7. вијек пне.
7. вијек пне. почео је првог дана 700. пне. и завршио посљедњег дана 601. пне..
Преглед
[уреди | уреди извор]За 7. вијек пне. је био карактеристичан наставак успона Асирског Царства које је под водством Есархадона досегло свој врхунац, покорило сусједну Бабилонију и накратко Египат, поставши прво свјетско царство у хисторији. Асирци су, међутим, у посљедње двије деценије нагло ослабили, а против њих су се успјешно удружили сви њихови сусједи, тако да након пада своје пријестолнице Ниниве нестају с хисторијске сцене. Вакуум убрзо испуња Необабилонско царство које ће покушати постати нова свјетска сила.
Србија. Врхунац Босутске културе која је од половине столећа под утицајем источније Басараби културе, чија керамика постаје популарна на целој босутској територији. Становништво источне Србије и Шумадије полако прелази са земљорадње на полуномадски начин живота а у данашњој Војводини остају при земљорадњи, са већим насељима и кућама. Јужнија Брњичка група је у првим деценијама столећа потиснута са Пештера и Голије од стране полуномада са простора Романија-Дурмитор-Тара-Лим[1] (Гласинац IV). Гласинчани остављају тумуле са сахрањеним, уместо спаљеним, покојницима. Брњица је у ово време и под утицајем северније културе Босут-Басараби, гради насеља на тешко приступачним местима и шири керамику на Скопску котлину.[2]
Догађаји и трендови
[уреди | уреди извор]
- 700. пне. до 600. пне. — Баудхаyана Сулбасутра, усмено преношсн ведски санскрит текст о изградњи олтара, садржи најстарији опис Питагориног теорема.
- 700. пне. - Култура Сонггук-ри започиње на југу Корејског полутотока.
- Крај 7. вијека пне. — Медијци из данашњег западног Ирана и Скити с подручја сувремене Русије и Украјине нападају сјеверне и источне дијелове Асирије.
- 699. пне. — Кхаллусху насљеђује Схуттир-Накхкхунтеа као владар Еламског Царства.
- 697. пне. — Смрт краља Хуана од Зхоуа, владара кинеске династије Зхоу.
- 696. пне. — Краљ Зхуанг оф Зхоу постаје владар кинеске династије Зхоу.
- 696. пне. — Кимеријци пустоше Фригију, могућа миграција Арменаца.
- 691. пне. — Краљ Санхериб од Асирије туче краља Хумбан-нимену од Елама у битци код Халулеа.
- 690. пне. — Тахарqа, краљ XXV династије, долази на пријестоље Египта (приближни датум)
- 689. пне. — Краљ Санхериб од Асирије пустоши Бабилон.
- 687. пне. — Гиг постаје краљ Лидије.
- 687. пне. — Езекију насљеђује Манасех као краљ Јуде.
- 682. пне. — Смрт краља Зхуанг од Зхоуа, владара кинеске династије Зхоу.
- 681. пне. — Краљ Ли од Зхоуа постаје владар кинеске династије Зхоу.
- 681. пне. — Есархаддон насљеђује Санхериба као краљ Асирије.
- 677. пне. — Смрт краља Лија од Зхоуа, владара кинеске династије Зхоу.
- 677. пне. — Есархаддон води асирску војску против побуњених арапских племена, напредујући до Потока египатског.
- 676. пне. — Краљ Хуи од Зхоуа постаје владар кинеске династије Зхоу.
- 675. пне. — Есархаддон започиње обнову Бабилона.
- 674. пне. — Есархаддон гуши побуну у Ашкелону коју је подржавао Тахарqа, краљ Египта. У знак одмазде Асирци нападају Египат, али их Тахарqа успијева зауставити.
- 673. пне. — Тул Хостилије постаје краљ Рима.
- 671. пне. — Есархаддон поновно напада Египат, осваја Мемфис као и велики број чланова краљевске породице.
- 669. пне. — Ассурбанипал насљеђује свог оца Есархаддона као краљ Асирије.
- 668. пне. — Схамасх-схум-укин, син Есархаддонов, постаје краљ Бабилона.
- 668. пне. — Египат диже устанак против Асирије.
- 668. пне. — Процјена: Нинива, главни град Асирије постаје највећи град на свијету, претекавши Тебу у Егупту.[1]
- 667. пне. — Бизант оснивају мегарански колонисти под Бyзасом. (традиционални датум)
- 664. пне. — Прва поморска битка у грчкој писаној хисторији, између Коринта и Коркиер.
- 664. пне. — Ассурбанипал осваја и пустоши Тебу.
- 664. пне. — Псаметих I насљеђује Нехоа I као краљ Доњег Египта.
- 664. пне. — Тахарqа именује свог нећака Тантаманија ас за насљедника у Горњем Египту.
- 11.2. 660. пне. — Традиционални датум оснивања Јапана од стране цара Јиммуа.
- 660. пне. — Прво познато кориштење демотског писма.
- 660. пне. — Псаметих I тјера Асирце из Египта.
- 650-е пне. — Почиње настањивање мајанске локације Пиедрас Неграс.
- 657. пне. — Кипсел постаје први тиранин Коринта.
- 656. пне. — Псаметих шири своју власт над цијелим Египтом. Крај XXV династије.
- 653. пне. — Атта-Кхумма-Ин-Схусхинак и Кхумбанигасх II насљеђују Схилхак-Ин-Схусхинака и Темпти-Кхумма-Ин-Схусхинака као владари Еламског Царства.
- 652. пне. — Бабилонија под Схамасх-схум-укина диже устанак против Асираца.
- 651. пне. — Краљ Xианг од Зхоуа постаје владар кинеске династије Зхоу.
- 650. пне. — Градић Абдеру у Тракији оснивају колонисти из Клазомене.
- 650. пне. — Промјена климе врши утјецај на све културе Брончаног доба у Европи. С хладнијом и влажнијом климом племена скандинавског Нордијског брончаног доба су потиснута на југ према европском континенту.
- 640-е пне. — Асирски краљ Асхурбанипал оснива библиотеку која садржи први сачувани примјерак Епа о Гилгамешу.
- 649. пне. — Индабигасх насљеђује Таммаритуа као владар Еламског Царства.
- 649. пне. — Бабилонски устанак под Схамасх-схума-укином гуше Асирци.
- 648. пне. — Панкратион постаје дисциплина древних олимпијских игара.
- 6.4. 648. пне. — Најранија помрчина Сунца у записима Древне Грчке.
- 647. пне. — Краљ Ассурбанипал од Асирије пустоши Сусу.
- 642. пне. — Анко Марције постаје краљ Рима (традиционални датум).
- 640. пне. — Велика побједа Асирије над Еламским Царством.
- 632. пне. — Килон, атенски племић, заузима акрополу у неуспјелом покушају да постане краљ.
- 632. пне. — У битци код Цхенгпуа, кинеско краљевство Јин и њени савезници побјеђују државу Цху и њене савезнике.
- 631. пне. — Оснивање Кирене, грчке колоније у Либији (Сјеверна Африка) (приближан датум).
- 631. пне. — Садијат постаје краљ Лидије.
- 627. пне. — Смрт Ассурбанипала, краља Асирије; насљеђује га Ассур-етел-илани (приближан датум).
- 626. пне. — Набополассар диже устанак против Асирије, оснивајући тако Нео-бабилонско Царство.
- 625. пне. — Медијци и Бабилонци постају независни од Асирије и нападају Ниниву (приближан датум).
- 623. пне. — Син-схар-исхкун насљеђује брата Ассур-етел-иланиа као краљ Асирије (приближан датум).
- 622. пне. или 621. пне. — Текст Поновљеног закона пронађен у Храму у Јерузалему.
- 619. пне. — Алијат постаје краљ Лидије.
- 619. пне. — Смрт краља Xианга од Зхоуа, владара кинеске династије Зхоу.
- 618. пне. — Краљ Qинг од Зхоуа постаје владар кинеске династије Зхоу.
- 616. пне. — Луције Тарквиније Приск постаје краљ Рима.
- 614. пне. — Медијци и Бабилонци пустоше Ассур.
- 613. пне. — Смрт краља Qинга од Зхоуа, владар кинеске династије Зхоу.
- 612. пне. — Краљ Куанг од Зхоуа постаје владар кинеске династије Зхоу.
- 612. пне. — Савез Медијаца, Бабилонацаи Сусанаца опсједа и осваја Ниниву. Краљ Син-схар-исхкун од Асирије је убијен приликом пустошења.
- 612. пне.— Асхур-убаллит II покушава очувати асирско царство прогласивши се краљем у граду Харран.
- 612. пне. — Процјена: Бабилон, главни град Бабилопније постаје највећи град на свијету, преузевши примат од Ниниве, главног града Асирије.[2]
- 610. пне. — Нехо II насљеђује Псаметиха I као краљ Египта.
- 609. пне. — Краљ Јосија од Јуде гине у битци код Мегидоа против фараона Нехоа II Египатског, који је ишао на сјевер како би помогао асирској држави Асхур-убаллита II.
- 609. пне. — Бабилонци побјеђују асирску војску Асхур-убаллита II и освајају Харран. Асхур-убаллит, посљедњи асирски краљ, нестаје из хисторије.
- 609. пне. — Јехоахаз насљеђује оца Јосију као краљ Јуде, али га брзо свргава Нехо II, који на пријестоље поставља Јехоахазовог брата Јехоиакима.
- 607. пне. — Смрт краља Куанга од Зхоуа, владара кинеске династије Зхоу..
- 606. пне. — Краљ Динг од Зхоуа постаје владар кинеске династије Зхоу.
- 605. пне. — Битка код Каркемиша: Крунски принц Небуцхадреззар од Бабyлона побјеђује војску Нехоа II од Египта, чиме је осигурано бабилонско освајање Асирије. Бабилонци напредују кроз Сирију и Палестину.
- 605. пне. — Небуцхадреззар II насљеђује свог оца Набополассара као краљ Бабилона.
- 600. пне. — Оснивање Капуе.
- 600. пне. — Индија — Доба Махајанапада — 16 великих краљевства које владају ИОндиојом — Каси, Косала, Анга, Магадха, Вајји (или Врији), Малла, Цхеди, Ватса (или Вамса), Куру, Панцхала, Мацхцха (или Матсyа), Сурасена, Ассака, Аванти, Гандхара, Камбоја
- 600. пне. — Келти оснивају Милано (приближан датум).
- 600. пне. — Фокејци оснивају Марсеилле (традиционални датум).
- 600. пне. — Смирна опустошена и уништена.
- 600. пне. — Небуцхадреззар гради Висеће вртове Бабилона.
- 600. пне. — (према Мормонској Цркви) Лехи води породицу и своје пријатеље на ходочашће из Јерузалема у Америке.
- Скити долазе у Азију.
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Езекија од Краљевства Јуде (владао 715–687. пне.)
- Санхериб, асирски краљ и освајач Бабилона (705–681. пне.)
- Гиг од Лидије (владао 687–652. пне.)
- Манасех од Јуде (владао 687–643. пне.)
- Есархаддон, краљ Асирије и освајач Египта (владао 681–669. пне.)
- Архилох од Тхасоса, пјесник (цца. 680. пне.–645. пне.). Рођен је на отоку Паросу
- 673. пне. — Смрт Нуме Помпилија, другог римског краља, насљедника Ромула
- 670. пне. — Смрт Метија Фуфеција, латинског краља Алба Лонге
- 664. пне. — Смрт Нехоа I, краља Египта
- 663. пне. — Смрт Тахарqе, краља Египта
- 653. пне. — Смрт Тантаманија, посљедњег краља XXV египатске династије
- 652. пне. — Смрт краља Хуија од Зхоуа, владара кинеске династије Зхоу
- 652. пне. — Први спомен краља Курас од Парсумаса, могуће да је ријеч о Киру I од Аншана, поглавару династије Ахеменида
- 645. пне. — Смрт Гуан Зхонга, премијера кинеске државе Qи
- Јосија од Краљевства Јуда (владао 641. пне.–609. пне.)
- Стесихор са Сицилије, лирски пјесник (цца. 640. пне.–555. пне.)
- Солон од Атене, један од Седам мудраца Грчке (638. пне.–558. пне.)
- Талес из Милета, грчки математичар (635. пне.–543. пне.)
- 610. пне. — Смрт Псаметиха I, краља Египта
- 610. пне. — Рођење Анаксимандра, грчког филозофа
- Сапфа од Лезбоса, старогрчка пјесникиња
Изуми и открића
[уреди | уреди извор]- Кинези откривају тисак.
- Прве металне кованицу у употреби од стране Лидијаца у западној [Анадолија|Анадолији]].
- У Кини наводно почела употреба жељеза.
Деценије и године
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба на тлу Србије, растко.рс
- ↑ Историја српског народа, Прва књига - Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981, стр. 55-57