4. вијек
| Миленијум: | 1. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 3. вијек • 4. вијек • 5. вијек |
| Деценије: | 300-е 310-е 320-е 330-е 340-е 350-е 360-е 370-е 380-е 390-е |
| Категорије: | Рођења – Смрти Настанци – Престанци |
4. вијек је раздобље које је трајало од 301. до 400. године. У Европи се традиционално сматра дијелом Старог вијека, односно почетком периода познатог као касна антика.
| 301 | 302 | 303 | 304 | 305 | 306 | 307 | 308 | 309 | 310 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 311 | 312 | 313 | 314 | 315 | 316 | 317 | 318 | 319 | 320 |
| 321 | 322 | 323 | 324 | 325 | 326 | 327 | 328 | 329 | 330 |
| 331 | 332 | 333 | 334 | 335 | 336 | 337 | 338 | 339 | 340 |
| 341 | 342 | 343 | 344 | 345 | 346 | 347 | 348 | 349 | 350 |
| 351 | 352 | 353 | 354 | 355 | 356 | 357 | 358 | 359 | 360 |
| 361 | 362 | 363 | 364 | 365 | 366 | 367 | 368 | 369 | 370 |
| 371 | 372 | 373 | 374 | 375 | 376 | 377 | 378 | 379 | 380 |
| 381 | 382 | 383 | 384 | 385 | 386 | 387 | 388 | 389 | 390 |
| 391 | 392 | 393 | 394 | 395 | 396 | 397 | 398 | 399 | 400 |
Преглед
[уреди | уреди извор]За источну хемисферу у 4. вијеку је карактеристично да су се дотадашња свјетска царства са различитим резултатима покушавала опоравити од криза у ранијим периодима, односно била изложена новим искушењима, било у облику екстерних демографских притисака, било у облику нових религија и идеологија.
На западу је Римско Царство након одређене стабилизације под системом тетрархије почетком вијека поновно постало жртвом грађанских ратова. Они су међутим потрајали релативно кратко, и то захваљујући томе што је њихов побједник Константин Велики прихватио кршћанство, не само као властиту религију него и као једно од средстава којим ће легитимирати своју и власт својих насљедника. Отада па надаље ће сви римски цареви, уз изузетак Јулијана Апостате, бити кршћани, а дотада прогоњена кршћанска Црква постаје не само озакоњена, него и један од темеља друштвеног поретка. Под њеним утицајем ће кршћанство до краја вијека постати државна религија, а све друге религије постати маргинализиране и на крају забрањене, започевши процес који ће довести до краја дотадашње античке културе. Црква је, међутим, након доласка на власт била изложена и унутрашњим сукобима везаним уз доктринарна питања; они, укључујући аријански спор, добивају и политичку димензију и у другој половици вијека доводе до нових политичких нестабилности. Провала Хуна на подручје Источне Европе доводи до потискивања Гота и других германских народа на запад, што ће започети Велику сеобу народа и римске границе поновно ставити под снажан притисак, коме је римска војска, а поготово након катастрофалног пораза у битци код Хадријанопоља све теже могла одолијевати.
На истоку је политичко јединство Кине, раније остварено под династијом Јин компромитирано када су се њени чланови упустили у братоубилачки Рат Осам принчева, који је материјално и морално исцрпио земљу у тој мјери да су Wу Ху номади почетком вијека започели велики устанак и до 316. успјели заузети сјеверну Кину, изазвавши бројна разарања и егзодус кинеског становништва на југ. Династија Јин је сигурно уточиште пронашла тек у јужној Кини гдје је са сједиштем у данашњем Нањингу створила колико-толико стабилни режим у коме се наставила развијати традиционална кинеска култура и цивилизација. На сјеверу су побједнички Wу Хуи успоставили низ држава касније познатих као Шеснаест краљевстава. Од њих је најмоћнија била Ранији Qин која је око 376. успјела накратко ујединити цијелу сјеверну Кину; њен покушај да уништи династију Јин и прошири власт на југ је, међутим, заустављен у на ријеци Феи 383. што је довело до њеног колапса. Под влашћу Wу Хуа је у сјеверној Кини дотада доминантни таоизам почео мијењати будизам чији ће мисионари по први пут допријети и до сусједне Кореје.
Главни догађаји и развоји
[уреди | уреди извор]- 301 -Арменија постаје прва земља која кршћанство уводи као своју државну религију.
- 304 - Лиу Yан (Хан Зхао), дотада вазални владар Xионгнуа, диже устанак против кинеске власти и проглашава државу Хан, прво од Шеснаест краљевстава.
- 313 - Милански едикт којим је у Римском Царству први пут озакоњено кршћанство.
- 316 - Wу Ху номади преузимају власт над сјеверном Кином, тјерајући цареве династије Јин на југ.
- 325 - У Никеји одржан први екуменски сабор на коме је за кршћане установљено никејско вјеровање.
- 11.5. 330. - Бизантиј од стране цара Константина проглашен новом пријестолницом Римског Царства; датум када по традицији започиње Бизантско Царство.
- 370 - 375: Хуни проваљују на подручје Источне Европе, покоривши Алане и потиснувши Остроготе на запад, те тако започињу ланчану реакцију, односно процес касније познат као Велика сеоба народа.
- 378 - Битка код Хадријанопоља у којој Визиготи наносе катастрофалан пораз римску војску, присиливши Римљане, да први пут у својој хисторији, пристану на трајно насељавање барбара на својој територији.
- 381 - Први цариградски сабор којим је аријански спор у кршћанској Цркви одлучен у корист тринитаријанаца, а аријанство проглашено херезом.
- 383 - Битка на ријеци Феи у којој снаге династије Јин наносе катастрофалан пораз сјеверној држави Ранији Qин, изазвавши њен колапс.
- 390 – 395: Римски цар Теодозије I доноси низ едиката којима се у Царству настоји искоријенити древна римска и све друге паганске (не-кршћанске) религије.
- 395 - Подјела Римског Царства на Западно и Источно.
Важније особе
[уреди | уреди извор]Изуми и открића
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Тхе стирруп анд итс еффецт он цхинесе милитарy хисторy
- ↑ „Тхе инвентион анд инфлуенцес оф стирруп”. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-03. Приступљено 2011-03-13.