11. 1.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

11. јануар/сијечањ (11. 1.) је 11. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 354 дана (355 у пријеступној години).

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Догађаји

1569. — у Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова.
1811. — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.
1843. — аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“.
1878. — Ниш је ослобођен од Турака и припојен Србији.
1886. — у Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије.
1919. — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустро-Угарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.
1922. — први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.
1942. — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур.
1946. — уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију.
1962. — под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.
1970. — нигеријаијска армија је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.
1989. — испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.
2000. — председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.
2001. — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.

.

Рођења

347. — Флавије Теодосије I, византијски цар (у. 395).
1503. — Ђироламо Франческо Марија Мацола, италијански сликар и бакрорезац (у. 1540).
1755. — Џоно Растић, хрватски пјесник (у. 1814.).
1850. — Еуген Кумичић, хрватски књижевник и политичар (у. 1904).
1853. — Густав Фалке, њемачки књижевник.
1858. — Харрy Гордон Селфридге, амерички магнат (у. 1947.).
1930. — Род Таyлор, аустралијски филмски и телевизијски глумац (у. 2015.).
1957. — Брyан Робсон, бивши енглески ногометаш и ногометни тренер.
1961. — Елизабета Ђоревска, српска филмска и позоришна глумица.
1963. — Миа Беговић, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
1964. — Патрициа Пиллар, бразилска телевизијска и филмска глумица.
1968. — Емилио Ковачић, бивши хрватски професионални кошаркаш.
1970. — Мустафа Сандал, турски пјевач.
1971. — Марy Ј. Блиге, америчка пјевачица соула и Р'н'Б-а.
1974. — Јенс Ноwотнy, бивши њемачки ногометаш и репрезентативац.
1978. — Емиле Хескеy, енглески ногометаш.
1983. — Михо Бошковић, хрватски ватерполиста.
1987. — Јамие Вардy, енглески ногометаш.

.

Смрти

1679. — Иван Лучић, хрватски повјесничар.
1735. — Владика Данило I Петровић, црногорски владика (р. 1697).
1829. — Фридрих фон Шлегел, немачки писац (р. 1772).
1928. — Томас Харди, енглески писац (р. 1840).
1966. — Алберто Ђакомети, швајцарски скулптор и сликар (р. 1901).
2001. — Бранко V. Радичевић, српски књижевник (р. 1925).
2004. — Зоран Бујас, хрватски психолог (р. 1910.).

.

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар