6. 2.

6. вељаче/фебруар (6. 2.) је 37. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 328 дана (329 у пријеступној години).

Догађаји

1701. — Почео је рат за шпанско наслеђе.
1799. — Францисцо Гоyа пушта у продају прво издање величанствених гравура познатих као Лос цаприцхос.
1819. — Сир Тхомас Стамфорд Раффлес утемељио је Сингапур, ново трговачко упориште за Британску источноиндијску компанију.
1830. — У Србији објављен хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства.
1876. — У Србији основано Друштво Црвеног крста.
1900. — Основан Међународни суд у Хаагу.

.

1901-1950

1918. — Жене V. Британије добиле право гласа.
1922. — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство потписале Wасхингтонски поморски споразум ради ограничења поморског наоружавања.
1936. — Отворене IV. Зимске олимпијске игре у Гармисцх-Партенкирцхену (Њемачка).

1951-2000

1959. — Јацк Килбy је пријавио патент за први интегрирани круг.
1958. — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“.
1968. — Отворене X. Зимске олимпијске игре у Греноблу (Француска).
1994. — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен.
1996. — У Атлантски оцеан се срушио турски чартер Боеинг 757 након полијетања из Доминиканске Републике. Погинуло је свих 189 путника, већином њемачких туриста.
1999. — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову.
2000. —.
- Финска добила прву жену-председника државе Тарју Халонен, дотадашњег министра иностраних послова.
- Русија објавила завршетак војних операција у Грозном, главном граду Чеченије.

.

21. стољеће

2001. — Ариел Схарон побиједио је на изборима за израелског премијера.
2001. — * После 50 година, кинески брод први пут легално упловио и укотвио се на острву Чуемој, које се налазило под тајванском влашћу.
2002. — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима.
2006. — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005. године, обратила се јавности по први пут од операције.

Рођења

1461. — Џоре Држић, хрватски пјесник († 1501.).
1664. — Мустафа II, султан Османлијског царства.
1834. — Ема Пукшец, хрватска сопранистица († 1889.).
1895. — Бабе Рутх, амерички играч басебалла († 1948.).
1896. — Бела Крлежа, хрватска казалишна глумица († 1981.).
1897. — Алберто Цавалцанти, бразилски филмски редатељ († 1982.).
1911. — Роналд W. Реаган, амерички глумац, политичар и државник.
1912. — Ева Браун, животна сапутница Адолфа Хитлера.
1913. — Владимир Турина, хрватски архитект († 1968.).
1917. — Зса Зса Габор, мађарска глумица.
1929. — Пиерре Брице, француски глумац и пјевач.
1932. — Франçоис Труффаут, француски режисер и глумац.
1945. — Боб Марлеy, јамаикански музичар.
1950. — Наталие Цоле, америчка пјевачица.
1953. — Зоран Филиповић, бивши југословенски фудбалер и тренер репрезентације Црне Горе.
1955. — Аврам Грант, израелски ногометни изборник.
1956. — Мирела Брекало, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
1957. — Цлауде Онеста, бивши француски рукометаш и тренутни изборник Француске рукометне репрезентације. Онеста је 2010. именован за ИХФ-ова тренера године.
1962. — Аxл Росе, амерички роцк-музичар.
1967. — Ненад Дамјановић, српски рукометаш.
1971. — Радован Радаковић, српски ногометаш и тренер.
1976. — Каспер Хвидт, дански рукометаш.
1979. — Иван Бошњак, хрватски ногометаш.
1982. — Бојан Ђорђић, српски-шведски ногометаш.
1983. — Бранко Илић, словенски ногометаш.
1984. — Катарина Томашевић, српска рукометашица.
1988. — Јорге Маqуеда, шпањолски рукометаш.

.

Смрти

1597. — Фрањо Петрић (Петриц, Петричевић), филозоф, полихистор, грецист и латинист (* 1529.).
1695. — Ахмед II, султан Османлијског царства.
1793. — Царло Голдони, талијански комедиограф и реформатор комедије (* 1707.).
1803. — Гаспаро Ангиолини, талијански кореограф и композитор.
1899. — Лео вон Цаприви, 2. канцелар њемачког царства.
1918. — Густав Климт, аустријски сликар (* 1862.).
1922. — Едуард Славољуб Пенкала, хрватски инжењер и проналазач (* 1871.).
1956. — Фран Бубановић, хрватски кемичар (* 1883.).
1988. — Звонимир Рогоз, хрватски глумац и редатељ (* 1887.).
1993. — Артхур Асхе, био је професионални тенисер из Сједињених Америчких Држава (* 1943.).
2004. — Хумпхрy Осмонд, британски психијатар (* 1917.).

.

Благдани

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар