30. 5.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
30. мај/свибањ (30. 5.) је 150. дан године по грегоријанском календару (151. у пријеступној години). До краја године има још 215 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1498. — Кристофор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.
- 1536. — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Сејмор, 11 дана након што је погубљена његова друга жена Ана Болен.
- 1848. — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. Њиме је за накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, Невада, Јуте, Аризоне и Колорада.
- 1876. — Збачен турски султан Абдул Азиз, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату.
- 1913. — Лондонским миром окончан Први балкански рат.
- 1942. — Други светски рат: Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн.
- 1956. — Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948.
- 1973. — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида.
- 1976. — Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“.
- 1980. — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.
- 1990. — Конституиран први Сабор Хрватске темељен на слободним вишестраначким изборима, а власт преузели Фрањо Туђман и Хрватска демократска заједница. Од 1991. до 2001. тај се службено прослављао као Дан државности.
- 1992. — Уједињени народи изгласали ембарго против Савезне републике Југославије.
- 1995. — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.
- 1998. — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.
- 1999. —.
- У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи.
- Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака.
- 2000. — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце.
- 2001. — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин.
- 2003. — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у северо-источну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1672. — Петар Велики (Пјотр Алексејевич Романов), руски цар.
- 1799. — Фердо Ливадић, хрватски складатељ († 1879.).
- 1814. — Михаил Бакуњин, руски револуционар анархиста († 1876.).
- 1846. — Петер Царл Фабергé, руски златар.
- 1876. — Владимир Назор, хрватски књижевник († 1949.).
- 1896. — Хоwард Хаwкс, амерички филмски редатељ († 1977.).
- 1908. — Ханнес Алфвéн, шведски физичар.
- 1909. — Бени Гудмен, џез музичар, амерички кларинетиста и композитор.
- 1936. — Слава Метревели, грузијски и совјетски ногометаш и тренер († 1998.).
- 1951. — Здравко Чолић, српски музичар.
- 1955. — Сафет Оручевић, бошњачки политичар из Мостара.
- 1956. – Давид Сассоли, италијански новинар и политичар, предсједник ЕП († 2022.)
- 1959. — Блаж Слишковић, босанскохерцеговачки ногометаш и тренер.
- 1964. — Венко Андоновски, македонски писац.
- 1966. — Тхомас Хäßлер, њемачки ногометни репрезентативац и тренер.
- 1970. — Николај Пешалов, хрватски дизач утега бугарског поријекла.
- 1976. — Магнус Норман, шведски тенисач и тренер.
- 1980. — Стевен Геррард, енглески ногометаш.
- 1989. — Лесиа Тсуренко, украјинска тенисачица.
- 1990. — Сандро Сукно, хрватски ватерполиста.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1431. — Ивана Орлеанска, француска национална јунакиња и светица Католичке цркве.
- 1593. — Цхристопхер Марлоwе, енглески књижевник (* 1564.).
- 1640. — Петер Паул Рубенс, фламански сликар.
- 1744. — Алеxандер Попе, енглески књижевник.
- 1778. — Волтаире, француски књижевник, хисторичар и филозоф.
- 1807. — Јеан-Баптисте-Донатиен де Вимеур де Роцхамбеау, француски војсковођа (* 1725.).
- 1912. — Wилбур Wригхт, амерички пионир авиације и градитељ авиона (* 1867.).
- 1918. — Георгиј Валентинович Плеханов, руски филозоф.
- 1960. — Борис Леонидович Пастернак, руски књижевник.
- 1961. — Рафаел Трухиљо, доминикански диктатор.
- 1976. — Мирослав Фелдман, хрватски књижевник (* 1899.).
- 1994. — Павле Савић, српски нуклеарни физичар и хемичар, професор Београдског универзитета.
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар