5. 3.

5. март/ожујак (5. 3.) је 66. дан године по грегоријанском календару (67. у преступној години). До краја године има још 301 дан.

Догађаји

1496. — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље.
1684. — Немачка, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске.
1770. — Бостонски масакр: гађање британских војника грудама тијеком војне окупације убрзо је ескалирало у насиље у Бостону.
1824. — Британија је службено објавила рат Бурми, чиме је започео Први англо-бурмански рат.
1832. — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била "Сабор истине и науке" Јована Стејића.
1856. — Лондонско позориште "Ковент гарден" уништено у пожару.
1916. — Шпански прекоокеански путнички брод "Принц од Асторије" потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чланова посаде 455 изгубило живот.
1918. — Бољшевичка Русија премјестила је главни град из Петрограда у Москву.
1933. — Националсоцијалистичка радничка партија Адолфа Хитлера освојила већину у немачком Рајхстагу.
1945. — Други светски рат: Америчке трупе ушле у Келн.
1966. — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуђи.
1970. — Похраном посљедњих ратификацијских повеља у Москви, Неw Yорку и Лондону ступио је на снагу споразум о забрани упорабе атомског оружја.
1975. — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија.
1979. — Степхен П. Сyннотт открио јупитеров сателит Тебе.
1983. — На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера.
1993. — Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион "Фокер 100". Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде.
1998. — У нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке, Коломбу, активирали експлозив у једном аутобусу, погинуло 37, повређено око 250 људи.
1999. — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ.
2001. — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС.
2003. — Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о нормализацији трговинских односа САД са Србијом и Црном Гором.

.

Рођења

1133. — Хенри II, енглески краљ (†1189.).
1512. — Герхард Мерцатор, њемачко-холандски картограф.
1696. — Гиованни Баттиста Тиеполо, талијански сликар.
1871. — Роса Луxембург, њемачка социјалдемократска политичарка.
1922. — Пиер Паоло Пасолини, талијански режисер и пјесник.
1900. — Јосип Гостић, оперни пјевач († 1963.).
1943. — Јосип Генда, хрватски глумац († 2006.).
1943. — Луцио Баттисти, талијански кантаутор.
1952. — Петар Борота, бивши српски и југословенски ногометаш († 2010.).
1955. — Нина Хаген, њемачка пјевачица.
1958. — Андy Гибб, британски пјевач.
1960. — Зилхад Кључанин, босанскохерцеговачки књижевник.
1970. — Александар Вучић, српски политичар.
1973. — Ницоле Пратт, умировљена аустралијска тенисачица.
1974. — Барбара Сцхоенебергер, њемачка ТВ-водитељица.
1974. — Ева Мендес, америчка филмска глумица и модел.
1974. — Јенс Јеремиес, њемачки ногометаш.
1976. — Шарūнас Јасикевичиус, литвански кошаркаш
1979. — Ларс Крогх Јеппесен, умировљени бивши дански рукометаш.
1982. — Милош Марић, српски ногометаш.
1988. — Јована Бракочевић, српска одбојкашица.

.

Смрти

1827. — Алессандро Волта, талијански физичар (* 1745.).
1893. — Хипполyте Таине, француски хисторичар и критичар (* 1828.).
1923. — Дора Пејачевић, хрватска складатељица.
1925. — Јохан Јенсен, дански математичар и инжењер. (* 1859.).
1953. —.
- Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, совјетски политичар и државник (*1879).
- Сергеј Сергејевич Прокофјев, руски композитор и пијаниста (* 1953.).
1964. — Милтон Манаки, први филмски сниматељ на Балкану.
1974. — Сол Хурок, амерички казалишни продуцент, руског подријетла (* 1888.).
1984. — Тито Гобби, италијански оперски певач-баритон. (* 1913.).
2004. — Јоргинхо Гуинле, бразилски плејбој (* 1916.).
2007. — Иван Супек, хрватски физичар, филозоф, писац (* 1915.).
2010. — Херта Хаас, југославенска комунисткиња, трећа по реду супруга маршала Јосипа Броза Тита и учесница Народноослободилачке борбе (НОБ) (* 1914.).

.

Празници/Благдани

Српска православна црква слави:.
- Светог Лава - епископа катанског.
- Светог свештеномученика Садока.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар