3. 1.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
3. јануар/сијечањ (3. 1.) је 3. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 362 дана (363 у пријеступној години).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1496. — Леонардо да Винци искушава без успјеха модел летјелице.
- 1521. — Папа Лео X екскомуницира Мартина Лутхера.
- 1795. — после пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.
- 1815. — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.
- 1868. — у Јапану укинута институција шогуна и почела „просветитељска ера“ династије Меиџи. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана.
- 1924. — енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона.
- 1961. — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.
- 1970. — у Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.
- 1977. — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а.
- 1980. — председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога.
- 1990. — панамски генерал Мануел Антонио Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено.
- 1990. — у железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза.
- 1993. — председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.
- 1994. — у Сибиру срушио руски путнички авион „Тупољев-154“. Погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
- 1996. — представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће ћишћење минских поља трајати око 30 година.
- 1997. — широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
- 2000. — на првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 одсто, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори.
- 2001. — летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 километара за 888 часова и 42 минута. То је био први светски рекорд у новом миленијуму.
- 2002. — генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу.
- 2003. — у интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 106. пне. - Марко Тулије Цицерон, римски писац, филозоф, политичар и говорник.
- 1793. — Луцретиа Мотт, амерички борац за женска права, активисткиња и реформаторка († 1880.).
- 1823. — Роберт Wхитехеад, британски бродарски инжењер, познат по томе што је конструирао први торпедо на свијету († 1905.).
- 1825. — Томо Скалица, хрватски истраживач и путописац († 1885.).
- 1829. — Конрад Дуден.
- 1850. — Соња Коwалеwска, руска математичарка.
- 1883. — Цлемент Аттлее, премијер Уједињеног Краљевства од 1945. до 1951. († 1967.).
- 1887. — Аугуст Мацке, њемачки сликар († 1914.).
- 1892. — Ј.Р.Р. Толкиен, писац и језикословац († 1973.).
- 1897. — Пола Негри, глумица († 1987.).
- 1897. — Марион Давиес, глумица († 1961.).
- 1920. — Милан Срдоч, југословенски глумац († 1988.).
- 1929. — Сергио Леоне, италијански филмски режисер, сценарист и продуцент († 1989.).
- 1930. — Роберт Логгиа, амерички глумац († 2015.).
- 1933. — Маxие Wандер, глумица.
- 1945. — Степхен Стиллс, амерички гитаристи роцк композитор.
- 1946. — Вицториа Принципал, америчка глумица.
- 1952. — Гианфранцо Фини, талијански политичар и министар вањских послова.
- 1956. — Мел Гибсон, амерички глумац.
- 1957. — Бојан Крижај, словенски скијаш, бивши југославенски репрезентативац у алпском скијању.
- 1960. — Марла Глен, америчка пјевачица блуеса.
- 1964. — Цхерyл Миллер, америчка професионална кошаркашица и тренер.
- 1968. — Сханнон Стургес, америчка глумица.
- 1969. — Мицхаел Сцхумацхер, немачки возач формуле 1.
- 1976. — Ангелос Басинас, грчки ногометаш.
- 1985. — Марко Томас, хрватски професионални кошаркаш.
- 1986. — Никола Пековић, црногорски кошаркаш.
- 1986. — Нејц Печник, словенски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1322. — Пхилип V, краљ Француске.
- 1784. — Балдассаре Галуппи, талијански складатељ (* 1706.).
- 1875. — Пјер Атаназ Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста (р. 1817).
- 1896. — Михо Клаић, хрватски политичар (* 1829.).
- 1923. — Јарослав Хашек, чешки писац (р. 1883).
- 1931. — Жозеф Жак Сезар Жофр, француски маршал.
- 1933. — Јацк Пицкфорд, глумац, Холлywоодски први "негативац".
- 1950. — Емил Јаннингс, глумац.
- 1967. — Јацк Рубy, убојица Лее Харвеy Осwалда.
- 1979. — Цонрад Хилтон, хотелијер.
- 2011. — Фадил Хаџић, хрватски режисер (* 1922.).
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- .
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар