1328
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
< |
13. вијек |
14. вијек
| 15. вијек
| >
< |
1290-е |
1300-е |
1310-е |
1320-е
| 1330-е
| 1340-е
| 1350-е
| >
<< |
< |
1324. |
1325. |
1326. |
1327. |
1328.
| 1329.
| 1330.
| 1331.
| 1332.
| >
| >>
| Грегоријански | 1328. (MCCCXXVIII) |
| Аб урбе цондита | 2081. |
| Исламски | 728–729. |
| Ирански | 706–707. |
| Хебрејски | 5088–5089. |
| Бизантски | 6836–6837. |
| Коптски | 1044–1045. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1383–1384. |
| • Схака Самват | 1250–1251. |
| • Кали Yуга | 4429–4430. |
| Кинески | |
| • Континуално | 3964–3965. |
| • 60 година | Yанг Земља Змај (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11328. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1328 (MCCCXXVIII) била је пријеступна година која почиње у петак (1. јануар/сијечањ по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- јануар - Грађански рат двојице Андроника: Андроник III Палеолог и Јован Кантакузен узимају Солун.
- зима-пролеће - Док млађи Андроник осваја Македонију и Албанију, присталице старијег цара се одржавају близу Србије, у Мелнику, Просеку и Струмици. Стефан Дечански је на граници (фебруар или март, по наговору присталица старог цара који су пребегли у Србију[1]) али се не меша. Након што је Андроник узео Прилеп, командант Просека Михајло Асен га предаје Србима.[2]
- 17. 1. - Цар Лудwиг IV крунисан у Риму, од стране сенатора Сциарре Цолонне (папа у ово време станује у Авињону а и непријатељ је Лудwига).
- 1. 2. - Умро је француски краљ Цхарлес IV, посљедњи из директне лозе Цапета. Његов брат од стрица Пхилиппе де Валоис постаје регент, у очекивању порођаја Цхарлове удовице Јеанне д'Éвреуx.
- вељача - Иван Алшани је мачвански бан након Павла I Горјанског[3] (до 1334).
- 6. 3. - Фрањевац Педро де Оллогоyен покренуо антијеврејски погром у Естелли у Навари: осим пљачкања и убијања, уништавају се и документи о дуговима.
- 17. 3. - Споразум из Нортхамптона: шкотски краљ Роберт потписује мировни уговор са Енглеском у Единбургху, а енглески парламент га ратификује 1. маја у Нортхамптону - крај 32-годишњег периода Првог рата за шкотску независност, де јуре енглеско признање те независности, де факто постигнуте 1314.
- Мир сматрају срамним у Енглеској, ново ратовање креће 1332/33.
- 28. 3. - Краљ Карло Роберт је потврдио исправу бана Микца Михаљевића којом је синовима Стјепана Бабонића опроштена невјерност.[4]
- март/април - Бугарски цар Михајло III Шишман је накратко променио страну у византијском сукобу, послао је 3.000 људи у помоћ старијем цару, и сам је дошао на византијску територију - када се Андроник III приближио Цариграду, ипак га је приволео да се повуче.[1]
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор].jpg)
- 1. 4. - Удовица француског краља је родила женско дете, Бланцхе, тако да Пхилиппе де Валоис постаје краљ Пхилиппе VI, звани Сретни или Католички (до 1350), крунисан је у Реимсу 29. маја. Директна Династија Валоис траје до 1498, а огранци Орлéанс па Ангоулêме до 1589.
- Едwард III од Енглеске, сестрић Цхарлеса IV и тако најближи сродник, тврди да Салијски законик не искључује пренос права преко женске особе, тј. његове мајке. Пхилиппе га позива да му се поклони као сизерену за војводства Аквитанију и Гаскоњу, што ће овај и учинити следеће године (обнова спора 1337. доводи до Стогодишњег рата).
- Прекида се персонална унија Француске и Наваре, наслеђује је Ивана II. Наварска, кћи Лоуиса X, и супруг Филип III.. Ивана размењује Шампању са француским краљом за друге поседе.
- 12. 5. - Пошто је цар Лудwиг прогласио збацивање авињонског папе Ивана XXII. као херетика, у Риму је за (анти)папу изабран фрањевац Пиетро Раиналдуцци, као Никола V.
- 24. 5. - Након што је Андроник III тријумфално ушао у Цариград, његов деда Андроник II абдицира. Млађи Андроник влада до 1341. Јован Кантакузен је велики доместик а до њега је Алексије Апокавк.
- Са старим царом одлази и велики логотет Теодор Метохит.
- Орхан ове године започиње Опсаду Никеје, Андроник и Јован ће догодине покушати да је деблокирају.
- На граници са Србијом има четовања[2] (или догодине?).
- 26. 5. - Водећи фрањевци Wиллиам Оццам, Михаило из Чезене и др. побегли из папиног Авињона и склонили се код цара Лудwига, биће екскомуницирани.
- јун - Бугарски владар Михајло III Шишман опет напада Византију, упада у Тракију, пљачка у околини Визе, још једна конфронтација код Једрена у августу.
- 24. 6. - Португалска принцеза Марија се удала за кастиљског краља Алфонса XI, коме ће увек бити важнија љубавница Елеанор де Гузмáн.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- лето - Обновљен је мир између Србије и Дубровника - српском краљу се враћа Пељешац, којег су Дубровчани узели краљевим одметницима Бранивојевићима 1326, Дубровчанима је враћена стока и плаћена нека штета још из времена Бранивојевића[5][6] (Дубровчани ће купити Пељешац 1333). У овом рату се истакао Бранко,[7] син Младена, бившег војводе Требиња и Драчевице, предак Бранковића.
- 4. 8. - Пошто флота напуљског краља Роберта блокира Остију, а трупе папиног легата Гиованни Гаетано Орсинија се окупљају у близини, цар Лудwиг и антипапа Никола беже из Рима. Орсини тријумфално улази 8-ог, а десет дана касније стиже и напуљска војска.
- 15. 8. - Умире Yесüн Темüр, yуански кинески цар и монголски каган. Моћни службеник Даwлат Схах поставља малог Yесуновог сина Рагибагха за владара, али долази до побуне и Рата две престонице: Рагибагх/Схахове летње престонице Xанаду и зимске Кханбалиq (Пекинг), где ће наизменично до 1332. владати браћа Јаyаату Кхан Тугх Темüр и Кхутугхту Кхан Кусала, синови Кüлüг Кхана.
- 16. 8. -
Пошто је убијен Пассерино Бонацосси, Лудовицо I Гонзага завладао Мантовом (до 1360). Зачетник је куће Гонзага, која влада Мантовом до 1708, на крају с војводском титулом, као и Гуасталлом до 1746. - 23. 8. - Битка код Цассела у Фландрији: француски краљ је одлучујуће поразио тамошње побуњенике и вратио грофа Лоуиса I на трон.
.svg){kind=small}
- 3. 9. - Умро Цаструццио Цастрацани, кондотијер и војвода Луцце, која је у његово време постигла највећу моћ а сада је запала у анархију.
- 8. 9. - Иван Бабонић мора на годину дана заложити град Зрин Ловринцу Тоту, којему је Иванов зет Петар Гисинговац, зв. Херцег, дужан одштету од 250 марака - Бабонић догодине остаје без града.[8]
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 10. 10. - Срђ Которанин је именован за которског бискупа (до 1331).[9] "Которани га неће, јер су прије одлучили да ни један домаћи син не може бити њихов бискуп."[10]
- октобар и децембар - Обновљен мир између Византије и Бугарске, Шишман добија новац, враћа Букелон/Маточину Византинцима.
- 25. 10. - Бан Микац Михаљевић издаје нови проглас становништву бискупије загребачке о давању десетине - ублажено у односу на прошлогодишњу наредбу, али је плаћање и даље слабо, не плаћају ни банови кметови.[11]
- 9. 11. - Умро је Карло, војвода од Калабрије, једини син напуљског краља Роберта. Његов синовац угарски краљ Карло Роберт сматра да има најпрече право наследства, па ће тражити Салерно и Монте Сан Ангело[12] (Напуљ ће 1343. наследити Ивана I, тада удата за угарског принца Андрију).
- 15. 12. - Умро је кнез Јурај II. Шубић Брибирски, насљеђује га најстарији син Младен III. (до 1348). Држи Клис, Скрадин и Омиш, стричеви му држе најважније, Брибир и Островицу (Павао II.).
- децембар - Кардинал Орсини започиње кампању против Цорнета и Витерба, цар и антипапа прелазе у Пизу.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Први помен Писаровине - хидроним Пезариеwо. Свети Иван Зелина добија статус слободнога краљевског трговишта од бана Микца.
- Етиопски цар Амда Сеyон I је поразио и збацио ифатског султана Хаqq ад-Дина I, који је нападао хришћане, и поставио његовог брата Сабр ад-Дина I, који ће се побунити 1332.
- Московски кнез Иван I је награђен за помоћ у гушењу тверске побуне, постаје и кнез Новгорода, поделом владимирских земаља са суздаљским кнезом. Од татарског владара је задужен да сакупља данак свих руских земаља, Москва је следећих 40 година у миру. Грк Теогност постаје кијевски митрополит, са седиштем у Москви (до 1353).
Рођења
[уреди | уреди извор]- 7. 5. - Лудwиг зв. Римљанин, војвода Баварске, електор Бранденбурга († 1365)
- 9. 10. - Петар I., краљ Ципра († 1369)
- 21. 10. - Хонгwу, оснивач династије Минг († 1398)
- Го-Мураками, јапански цар († 1368)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 28. 1. - Меистер Ецкхарт, доминиканац, теолог, филозоф, мистик (* ца. 1260)
- Ибн Тајмија, исламски правник и теолог (* 1263)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Историја с. н. I, 503
- ↑ 2,0 2,1 Потискивање Бугара као српских такмаца. растко.рс
- ↑ Клаић, 31
- ↑ Клаић, 56
- ↑ Историја с. н. I, 500
- ↑ Света лоза Стефана Немање (4). растко.рс
- ↑ Света лоза Стефана Немање (5). растко.рс
- ↑ Клаић, 57
- ↑ Бисхоп Сергио †. цатхолиц-хиерарцхy.орг
- ↑ Противљење силовању невјесте Јадрана. растко.рс
- ↑ Клаић, 60
- ↑ Клаић, 53
- Литература
- Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)
