3. 5.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
3. мај/свибањ (3. 5.) је 123. дан године по грегоријанском календару (123. у пријеступној години). До краја године има још 242 дана.
Догађаји
- 1481. — Бајазид II. постаје султан послије смрти оца Мехмеда II.
- 1494. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка.
- 1500. — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије.
- 1791. — Пољски краљ Стањислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД.
- 1814. — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I.
- 1841. — Нови Зеланд проглашен за британску колонију.
- 1895. — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија.
- 1919. — Крај Баварске совјетске републике у Мüнцхену.
- 1922. — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници "Југословенске железнице".
- 1936. — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата.
- 1939. — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком.
- 1945. — Други светски рат: Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације.
- Партизанске јединице ушле у Ријеку.
- 1946. — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне.
- 1968. — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва.
- 1971. — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер.
- 1991. — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића.
- 1992. — Рат у Босни и Херцеговини: Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици.
- 1996. — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.
- 1999. — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећии на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.
- 2003. — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.
.
Рођења
- 1469. — Ниццоло Мацхиавелли, талијански политичар, хисторичар и пјесник.
- 1748. — Емануел Жозеф Сиеј, француски политичар. .
- 1886. — Марцел Дупрé, француски складатељ и књижевник.
- 1898. — Голда Меир, израелска политичарка.
- 1902. — Алфред Кастлер, француски физичар. .
- 1912. — Виргил Фоx, амерички оргуљаш.
- 1913. — Хеинз Кохут, амерички психоаналитичар и оснивач аутопсихологије.
- 1925. — Оливера Марковић, српска глумица (у. 2011).
- 1925. — Владимир Девидé, хрватски математичар, јапанолог, академик и књижевник (у. 2010.).
- 1931. — Алдо Росси, талијански архитект.
- 1933. — Џејмс Браун, соул музичар.
- 1934. — Георгес Моустаки, грчки кантаутор и пјевач француских шансона.
- 1942. — Вěра Чáславскá, чехословачка гимнастичарка (у. 2016.).
- 1959. — Жељко Нинчић, српски глумац.
- 1961. — Милорад Мандић, српски глумац и телевизијски водитељ.
- 1967. — Сам Грецо, умировљени аустралијски кицкбоксач у супертешкој категорији и борац мјешовитих борилачких вјештина (Миxед Мартиал Артс, ММА).
- 1973. — Мицхаел Реизигер, низоземски ногометаш.
- 1981. — Мурило Ендрес, бразилски одбојкаш.
- 1985. — Езеqуиел Лавеззи, аргентински ногометаш.
- 1989. — Катинка Хоссзú, мађарска пливачица.
.
Смрти
- 1481. — Мехмед II., турски султан (* 1429.).
- 1616. — Wиллиам Схакеспеаре, енглески књижевник, казалишни глумац и редатељ (* 1564.).
- 1856. — Адолпхе Адам, француски складатељ (* 1803.).
- 1898. — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (*1847.).
- 1940. — Хенрy Оссиан Флиппер, афро-амерички часник у Wест Поинту († 1856.).
- 1916. — Падраиг Пеарсе, вођа ирског Ускрсног устанка 1916. године (* 1879.)
- 2008. — Леополдо Цалво-Сотело, шпањолски предсједник владе (* 1926.).
- 2016. — Јадранка Стојаковић, босанскохерцеговачка кантауторица (* 1950).
- 2023. — Никица Валентић, хрватски политичар и подузетник, бивши премијер (* 1950).
- 2023. — Јасмин Ставрос, хрватски пјевач (* 1954).
Благдани/Празници
- Међународни дан слободе штампе (од 1991.).
- Пољска:.
- Државни празник 3. свибња - дан устава 1791.
- Српска православна црква слави:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар