна дјела (в. Пророчанство Неферти, Инструкције Аменемхата) и повратак изградњи комплекса у стилу пирамида карактеристичних за владаре 6. династије. Аменемхат I је такођер пријестолницу премјестио из Тебе у Итјтаwy, а сахрањен је у ел-Лисхту.
Његов син Сенwосрет I је слиједио примјер оца те саградио пирамиду у Лисхту, иако је та традиција престала с Аменемхатом II. Сенwосретова пирамида је по стилу ближа 6. династији него прирамида Аменемхата I. За Аменемхата I и Сенwосрета I се вјерује да су владали заједнички (сувладарство) најмање 10 година, те да је Аменемхат I славио свој јубилеј (фестивал сед) годину дана послије почетка заједничке власти.
Атентат
[уреди | уреди извор]За Аменхамата се вјерује да је убијен у завјери двоструког харема док је спавао, а да су починитељи краљевски тјелохранитељи. То се догодило док је његов сувладар и син водио поход на Либију.
Име Аменемхата I се везује уз један од два себаyта или етичких "наука" приписаних египатских монарсима.
Документ има назив Инструкције Аменемхата I. Други краљевски себаyт је био Инструкције за краља Мерикару који је живио у Првом пријелазном периоду, али за чији текст се сматра да је написан у доба Средњег краљевства. С обзиром да је Мерикара живио у опскурном и бурном периоду од Седме до Девете династије, скоро ништа се не зна о његовом оцу који је написао инструкције.
Нагуиб Махфоуз, египатски писац-[[Нобелова награда за књижевност|нобеловац укључио је Аменемхата I 1941. у своју збирку "Аwдат Синухи". Приповијест је на енглески превео Раyмонд Стоцк 2003. као "Тхе Ретурн оф Синухе" у збирци Махфоузових новела Воицес фром тхе Отхер Wорлд. Прича се непосредно темељи на "Прича о Синухеу", те додаје елемент љубавног трокута између Аменемхата I и Синухеа која се не налази у оригиналу.
Насљедство
[уреди | уреди извор]Аменемхат I је први краљ Египта који је као сувладара имао свог сина - Сенусрета I. Стела с двоструким датумом спомиње 30. годину Аменемхата I и 10. годину Сенусрета I, што сугерира да је Сенусрет постао сувладаром у Аменемхатовој 20. години владавине.[3]
Литература
[уреди | уреди извор]- W. Грајетзки, Тхе Миддле Кингдом оф Анциент Егyпт: Хисторy,Арцхаеологy анд Социетy, Дуцкwортх, Лондон 2006 ИСБН 0-7156-3435-6, 28-35
- Махфоуз, Нагуиб. Тхе Ретурн оф Синухе ин Воицес фром тхе Отхер Wорлд (транслатед бy Роберт Стоцк), Рандом Хоусе, 2003.
- Wолфганг Косацк: Берлинер Хефте зур äгyптисцхен Литератур 1 - 12: Теил I. 1 - 6/ Теил II. 7 - 12 (2 Бäнде). Параллелтеxте ин Хиероглyпхен мит Еинфüхрунген унд Üберсетзунг. Хефт 9: Дие Лехре дес Кöнигс Аменемхет I. ан сеинен Сохн. Верлаг Цхристопх Бруннер, Басел 2015. ИСБН 978-3-906206-11-0.
