1962

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1930-е | 1940-е | 1950-е | 1960-е | 1970-е | 1980-е | 1990-е | >
<< | < | 1958. | 1959. | 1960. | 1961. | 1962. | 1963. | 1964. | 1965. | 1966. | > | >>

1962. по календарима

Грегоријански	1962. (MCMLXII)
Аб урбе цондита	2715.
Исламски	1381–1382.
Ирански	1340–1341.
Хебрејски	5722–5723.
Бизантски	7470–7471.
Коптски	1678–1679.
Хинду календари
• Викрам Самват	2017–2018.
• Схака Самват	1884–1885.
• Кали Yуга	5063–5064.
Кинески
• Континуално	4598–4599.
• 60 година	Yанг Вода Тигар (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11962.
Подробније: Календарска ера

Година 1962 (MCMLXII) била је редовна година која почиње у понедјељак.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Западна Самоа независна од управе Новог Зеланда.
• 1. 1. - Неуспешна војна побуна у Бежи, против португалског Салазаровог режима.
• 2. 1. - "Рат јастога" између Француске и Бразила: заплењен је француски брод за лов на јастоге недалеко од бразилске обале, обе морнарице имају пловила у региону.
• 3. 1. - Фидел Цастро се има сматрати екскомуницираним (аутоматски, на основу декрета из 1949).
• 4. 1. - У Јужном Вијетнаму одлучено да крене Програм стратешких заселака (или Таyлор-Сталеyјев план) - пресељено преко 4 милиона људи, често присилно, програм пропао до 1963.
• 5. 1. - Народни одбор града Београда забранио саобраћај запрежним возилима улицама града.
• 7. 1. - Југословенски брод "Шабац" који је превозио боксит од Плоча до Ротердама, сударио се са британским теретњаком Дорингтон Цастле, страдало 28 југословенских морнара.
• 7. 1. и 11. 1. - Најјачи у низ потреса код Макарске овог мјесеца (M 6.0, инт. VIII-IX), троје мртвих.
• 8. 1. - Оснивање специјалних снага Унитед Статес Навy СЕАЛс, по један тим на две обале САД.
• 10. 1. - Лавина на перуанској планини Хуасцарáн односи процењених 4.000 живота у Ранрахирци и околним местима.
• 11. 1. - Експлозија торпеда на совјетској подморници Б-37, тешко оштећена и суседна подморница С-350.
• 12. 1. - Вијетнамски рат, Операција Цхоппер: амерички хеликоптери превозе 1.000 јужновијетнамских војника до Виет Цонгове базе близу Сајгона, што је прво учешће САД у борбама.
• 13. 1. - Албанија потписује трговачки споразум са НР Кином: нови савез, након што су раскинуте везе са СССР.
• 15. 1. - У грчкој Македонији пронађен Папирус из Дервенија, најстарији рукопис у Европи, из око 340. пне..
• 15. 1. - Битка у Арафурском мору: Холанђани спречили индонезијске торпедне чамце да искрцају инфилтраторе на Западну Нову Гвинеју (Дан океанске дужности у Индонезији).
• јануар - Делегација совјетских писаца у Југославији - различити погледи на књижевност.
• 16 - 19. 1. - Војни удар и контраудар у Доминиканској Републици - председник је био у сукобу са новом владом. Јоаqуíн Балагуер одлази у егзил, биће опет председник 1966-78. и 1986-96.

Мештровићев маузолеј

• 20. 1. - Бугарски МиГ-17 пао код Ацqуавива делле Фонти у Италији након осматрања ракетне базе са "Јупитерима".
• 22. 1. - Организација Америчких Држава суспендовала чланство Кубе, на иницијативу САД.
• 24. 1. - Вајар Иван Мештровић покопан у родним Отавицама код Дрниша.
• јануар - Постављен крематоријум на београдском Новом гробљу.
• 27. 1. - На Конференцији седам хиљада кадрова у Пекингу, председник Лиу Схаоqи осуђује кампању Велики скок напријед - Мао Зе Донг се самокритикује, али касније ће се осветити Лиу.
• 31. 1. - 24. 2. - Титово путовање "Галебом" у Египат и Судан.

Фебруар/Вељача

СС Франце

• 2. 2. - У новопокренутој операцији Ранцх Ханд, посипања дефолијаната у Вијетнаму (до 1971), УСАФ је изгубио први авион, Фаирцхилд C-123 Провидер са три члана посаде.
• 3. 2. - У Београду измерено рекордних 80 цм снега.
• 3. 2. - Прво путовање СС Франце, дуго времена најдужег путничког брода.
• 4-5. 2. - Помрачење Сунца и велика коњункција свих класичних планета.
• 5. 2. - Француски председник Цхарлес де Гаулле обавештава нацију да преговара са ФЛН о независности Алжира.
• 5. 2. - Париз захтевао опозив југословенског амбасадора Дарка Чернеја, због подршке ФНРЈ алжирским побуњеницима (вест у НYТ).
• 7. 2. - Ступа на снагу скоро тотални Амерички ембарго против Кубе. СССР сутрадан одобрава 133 милиона долара војне помоћи.
• 7. 2. - Трагедија у руднику Луисентхал у Саарланду, погинуло 299 рудара.
• 8. 2. - "Цхароннски масакр": париска полиција интервенише на комунистичким демонстрацијама против ОАС, у стисци на уласку у метро станицу гине девет људи. На сахрани 13-ог окупља се 150-500.000 људи.
• 10. 2. - Заробљени амерички пилот Францис Гарy Поwерс размењен у Берлину за совјетског шпијуна Рудолфа Абела.
• 14. 2. - У САД приказана ТВ емисија А Тоур оф тхе Wхите Хоусе wитх Мрс. Јохн Ф. Кеннедy.

Фриендсхип 7 и Јохн Гленн

• 16/17. 2. - Поплаве на Северном мору око Хамбурга, гине преко 300 људи.
• 20. 2. - Програм Мерцурy: Јохн Гленн у летелици Фриендсхип 7 је први Американац на орбиталном лету око Земље.
• 26. 2. - ИРА након пет година прекида "Кампању отпора британској окупацији" (Операција Жетва, Гранична кампања) у Северној Ирској (наставак активности 1969-97, → Сјеверноирски сукоб).
• 27. 2. - Експлозија динамита у руднику лигнита Бановићи, погинула 53 рудара.
• 27. 2. - Два побуњена авиона напала резиденцију јужновијетнамског председника Нго Динх Диема.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Први пут се појавио лик Хулк (постдатирано у мај).
• 1. 3. - Америцан Аирлинес Флигхт 1: авион пада након полетања из Нујорка, 95 мртвих.
• 2. 3. - Војни удар у Бурми: оборен је премијер У Ну а враћа се ген. Не Wин (до 1981, → Бурмански пут у социјализам), власт остаје ауторитарна и под доминацијом војске све до реформи 2011-15, и опет од 2021.
• 2. 3. - Wилт Цхамберлаин постигао 100 поена на утакмици Пхиладелпхиа Wарриорс - Неw Yорк Кницкс 169:147 у Херсхеyју.
• 3. 3. - Формиран Британски антарктички териториј - 1.709.400 км².
• 4. 3. - Цаледониан Аирwаyс Флигхт 153: авион пао у Камеруну, на етапи кружног лета Луксембург-Мозамбик - 111 мртвих.
• 6. 3. - Комунистички лидери D. Н. Аидит и Њото ушли у индонежанску владу као министри без портфеља.
• 7. 3. - Објављено да је Аустрија понудила да прими 10.000 радника из ФНРЈ - ова понуда је одбијена, али споразум ће бити постигнут 1964. У земљи званично има 200.000 "особа у потрази за послом".
• 13. 3. - Операција Нортхwоодс: секретару одбране МцНамари представљена операција под лажном заставом против Кубе, он је одбацује. У току је Операција Монгоосе.
• 13. 3. - Грчка суспендовала споразум о граници са ФНРЈ, након промоције културне кампање код Егејских Македонаца.
• 14. 3. - Амнестија већине политичких противника југословенског режима, укључујући припаднике губитничких формација из Другог светског рата, осим оних који су чинили злочине - наводно утиче на 150.000 емиграната и 1000 затвореника.
• 14. 3. - У Женеви започео рад Комитета осамнаест нација о разоружању (до 1969).
• 14-16. 3. - (Тајна) Проширена седница Извршног комитета ЦК СКЈ - расправа о децентрализацији и кризи међурепубличких односа; говори се о шовинизму и националном партикуларизму.
• 16. 3. - Космос-1 је први совјетски сателит из програма Космос (у августу 2019. лансиран број 2539 итд.).
• 16. 3. - Флyинг Тигер Лине Флигхт 739: амерички транспортни авион нестао између Гуама и Филипина, 107 жртава.
• 16. 3. - Операција Ласта: израелски напад на сиријски положај, одмазда за нападе на израелске рибаре на Галилејском језеру.

ХЕ Кокин Брод - прелив

• 18. 3. - Евијански споразум: окончање Алжирског рата.
• 18. 3. - Песма Евровизије у Луксембургу: победа француске нумере, а Лола Новаковић је била четврта.
• 19. 3. - У Алжиру ступа на снагу примирје, али ОАС (Органисатион армéе сецрèте) наставља с терористичким нападима.
• 22. 3. - Ј. Едгар Хоовер обавештава председника Кеннедyја да је његова љубавница Јудитх Еxнер у вези са мафијашима Самом Гианцаном и Јохном Роселлијем - Кеннедy прекида везу.
• 22. 3. - Смењен је Анибал Есцаланте, утицајни секретар Интегрисаних револуционарних организација на Куби - попушта "стаљинистичка атмосфера".
• 22. 3. - Операција Сунрисе: Јужновијетнамци започињу офанзиву против Вијетконга у провинцији Бìнх Дươнг (→ Жељезни трокут), која обухвата и Програм стратешких заселака, изолирање сељака од устаника путем пресељавања у утврђена села - контрапродуктивно.
• 23. 3. - ХЕ Кокин Брод (22,5 МW), једна од лимских ХЕ, прикључена на мрежу (прва синхронизација).
• 24. 3. - Током посете Калифорнији, предс. Кеннедy је преспавао код Бинга Цросбyја уместо Франка Синатре, јер се овај дружио са мафијашима. Наводно једини сексуални сусрет ЈФК и Марилyн Монрое.
• 24. 3. - На снази је Уговор из Хелсинкија о функционирању Нордијског вијећа.
• 26. 3. - Пуцњава у улици д'Ислy: алжирска четврт Баб Ел Оуед је под контролом ОАС и блокирана, мирне демонстрације покушавају пробити блокаду француске војске, у пуцњави гине 54 људи.
• 28. 3. - Војска ухапсила председника и премијера Сирије, Назима ал-Кудсија и Маароуфа ал-Даwалибија - ослобођени су у контраудару 2. априла.
• 29. 3. - Војска оборила аргентинског председника Фрондизија, након што су перонисти раније током месеца освојили 10 од 14 позиција провинцијског гувернера (сви резултати ће бити поништени).

Април/Травањ

Спаце Неедле у Сеаттлу

• април, почетком - Поплаве у Југославији (нпр. водостај Саве у Сремској Митровици 4. априла 780 цм).
• 4. 4. - Успостављен британски протекторат Јужноарапска Федерација (југозападни крај Јужног Јемена).
• 7. 4. - Милован Ђилас поново ухапшен - Москва протестовала због књиге "Разговори са Стаљином".
• 7. 4. - Мијалко Тодоровић, потпредседник Одбора за привредну координацију СИВ-а, поднео извештај о економији: увоз расте, производња и извоз опадају, потребне су мере штедње. Влада се повлачи од либерализације, уводи мере за смањење потрошње и смањење инфлације. Донесен је закон о успостављању комисија за спровођење прописа о расподели нето дохотка привредних организација и институција - мешање у одлуке радника о располагању дохотком.
  • Самоуправљање се од 1950. спроводи у неразвијеној земљи, са необразованим радницима, што је изговор за рецентрализацију и сужавање права радничких савета.
• 7. 4. - Први штрајк рудара у Астуријасу, у Франковој Шпанији.
• 8. 4. - Евијански споразуми подржани на референдуму у Француској са 90,8% гласова.
• 9. 4. - 34. додјела Осцара: најбољи филм је "Прича са западне стране", укупно 10 награда од 11 номинација, по две награде Тхе Хустлер, Бреакфаст ат Тиффанy'с и Јудгмент ат Нуремберг; најбољи цртани филм је "Сурогат" Душана Вукотића.
• 14. 4. - Након оставке Мицхела Дебрéа, нови француски премијер је Георгес Помпидоу (до 1968, затим председник 1969-74).
• 16. 4. - Wалтер Цронките постаје водитељ вечерњих вести ЦБС (до 1981).
• 16. 4. - Совјетски министар Громико стигао у посету ФНРЈ - развој односа оцењен успешним, залажу се са мирољубиву коегзистенцију.

Нови Аеродром Београд

• 20. 4. - У граду Алжиру ухапшен ген. Раоул Салан, лидер ОАС - у мају је осуђен на доживотни затвор, помилован 1968.
• 21. 4. - 21. 10. - У Сеаттлу одржана светска изложба Центурy 21 Еxпоситион иза које остаје осматрачка кула Спаце Неедле висине 184 м.
• 25. 4. - Прва нуклеарна проба у склопу Оператион Доминиц: амерички нуклеарни тестови на Пацифику трају до новембра. Овим је обухваћена и Оператион Фисхбоwл, детонације на великим висинама, као и прва детонирана балистичка ракета, Поларис А-2 (6. маја). Ово су први амер. тестови након прећутног мораторијума 1958-61, којег је прекинуо СССР.
• 26. 4. - Космос-4 је први совјетски извиђачки сателит. Из САД је лансиран први британски сателит, Ариел 1. Амерички извиђачки авион Лоцкхеед А-12, претходник Лоцкхеед СР-71 Блацкбирд, има први лет.
• 27. 4. - Сукоб полиције и припадника Нације Ислама испред џамије у Лос Ангелесу, с једном жртвом и неколико рањених - Малцолм X хоће жестоку реакцију, Елијах Мухаммад то одбија.
• 28. 4. - Отворен аеродром "Београд" (данас "Никола Тесла") код Сурчина, уместо старог код Бежанијске Косе.
• април - Америчке ракете ПГМ-19 Јупитер у Турској постале оперативне.
• 30. 4. - У ФНРЈ забрањен увоз аутомобила од стране приватника до краја године.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - На првомајској паради у Београду први пут приказани новоувезени совјетски тенкови Т-54.
• 1. 5. - Бéрyлски инцидент: у француској подземној нуклеарној проби у алжирској Сахари дошло до избоја материјала и озрачивања присутних.
• 2. 5. - ОАС детонирао ауто-бомбу у луци града Алжира и пуцао са околних зграда на преживеле - 200 мртвих.
• 3. 5. - Железничка несрећа у Микаwасхими: у судару три воза близу Токија страдало 160 особа.
• 4. 5. - Ел Царупаназо: неуспела левичарска војна побуна против венецуеланског председника Бетанцоурта - забрањене су Комунистичка партија и Покрет револуционарне левице.

Цетина код Омиша

• 6. 5. - Тито у Омишу пустио у погон Хидроцентралу Сплит - данас Хидроелектрана Закучац, највећа у Хрватској.
• 6. 5. - Титов говор у Сплиту - критика застрањивања и промашаја (о одговорности комуниста, политичким фабрикама, службеним путовањима у иностранство и расипништву, директорима који "дрмају" предузећем, шовинизму). Решење се тражи у удаљавању од либералне ка догматској струји ("демократија би се требала развијати... цик-цак...").
• 8 - 18. 5. - Маневри америчких оружаних снага под именом Wхип Ласх, провера планова против Кубе.
• 11. 5. - Демохришћанин Антонио Сегни је нови председник Италије (до шлога 1964).
• 14. 5. - Милован Ђилас добио на затвореном суђењу 13 година затвора - излази крајем 1966.
• 14. 5. - Хуан Карлос I од Шпаније се у Атини оженио грчком принцезом Софијом.
• 14-16. 5. - Седница Извршног Комитета СКЈ - дисциплинске мере против политичара из Словеније, Македоније и Хрватске због растућег полицентризма.
• мај - Плоча "Кафу ми драга испеци" Предрага Гојковића Цунета постала златна.
• мај - Занатлијама у ФНРЈ доста увећано пореско оптерећење - неколико хиљада радњи ће бити затворено док политика не попусти следеће године.
• мај - Реконструкција СИВ-а, укинут Секретаријат за социјалну политику и комуналне послове (Лидија Шентјурц), неколико нових секретара.
• 16. 5. - Хрушчов у Варни: Тито је с нама у главним питањима, али неће се прикључити ниједном кампу јер жели да буде главни а Американци га "хране".
• 17. 5. - Повлачењем у Јапану, окончана је дистрибуција талидомида, који је од 1957/8 изазвао око 10.000 случајева фокомелије.
• 18. 5. - На границу Хонг Конга постављена бодљикава жица како би се зауставио прилив избеглица из НР Кине.
• 18. 5. - Панчен Лама уручио Зхоу Енлаиу Петицију од 70.000 знакова, критику кинеске политике у Тибету.
• 19. 5. - Марилyн Монрое отпевала Хаппy Биртхдаy, Мр. Пресидент Јохну Ф. Кеннедију.
• 21. 5. - Патријарх московски Алексије I стигао у посету Београду и Југославији, одликован је Орденом југословенске звезде са лентом. Током посете Охриду, ростовски архиепископ Никодим говори о односима "руске и македонске цркве".
• 23. 5. - У Бостону изведена прва успешна реплантација: 12-годишњем дечаку је враћена рука.

Музеј "25. мај"

• 24. 5. - Отворен Музеј "25. мај" (данас Музеј историје Југославије).
• 26. 5. - У рушењу скеле градилишта моста Пјенавац на Морачи погинуло 25 радника.
• 27. 5. - Подземни пожар испод Централиа, Пеннсyлваниа изгледа почиње паљењем депоније у бившем отвореном копу угља.
• 28. 5. - Кеннедy Слиде: берзе су опадале у првој половини ове године - само данас, Доw Јонес је пао 5,7%.
• 28. 5. - Отворен ТWА Флигхт Центер терминал на њујоршком аеродрому љускасте конструкције.
• 28. 5. - Кардељев говор у савезној скупштини сведочи о сужавању развојног плана и строжијој контроли за борбу против економских тешкоћа.
• 28. 5. - Министар Коча Поповић стигао у посету Wасхингтону; истог дана, објављено да је Хрушчов позвао Тита на одмор у СССР.
• 30. 5. - 17. 6. - Мондијал у Чилеу, Југославија је четврта. Најбољи YУ стрелци: Дражан Јерковић (4) и Милан Галић (3).
• 30. 5. - На посвећењу нове катедрале у Цовентрyју изведен Бриттенов "Ратни реквијем".
• 31. 5. - Адолф Еицхманн обешен у Израелу.
• 31. 5. - Западноиндијска федерација, савез британских колонија у Карибима, распала се после само четири године.

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Рођендан Марилyн Монрое и њен последњи дан на сету Сометхинг'с Гот то Гиве - отпуштена је седам дана касније због недисциплине.
• 2. 6. - Новочеркаски масакр: убијено 28 демонстраната у граду Новочеркаск у СССР, дан након значајног поскупљења хране.
• 2 - 4 . 6. - Ел Портеñазо: још једна, много већа војна побуна у Венецуели, са преко 400 мртвих.
• 3. 6. - Аир Франце Флигхт 007: авион се срушио приликом полетања са париског аеродрома Орлy, страдала 122 путника, елита уметничке заједнице Атланте и осам чланова посаде (две стјуардесе преживеле) - до тада најгора несрећа са једним авионом.
• 4. 6. - Истекао индијско-кинески мировни споразум из 1954, а нема решења граничног спора.
• 4. 6. - Ухваћен Секармадји Маридјан Картосуwирyо, лидер индонежанске групе Дарул Ислам, која је водила герилску борбу од 1949 - погубљен је у септембру, групице воде борбу до 1965.

Спидер-Ман

• 5. 6. - У продаји је издање Амазинг Фантасy са првом појавом Спидер-Мана.
• 7. 6. - Сенатска забрана помоћи комунистичким земљама модификована: остаје дозвољен извоз, по председниковом дискреционом овлашћењу, пољопривредних вишкова у Пољску и Југославију (Дом потврђује у јулу).
• 9. 6. - Слободан Пенезић Крцун на челу Извршног већа НР Србије, уместо Милоша Минића
• 10. 6. - Уведен Јужнокорејски wон уместо 10 хwана. Војни лидер Парк Цхунг-хее покушава одузети "вишак" са банковних рачуна грађана за куповину обвезница Корејске корпорације за развој индустрије.
• 11. 6. - Земљотрес на Трескавици у БиХ (M 6.1, инт. VIII), има повређених у Сарајеву.
• 11. 6. - Тројица беже из затвора Алцатраз, више никада нису виђени.
• 13. 6. - Лее Харвеy Осwалд се вратио бродом из СССР у САД, са женом и кћерком.
• 13. 6. - Потпредседник Ранковић у посети Риму - знак побољшаних односа (Италија у августу даје зајам).
• 14. 6. - Прва жртва Бостонског давитеља - укупно 13 жена до јануара 1964.
• 15. 6. - Студенти за демократско друштво одржали прву националну конвенцију, издали Порт Хуронску изјаву.
• 15. 6. - Ацре је бразилска држава, најзападнија.
• 16. 6. - Магазин Тхе Неw Yоркер објављује први уломак књиге Силент Спринг Рацхел Царсон (објављена у септембру) - скренута је пажња јавности на утицај пестицида на околину.
• 17. 6. - У Чилеу завршено светско првенство у фудбалу: Бразил - Чехословачка 3:1. Дан раније, Југославија изгубила од домаћина 1:0.
• 18. 6. - Откривен Сцорпиус X-1, први космички извор рендгенског зрачења ( → рендгенска астрономија).
• 19. 6. - Почиње стварање "појаса смрти" на Берлинском зиду: паралелна ограда, трака са поравнатим песком и рушење ближих зграда.

Генерације Берлинског зида

• 21 - 25. 6. - Музицирање касно увече доводи до полицијске интервенције и вишедневних сукоба између омладине и полиције у мüнцхенској четврти Сцхwабинг (присутан је и 19-годишњи Андреас Баадер).
• 22. 6. - Аир Франце Флигхт 117: авион пао при слетању на Гваделупи - 113 мртвих.
• 25. 6. - У случају Енгел в. Витале Врховни суд САД пресудио да су обавезне молитве у државним школама неуставне.
• 25. 6. - У случају МАНуал Ентерприсес в. Даy Врховни суд САД пресудио да фотографије нагих мушкараца нису опсцене, чиме их је декриминализовао.
• 25. 6. - У Тангањици основан покрет ФРЕЛИМО - водиће Мозамбички рат за независност 1964-74, а затим бити владајућа партија земље све до данас (2019).
• 28. 6. - Совјетско-југословенски споразум о слању опреме за проширење термоелектране у Лукавцу.
• 30. 6. - Легија странаца напушта Алжир.
• јун? - Боро Јовановић и Никола Пилић играли у финалу мушких дублова у Wимбледону.

Јул/Јули/Српањ

Алжир

• 1. 7. - Бурунди и Руанда независни од белгијског труста (мандат Руанда-Урунди). Бурунди је краљевина до 1966.
• 1. 7. - Референдум о независности Алжира, 99% је "за", Француска признаје 3. 7..
• 1. 7. - Од данас ограничено усељавање из Комонвелта у Британију - само с ваучером за запослење.
• 2. 7. - У Рогерс, Аркансас отворена прва Wалмарт радња.
• 5. 7. - Алжир прогласио независност, након осам година рата.
• 5 - 7. 7. - Орански масакр: сукоб Арапа и Франко-Алжираца у Орану односи најмање 95 жртава. Убрзан је егзодус Франко-Алжираца (Пиед-Ноир), до 1964. их одлази преко 800.000. Одлази и преко 150.000 харкија, муслиманских Алжираца који су се борили за Француску, док их је најмање 30.000 убијено. У земљи долази до "лета неслоге", сукоба између фракције Привремене владе и војних снага "Клана из Ужде".
• 6. 7. - Потпредседник Ранковић отворио нову халу фабрике аутомобила у Крагујевцу.
• 6. 7. - У Москви потписан трговачки протокол између СССР и ФНРЈ: предвиђено увећање трговине, али ситно у поређењу са трговином ФНРЈ са западом.
• 6. 7. - Пројект Плоwсхаре: термонуклеарном експлозијом у Невади створен кратер Седан, пречника 390 и дубине 98 м.
• 8. 7. - У Прагу завршено светско првенство у гимнастици, Мирослав Церар узео две златне медаље.

Лименка Цампбеллове јухе

• 9. 7. - Андy Wархол приказао своје дело Цампбелл'с Соуп Цанс.
• 9. 7. - Старфисх Приме је најјачи нуклеарни тест у свемиру: нуклеарни електромагнетски пулс је јачи од очекиваног.
• 10. 7. - Лансиран први комерцијални телекомуникациони сателит "Телстар", који ће омогућити ТВ пренос преко Атлантика.
• 10. 7. - Звонко Бркић на челу Извршног вијећа Сабора НР Хрватске, умјесто Јакова Блажевића.
• 11. 7. - Београдски мадригалисти добили прву награду на фолк фестивалу у велшком Ланголлену, ове године су награђени и у Ареззу.
• 12. 7. - Прва свирка Тхе Роллинг Стонес-а у лондонском Марqуее Цлуб-у.
• 13. 7. - Британски премијер Харолд Мацмиллан отпустио трећину свог кабинета, што тамошња штампа назива "Ноћ дугих ножева" (фактички крај партије Националних либерала).
• јул - Економски споразум СССР и ФНРЈ потписан у Москви. (?)
• јул - Економска конференција Несврстаних земаља у УАР (Египту).
• 17. 7. - Литтле Феллер I је последњи атмосферски нуклеарни тест у Невади.
• 17. 7. - 14. 9. - Мицхел Сиффре изводи експеримент опажања времена дубоко под земљом - 60 дана му се чинило као 35 (→ хронобиологија).
• 18. 7. - Војни удар у Перуу: предс. Мануел Прадо Угартецхе је збачен 10 дана пре истека мандата, поништени су резултати прошломесечних избора на којима је левичар Вíцтор Раúл Хаyа де ла Торре имао највише гласова, али му је недостајало 6.493 за потребну трећину.

Сателит Телстар

• 20. 7. - Тоу Самоутх, лидер камбоџанских комуниста, ухапшен и убијен - наследиће га Салотх Сар, познатији као Пол Пот.
• 21. 7. - Египћани успешно лансирали четири ракете, за које се тврди да имају Израел у домету - у програму учествују немачки научници, Израел покреће операцију Дамокле против њих.
• 22 - 23. 7. - Четврти пленум ЦК СКЈ - нападнуте идеолошке девијације и "либералистичке концепције", затражено смањење планираних инвестиција, предложен 7-годишњи план уместо 5-годишњег.
• 23. 7. - Преко Телстара је обављен први трансатлантски ТВ пренос. Међу сликама емитованим из Европе је и "Бели анђео", фреска из Милешеве.
• 26. 7. - Операција Анадир: први совјетски транспорти стижу на Кубу
• 27. 7. - 2. 8. - 9. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Козара".

Август/Аугуст/Коловоз

† Марилyн Монрое

• 1. 8. - На снази је Заједничка пољопривредна политика у ЕЕЗ.
• 5. 8. - Смрт Марилyн Монрое, вероватно предозирање барбитуратима.
• 5. 8. - Нелсон Мандела ухапшен у Јужној Африци - у притвору и затвору остаје до 1990.
• 6. 8. - Јамајка независна од Уједињеног Краљевства.
• 8. 8. - НБЈ од данас може једном годишње да прода грађанима девизе у износу до 15.000 динара за одређене сврхе.
• 11. и 12. 8. - Совјети у два дана лансирали Восток 3 и 4, са Андријаном Николајевим и Павелом Поповичем - капсуле су се приближиле на 6,5 км, успостављен је радио-контакт.
• 14. 8. - Француски и италијански радници пробили тунел Монт-Бланц - у саобраћају од 1965.
• 15. 8. - Под притиском САД склопљен Њујоршки споразум: Холандија на Западној Папуи препушта власт Привременој извршној власти УН до 1. 5. 1963, а затим Индонезији. Сукарно је за овај месец планирао инвазију.
• 16. 8. - Ринго Старр постаје бубњар Тхе Беатлес-а.
• 16. 8. - Француска Индија (Пондицхеррy и још три дистрикта) и званично прикључена Индији (фактички од 1954).
• 17. 8. - Петер Фецхтер (18) погођен на Берлинском зиду приликом покушаја бекства са истока и остављен да искрвари (претходних дана је убијено неколико источних граничара, нпр. Руди Арнстадт).

Југославија - СССР у Цељу

• 18 - 25. 8. - Европско првенство у воденим спортовима: Југославија поделила сребро у ватерполу са СССР, иза Мађарске.

Де Гол у "ајкули" (1963)

• 22. 8. - Атентат у Петит-Цламарту: покушај убиства председника Де Гола: "ајкула" у којој се возио са женом засута машинском ватром (организатор Јеан-Марие Бастиен-Тхирy).
• 23. 8. - Ванредни попис у сиријској Џазири води одузимању грађанства 120.000 (20%) Курда. Они су притиснути и у Ираку, где је у току Први ирачко-курдски рат.
• 24. 8. - Кубански емигранти из Дирецторио Револуционарио Естудиантил гранатирали са брода хаванско предграђе Мирамар.
• 25. 8. - ЈАТ-ов DC-3 принудно слетео на планину код Мостара, нема жртава.
• 31. 8. - Тринидад и Тобаго независан од УК.
• август - Због високе инфлације смањене плате у Југославији.

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Буин Захрански земљотрес на северу Ирана - преко 12.000 мртвих.
• 1. 9. - Тајфун Wанда погодио Хонг Конг - преко 400 мртвих.
• 4 - 9. 9. - Председник Де Гол у успешној посети Немачкој: почетак француско-немачког помирења, запечаћеног Елизејским уговором у јануару.
• 8. 9. - Стигла прва пошиљка офанзивних совјетских ракета на Кубу (Р-12 Двина).
• 9. 9. - Тајвански (Република Кина) У2 оборен изнад НР Кине.
• 9. 9. - Хоуари Боумéдиèне стиже са граничном војском у град Алжир - пораз фракције Прелазне владе.

"Галебова крила"

• 10. 9. - Предсједник Тито открио споменик "Галебова крила" у Подгори, код Макарске.
• 12 - 16. 9. - У Београду одржано 7. Европско првенство у атлетици. Олга Гере освојила сребро у скоку у вис.
• септембар - ФНРЈ шаље писма Шесторици ЕЕЗ: заједничка царинска стопа може бити штетна за југословенску трговину, предлаже се слање експерата, а касније и посматрача у Брисел (истовремено ФНРЈ жели придружени статус у СЕВ).
• 19. 9. - Умро Ахмад бин Yахyа, краљ и имам Мутавеклијског краљевства Јемен, наслеђује га, врло кратко, Мухаммад ал-Бадр.
• 20 - 21. 9. - Заједничка седница Савезне народне скупштине и Савезног одбора ССРНЈ, Кардељ каже да федерација није оквир за стварање неке нове југословенске нације. Представљен је нацрт новог устава.
• 23. 9. - Прва епизода Тхе Јетсонс - 75 епизода 1962-63. и 1985-87.
• 20. 9. - Први окршај на спорној кинеско-индијској граници - чарке се настављају.
• 24. 9. - 4. 10. - Председник президијума Врховног Совјета (номинални шеф совјетске државе) Леонид Брежњев у посети Југославији, знак побољшања односа Југославије и СССР. Проглашен је почасним грађанином Београда. Помирење ФНРЈ и СССР је један од фактора у расколу СССР и НР Кине.
• 25. 9. - Соннy Листон је нови првак света у тешкој категорији - нокаутирао је Флоyда Паттерсона у првој рунди.
• 25. 9. - Приказан ратни еп Тхе Лонгест Даy.
• 26. 9. - Сјеверни Јемен: републиканци Абдуллаха ас-Саллала оборили тек устоличеног краља Мухаммада ал-Бадра и сутрадан прогласили Јеменску Арапску Републику, чиме почиње грађански рат у тој земљи.
• 26. 9. - Прва епизода Тхе Беверлy Хиллбиллиес - 274 епизоде до 1971.
• 27. 9. - Бујица у Барцелони односи стотине живота.
• 26. 9. - Ахмед Бен Белла формира прву владу Алжира (до 1963, председник до 1965), Боумéдиèне је министар одбране (шеф државе и владе од 1965. до 1978. одн. '77).
• 29. 9. - Из САД лансиран први канадски сателит Алоуетте 1.
• 30. 9. - Црнац Јамес Мередитх је у пратњи савезних шерифа дошао на кампус Универзитета Мисисипи, где се сутрадан уписује - исте вечери почињу нереди.

Октобар/Листопад

Споменик "Звезда" у Чачалици код Пожаревца

• 1. 10. - Јохннy Царсон постаје стални водитељ Тхе Тонигхт Схоw-а (до 1992), истог дана почиње Тхе Мерв Гриффин Схоw (1962-63, 1965-86).
• 1. 10. - Западна Папуа прелази под привремену управу УН (од маја део Индонезије) - први пут да УН управља неком територијом.
• 2. 10. - Алжирци успостављају контролу над Тиндуфом, који жели и Мароко (→ Велики Мароко).
• 3. 10. - Пуштен у саобраћај нови Панчевачки мост у Београду. (?)
• 5. 10. - Битлси издали свој први сингл и хит, Лове Ме До.
• 5. 10. - Премијера првог Бондовог филма Др. Но.
• октобар - Кинеска, севернокорејска и албанска штампа нападају ФНРЈ.
• 8. 10. - Афера Спиегел: сукоб власника часописа и савезног министра одбране ескалира "Шпигловим" чланком о неспремности војске.
• 9. 10. - Уганда независна од УК. Милтон Оботе је премијер 1962-66, председник 1966-71. и 1980-85.
• 9. 10. - На војној паради у Сзцзецину тенк Т-54 улетео у публику и убио седморо деце, а у несрећи воза Шопен експрес увече страдало 34 људи.
• 10. 10. - Кинеско-индијски окршај на гребену Тхаг Ла.
• 11. 10. - Папа Иван XXIII. отворио Други ватикански концил.
• 13. 10. - Премијера Wхо'с Афраид оф Виргиниа Wоолф? на Броадwаy-у.
• 14. 10. - Кубанска ракетна криза: шпијунски авион У-2 снимио ракете на Куби - председник Кеннедy је добио информацију два дана касније.
• 14. 10. - Посмртни остаци 441 црвеноармејца пренети у спомен-костурницу у новоуређеном спомен-парку Чачалица изнад Пожаревца.
• 14. 10. - НYТ јавља да мање од 200 Југословена месечно бежи у Италију и Аустрију, мање него раније - политички добијају азил, други се морају вратити ако немају посла.
• 15. 10. - Французи напустили базу у Бизерти.

Амерички авион изнад совјетског брода

• 18. 10. - Совјетски министар ино. послова Андреј Громико разговара са Кеннедyјем, тврди да су операције на Куби чисто дефанзивне.
• 20. 10. - Кинеском офанзивом почиње Кинеско-индијски рат.
• 22. 10. - Председник Кеннедy се обраћа нацији: извештава о открићу ракета и објављује стављање Кубе под карантин.
• 22. 10. - Ухапшен Олег Пенковски, пуковник ГРУ који је радио за западне обавештајне службе.
• 24. 10. - Борбена готовост ДЕФЦОН 2 америчке Стратешке ваздушне команде.
• 25. 10. - У загребачком институту "Руђер Бошковић" пуштен у погон новоизграђени циклотрон.
• 25. 10. - Тропска олуја Харриет погодила југ Тајланда, страдало је преко 900 људи.
• 26. 10. - Полиција окупира "Шпиглове" просторије у Хамбургу.
• 27. 10. - У-2 оборен изнад Кубе, пилот погинуо. На совјетску подморницу Б-59 бачене сигналне дубинске бомбе, двојица од тројица официра хтела лансирати нуклеарна торпеда, али Василиј Архипов је био против.
• 27. 10. - Администратор италијанске нафтне компаније ЕНИ Енрицо Маттеи погинуо у авионској несрећи нејасног узрока.
• 28. 10. - Хрушчов објављује да ће повући офанзивно оружје са Кубе; Американци ће, према тајном договору, урадити исто са ракетама у Турској - фактички крај Кубанске кризе.
• 28. 10. - Референдум о директном избору Председника Француске Републике - прошао је мада му је уставност оспоравана.
• октобар - Нацрт новог југословенског устава ушао у јавну расправу, истовремено се расправља и о новим републичким уставима.

Новембар/Студени

Хотел "Славија"

• 1 - 3. 11. - Скупштина Сталне конференције градова Југославије у Титограду, расправа о новим статутима општина.
• 4. 11. - Осми конгрес Бугарске КП: Тодор Живков осуђује премијера Антона Југова, чији положај преузима касније током месеца; Влко Червенков је искључен из партије. ФНРЈ поздравља чистку.
• 5. 11. - Воз Београд-Скопље искочио из шина, 24 погинула.
• 5. 11. - Афера Спиегел: министар одбране Франз Јосеф Страуß разрешен дужности.
• 6. 11. - Генерална скупштина Уједињених нација позвала све чланице да примјене економске санкције против Јужне Африке због њене расистичке политике.
• 6. 11. - Рицхард Ниxон изгубио на гувернерским изборима у Калифорнији, сутрадан одржава своју "последњу" конференцију за штампу. Тед Кеннедy изабран за сенатора.
• 6. 11. - Едиктом новог премијера Фаисала, у Сауди Арабији је званично укинуто ропство - незванично траје и даље - и покреће програм друштвених и економских реформи.
• 13. 11. - Југославија је привремени члан Општег споразума о царинама и трговини (ГАТТ).

Еритреја прикључена Етиопији

• 14. 11. - Еритреја, раније у федералним односима, постаје етиопска провинција - Еритрејски рат за независност траје до 1991.
• 16. 11. - Поплаве у Скопљу и западној Македонији. (→ мк).
• 16. 11. - У совјетском часопису "Нови мир" објављен део романа "Један дан Ивана Денисовича".
• 20. 11. - Пошто Совјети повлаче и бомбардере Ил-28, предсједник САД Јохн Ф. Кеннедy укинуо америчку блокаду Кубе, чиме је формално окончана Кубанска ракетна криза.
• 20. 11. - Југословенска влада осуђује антититоистичку кампању у НР Кини.
• 21. 11. - Једнострано кинеско примирје окончава рат са Индијом - остварили су војни успех али повлаче се иза предратне Линије стварне контроле.
• 23. 11. - Предсједник Тито обишао новоизграђени силос у Ријеци.
• 27. 11. - Отворена фабрика ђубрива ХИП-Азотара Панчево - након што су се Совјети повукли из споразума, грађена је уз помоћ америчких финансија, што је у ФНРЈ слабо познато.
• 29. 11. - Усташка емиграција напала представништво ФНРЈ у Бад Годезбергу код Бона у Немачкој, рањено двоје службеника, Момчило Поповић умро 13. 12. (Хрватско крижарско братство на челу са свећеником Рафаелом Медић-Скоком).
• 29. 11. - Британска и француска влада договориле развој суперсоничног путничког авиона Цонцорде.
• 30. 11. - Западнонемачки министар одбране Франз Јосеф Страусс мора поднети оставку због афере са "Шпигелом".
• новембар - Почиње једна од најхладнијих зима 20. столећа у Европи (у Београду су ледени дани 21 - 29. децембра).

Децембар/Просинац

• 1. 12. - На изложби у Московском мањежу, Никита Хрушчов вређа модерну уметност.
• 2. 12. - Бура однела 13 вагона са Чупковића вијадукта код Бендера близу Книна - четворица погинула.
• 4 - 20. 12. - Председник Тито у посети Совјетском Савезу, први пут од 1956. Прате га потпредседник Александар Ранковић и лидер српских комуниста Јован Веселинов. У иностранству се ово тумачи као назнака да је Ранковић Титов наследник, а што би могло заоштрити национално питање.
• 6. 12. - Загушљива магла у Лондону и другим градовима Британије - можда последња класична лондонска магла.
• 8. 12. - Брунејска побуна против султана, Британаца и стварања Малезије - зачетак Индонежанско-малезијске конфронтације, утиче на неулазак Брунеја у Малезију догодине.
• 10. 12. - Премијера филма Лаwренце оф Арабиа.
• 13. 12. - Тито се обраћа Врховном Совјету СССР, што је ретка почаст.

Маринер 2

• 14. 12. - Маринер 2 прошао поред Венере - прва успешна планетарна мисија. Измерена висока температура.
• 14. 12. - Лидер британских лабуриста Хугх Гаитскелл изненада оболео након повратка из СССР, умире следећег месеца.
• децембар - У Југославији се покреће кампања против Западне Немачке - замера се нерешавање питања ратне штете, трговачког споразума и толерисање непријатељске емиграције.
• 18. 12. - Западна Њемачка уводи Ембарго на цијеви Источном блоку, за градњу нафто- и гасовода (до 1966).
• 20. 12. - Леви политичар Јуан Босцх победио на првим слободним изборима у Доминиканској Републици (мандат почиње у фебруару).
• 21. 12. - Споразум из Нассауа: Британија је пристала купити америчке подморничке ракете Поларис, уместо авионске Скyболт.
• 23 - 24. 12. - Заробљеници из Инвазије у Заљеву свиња, њих 1220, пребачени са Кубе у САД у замену за 53 милиона долара у храни и лековима.
• 22. 12. - У Енглеској и Велсу почиње "Велико смрзавање": до 5. 3. неће бити ноћи без мраза.
• 30. 12. - Операција Грандслам, покренута пре два дана: снаге УН заузеле Елизабетвил (Лубумбаши), главни град Чомбеове Катанге.
• 31. 12. - Странци добили право поседовања зграда и станова у ФНРЈ, у туристичке сврхе и уз нека ограничења.

Кроз годину

ТЕ Косово А

• ФНРЈ: стагнација индустријске производње, опадање пољопривредне, трговачки дефицит се повећао након прошлогодишње реформе. "Догмате" желе да окриве "либерале" за негативна кретања.
• Пољопривреда у Југославији: услед оштре зиме и суше, 1962. слаба као и 1961.
• У Југославији је објављен роман "Доктор Живаго" - требало је да буде објављен 1958. али се одустало због односа са СССР, и сад је било проблема због спомињања Хрушчова у предговору.
• Комерцијализоване су прве инфрацрвене ЛЕД диоде и развијене прве у видљивом спектру - црвене.
• Почетак рада ТЕ Косово А (618 МW).
• Почели радови на деоницама ауто-пута Параћин-Београд, Скопље - Титов Велес.
• Основана Девета београдска гимназија.
• Објављен Бургессов роман "Паклена наранча".
• Почетак уметничког покрета Флуxус у Европи и САД.

• 
  Делегација Службе безбедности
• 
  Тито и патријарх 1960-тих

У току

• Кинеско-совјетски расцеп (СССР подржава Југославију а НР Кина Албанију).

1962. у темама

Руководство ФНРЈ:

• • Председник Републике и Председник Савезног извршног већа: Јосип Броз Тито
  • Председник Савезне скупштине: Петар Стамболић

• Нове државе (Бурунди и Руанда су мењали заставу):

Самоа	Бурунди	Руанда	Алжир
Јамајка	Тринидад и Тобаго	Уганда

• Телевизија. ТВ серије: "Музеј воштаних фигура" (1962-63), "Градић весељак" (ТВ Београд), "Стољетна ескадра" (1961-1962) (ТВ Загреб)
• Неки домаћи филмови: "Мачак под шљемом", "Прозван је и V-3", "Козара", "Прекобројна", "Чудна девојка", "Медаљон са три срца", "Др", "Звиждук у осам", "Саша" (→ Категорија:Филмови 1962.).

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 2. 1. - Саша Петровић, глумац († 2023)
• 3. 1. - Драгољуб С. Љубичић Мићко, глумац, комичар, маркетингаш
• 4. 1. - Аљоша Буха, басист "Црвене јабуке" († 1986)
• 6. 1. - Рита Кинка, пијанисткиња
• 16. 1. - Горан Чавајда Чавке, роцк бубњар († 1997)
• 17. 1. - Јим Царреy, глумац и комичар
• 19. 1. - Миломир Стакић, осуђен за ратне злочине
• 30. 1. - Абдулах II, краљ Јордана

Фебруар/Вељача

• 2. 2. - Нено Белан, хрватски пјевач
• 6. 2. - Аxл Росе, певач Гунс Н' Росес
• 7. 2. - Гартх Броокс, цоунтрy музичар
• 10. 2. - Цлифф Буртон, басист Металлица-е († 1986)
• 11. 2. - Фахрудин Пецикоза, босанскохерцеговачки текстописац
• 11. 2. - Схерyл Цроw, кантауторка
• 15. 2. - Мило Ђукановић, премијер, предсједник Црне Горе
• 16. 2. - Кемал Гекић, пијаниста, професор
• 17. 2. - Лоу Диамонд Пхиллипс, глумац
• 17. 2. - Серге Браммертз, главни тужилац ИЦТY
• 20. 2. - Велид Бајрамовић, босанскохерцеговачки писац
• 21. 2. - Цхуцк Палахниук, амерички писац
• 22. 2. - Стеве Ирwин, аустралијски зоолог, натуралиста и телевизијска звијезда († 2006)

Март/Ожујак

• 2. 3. - Јон Бон Јови, музичар
• 3. 3. - Јацкие Јоyнер-Керсее, атлетичарка
• 4. 3. - Мирсад Баљић, фудбалер
• 12. 3. - Андреас Кöпке, њемачки ногометни вратар
• 12. 3. - Дражен Ричл, пјевач "Црвене јабуке" († 1986)
• 12. 3. - Зоран Чутура, кошаркаш
• 15. 3. - Теренце Трент D'Арбy, кантаутор
• 21. 3. - Росие О'Доннелл, америчка комичарка, глумица, водитељка и активисткиња
• 21. 3. - Маттхеw Бродерицк, глумац
• 22. 3. - Владо Чапљић, фудбалер, тренер
• 28. 3. - Јуре Франко, скијаш
• 30. 3. - MC Хаммер, музичар
• 31. 3. - Зоран Ћирић, српски писац
• 31. 3. - Олли Рехн, фински политичар, комесар ЕУ

Април/Травањ

• 5. 4. - Кирсан Иљумжинов, председник Калмикије, предс. ФИДЕ
• 12. 4. - Царлос Саинз, рели возач
• 15. 4. - Ницк Камен, певач, манекен († 2021)

Мај/Свибањ

• 7. 5. - Добросав Боб Живковић, илустратор
• 12. 5. - Емилио Естевез, глумац
• 16. 5. - Бобан Здравковић, певач
• 18. 5. - Сандра (пјевачица)
• 24. 5. - Селим Арнаут, босански писац
• 24. 5. - Штефан Фüле, чешки дипломата, европски комесар
• 26. 5. - Блацк, кантаутор († 2016)
• 28. 5. - Бранко Ђурић Ђуро, глумац, комичар, режисер

Јун/Јуни/Липањ

• 2. 6. - Иван Турудић, главни државни одвјетник РХ
• 6. 6. - Массимо Савић - хрватски глазбеник и пјевач († 2022)
• 10. 6. - Андерсон Бигоде Херзер, бразилски писац († 1982)
• 10. 6. - Гина Герсхон, глумица
• 10. 6. - Винцент Перез, глумац, режисер
• 19. 6. - Паула Абдул, плесачица, певачица
• 22. 6. - Цлyде Дреxлер, кошаркаш
• 23. 6. - Адмир Гламочак, босанскохерцеговачки позоришни и филмски глумац
• 26. 6. - Олланта Хумала, председник Перуа

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Андре Браугхер, глумац († 2023)
• 3. 7. - Том Цруисе, амерички глумац
• 3. 7. - Тхомас Гибсон, глумац
• 4. 7. - Неил Морриссеy, глумац
• 8. 7. - Јоан Осборне, америчка певачица
• 10. 7. - Доминиqуе Енон, француски обоист и складатељ
• 13. 7. - Злата Петровић, певачица
• 20. 7. - Лидија Вукићевић, глумица и народна посланица
• 20. 7. - Царлос Алазраqуи, глумац
• 20. 7. - Примож Улага, скијашки скакач
• 29. 7. - Мирослав Шкоро, хрватски пјевач
• 31. 7. - Wеслеy Снипес, глумац

Август/Аугуст/Коловоз

• 5. 8. - Патрицк Еwинг, кошаркаш
• 6. 8. - Мицхелле Yеох, глумица
• 7. 8. - Жељко Перван, хрватски комичар, сценарист и глумац
• 13. 8. - Јохн Слаттерy, глумац, режисер
• 16. 8. - Стеве Царелл, глумац, комичар, режисер...
• 18. 8. - Фелипе Цалдерóн, председник Мексика
• 19. 8. - Таммy Бруце, америчка конзервативна политичка коментаторка
• 19. 8. - Валéрие Каприскy, глумица
• 26. 8. - Сенад Башић, босанскохерцеговачки глумац
• 30. 8. - Александар Литвиненко, бивши официр КГБ и ФСБ († 2006)

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Рууд Гуллит, фудбалер, тренер
• 2. 9. - Харис Шкоро, босанскохерцеговачки ногометаш
• 2. 9. - Кеир Стармер, британски премијер
• 6. 9. - Цхрис Цхристие, амерички политичар
• 7. 9. - Јусуф Празина Јука, криминалац, паравојник († 1993)
• 10. 9. - Иван Феце Фирчи, бубњар "Луне" и "ЕКВ"
• 12. 9. - Дино Мерлин, босански кантаутор
• 16. 9. - Горан Перковац, хрватски рукометаш и рукометни тренер
• 17. 9. - Баз Лухрманн, филмски режисер, сценариста, продуцент
• 20. 9. - Јим Ал-Кхалили, физичар, ТВ водитељ
• 24. 9. - Ниа Вардалос, глумица
• 26. 9. - Драган Манце, фудбалер Партизана († 1985)
• 30. 9. - Франк Ријкаард, низоземски ногометаш и тренер
• 30. 9. - Борислав Цветковић, фудбалер, тренер

Октобар/Листопад

• 2. 10. - Беби Дол, певачица
• 3. 10. - Томмy Лее, бубњар Мöтлеy Црüе
• 5. 10. - Слободан Цветичанин, оперни пјевач
• 9. 10. - Јорге Бурруцхага, фудбалер, тренер
• 11. 10. - Јоан Цусацк, глумица, комичарка
• 12. 10. - Бранко Црвенковски, председник Македоније
• 14. 10. - Милош Капетановић, босанскохерцеговачки музичар
• 16. 10. - Мицхаел Петер Балзарy, амерички бас гитарист и члан групе Ред Хот Цхили Пепперс
• 16. 10. - Жељко Ожеговић, председник општине Нови Београд
• 17. 10. - Мике Јудге, режисер, продуцент, глумац
• 19. 10. - Евандер Холyфиелд, боксер
• 19. 10. - Трацy Цхевалиер, књижевница
• 22. 10. - Антон Јосиповић, боксер
• 22. 10. - Боб Оденкирк, глумац
• 23. 10. - Ђорђе Вукадиновић, филозоф, публициста, политички коментатор
• 28. 10. - Дапхне Зунига, глумица

Новембар/Студени

• 1. 11. - Антхонy Киедис, пјевач и фронтмен групе Ред Хот Цхили Пепперс
• 2. 11. - Давид Броцк, амерички политички новинар
• 3. 11. - Здравко Понош, начелник генералштаба Војске Србије
• 5. 11. - Абеди Пеле, гански фудбалер
• 11. 11. - Деми Мооре, глумица, модел
• 12. 11. - Наоми Wолф, феминисткиња
• 16. 11. - Владан Матијевић, књижевник
• 18. 11. - Кирк Хамметт , амерички гитарист у Металлица-и
• 19. 11. - Јодие Фостер, америчка глумица
• 23. 11. - Ницолáс Мадуро, председник Венецуеле
• 25. 11. - Југослав Петрушић, обавештајац, припадник Легије странаца
• 28. 11. - Јон Стеwарт, глумац, комичар, коментатор

Децембар/Студени

• 2. 12. - Владо Бучковски, премијер Македоније
• 4. 12. - Александар Шандоров, српски пијаниста и професор
• 9. 12. - Фелицитy Хуффман, глумица
• 11. 12. - Ненад Јанковић - др. Неле Карајлић, рок музичар, глумац, сценариста
• 14. 12. - Гингер Лyнн, глумица
• 14. 12. - Горан Даничић, глумац († 2021)
• 22. 12. - Милорад Ивић, српски песник
• 22. 12. - Ралпх Фиеннес, глумац
• 27. 12. - Јое Мантелло, амерички глумац и редитељ
• 30. 12. - Алессандра Муссолини, италијанска политичарка, глумица, модел

Кроз годину

• Веран Матић, новинар, уредник Б92
• Сузана Перовић, певачица
• Тони Монтано, српски рок музичар († 2024)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 9. 1. - Јован Гец, глумац (* 1893-94)
• 13. 1. - Ерние Ковацс, комичар, глумац (* 1919)
• 14. 1. - Стјепан Ившић, језикословац (* 1884)
• 16. 1. - Иван Мештровић, хрватски кипар и архитект (* 1883.)
• 26. 1. - Фран Лхотка, складатељ и диригент чешког поријекла (* 1883.)
• 26. 1. - Луцкy Луциано, гангстер (* 1897)
• 31. 1. - Пјер Крижанић, карикатуриста (* 1890)

• 10. 2. - Јосип Матасовић, повјесничар (* 1892)
• 11. 2. - Индалецио Прието, шпански политичар (* 1883)
• 19. 2. - Георгиос Папаниколаоу, проналазач теста за канцер (* 1883)
• 22. 2. - Ђорђе Пејановић, библиограф, просвјетар (* 1878)

• 15. 3. - Артхур Цомптон, физичар, нобеловац (* 1892)
• 24. 3. - Аугусте Пиццард, физичар, истраживач (* 1884)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 1. 4. - Мицхел де Гхелдероде, белгијски књижевник (* 1898.)
• 8. 4. - Бранко Гавелла, хрватски редатељ, театролог и казалишни педагог (* 1885.)
• 10. 4. - Мицхаел Цуртиз, филмски режисер (* 1886)
• 28. 4. - Ивана Беретта Молла, католичка светица, лијечница (* 1922.)

• 13. 5. - Хенрy Трендлеy Деан, пионир флуорисања воде (* 1893)
• 20. 5. - Алессандро Пирзио Бироли, италијански генерал, гувернер Црне Горе (* 1877)
• 25. 5. - Зора Петровић, српска сликарка (*1894)

• 1. 6. - Адолф Еицхманн, њемачки СС-руководилац (* 1906)
• 2. 6. - Франц Салешки Финжгар, словенски књижевник (* 1871.)
• 6. 6. - Yвес Клеин, сликар (* 1928)
• 8. 6. - Еугèне Фреyссинет, пионир преднапрегнутог бетона (* 1879)
• 19. 6. - Франк Борзаге, филмски режисер (* 1894)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 1. 7. - Алан L. Харт, амерички лекар и писац
• 6. 7. - Wиллиам Фаулкнер, амерички писац, нобеловац (* 1897.)
• 6. 7. - Јосепх Аугуст вон Öстерреицх, аустроугарски фелдмаршал (* 1872)

• 5. 8. - Марилyн Монрое, америчка глумица (* 1926.)
• 9. 8. - Херманн Хессе, њемачки књижевник, нобеловац (* 1877.)
• 14. 8. - Владимир Варлај, сликар (* 1895)
• 26. 8. - Душан Симовић, генерал, бивши премијер Југославије (* 1882)

• 3. 9. - Е. Е. Цуммингс, пјесник, умјетник (* 1894)
• 7. 9. - Карен Блиxен, данска књижевница (* 1885)
• 18. 9. - Ахмад бин Yахyа, краљ северног Јемена (* 1891)
• 21. 9. - Марие Бонапарте, психоаналитичарка (* 1882)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 2. 10. - Доброслав Јевђевић, четнички војвода, политичар (* 1897)
• 8. 10. - Илија Шуменковић, стари четник, политичар и дипломата КЈ (* 1881, 84)
• 9. 10. - Милан Видмар, шахиста, електро-инжењер (* 1885)
• 12. 10. - Светислав Иван Петровић, српски глумац (* 1894)
• 16. 10. - Јелена Карађорђевић, сестра Александра I (* 1884)
• 17. 10. - Наталија Гончарова, сликарка (* 1881)
• 27. 10. - Енрицо Маттеи, администратор италијанске нафтне компаније ЕНИ (* 1906)

• 2. 11. - Стеван Јаковљевић, књижевник, биолог, академик САНУ (* 1890)
• 7. 11. - Елеанор Роосевелт, бивша прва дама САД (* 1884)
• 8. 11. - Wиллис Х. О'Бриен, пионир специјалних ефеката (* 1886)
• 18. 11. - Ниелс Бохр, дански физичар, нобеловац (* 1885.)
• 22. 11. - Ренé Цотy, бивши председник Француске (* 1882)
• 27. 11. - Вале Воук, хрватски ботаничар словенског поријекла (* 1886.)
• 28. 11. - Wилхелмина, бивша краљица Низоземске (* 1880)

• 11. 12. - Момчило Поповић, народни херој (* 1919)
• 15. 12. - Цхарлес Лаугхтон, енглески глумац, редитељ, сценариста и продуцент (* 1899)
• 15. 12. - Ибрахим Фејић, бивши реису-л-улема

Кроз годину

• Стјепан Гргац (бициклист) (* 1909)
• Миодраг Томић (пилот) (* 1888)
• Василије Трбић, старији четник, политичар (* 1881)

Нобелова награда за 1962. годину

• Физика: Лев Давидович Ландау (пионирске теорије у вези кондензоване материје, нарочито течног хелијума, → суперфлуид)
• Кемија: Маx Перутз и Јохн Кендреw (проучавање структуре глобуларних протеина, хемоглобина одн. миоглобина)
• Физиологија и медицина: Францис Црицк, Јамес Wатсон и Маурице Wилкинс (открића у вези молекуларне структуре нуклеинских киселина и њиховог значаја за пренос информација у живом материјалу)
• Књижевност: Јохн Стеинбецк (реалистичко и имагинативно писање, комбинација наклоњеног хумора и оштре социјалне перцепције)
• Мир: Линус Паулинг (залагање против нуклеарног оружја)

Референце

Литература

• Оса Арцхивум Цаталог Архивирано 2022-03-30 на Wаyбацк Мацхине-у. ХУ ОСА; Рецордс оф Радио Фрее Еуропе/Радио Либертy Ресеарцх Институте: Публицатионс Департмент: Бацкгроунд Репортс; Опен Социетy Арцхивес ат Централ Еуропеан Университy, Будапест.

Спољне везе

• Грлом у јагоде 1962, YоуТубе
• Тито'с Раппроцхемент wитх Кхрусхцхев (Р&Е) Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Станковић, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе
• Yугославс Сее Вицторy фор Тито Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Профессор'с Виеw он Герман Марxист Пхилосопхер Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у и такође овде Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Станковић, ОСА-РФЕ
• Неw ЦС Амбассадор то Yугославиа Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Хајек, ОСА-РФЕ
• Yугослав Виеw оф Сино-Совиет РИФТ Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Станковић, ОСА-РФЕ

1962 на Wикимедијиној остави