Живко Јеличић

Живко Јеличић (Сплит, 7. липња 1920. - Сплит, 23. вељаче 1995.) био је хрватски књижевник.

Послије Другог свјетског рата радио је у накладничког дјелатности у Загребу, а од 1953. године предавао је књижевност на Педагошкој академији у Сплиту. Од 1954. године био је главни уредник часописа "Могућности", један од покретача накладничке куће "Чакавски сабор", послије "Књижевни круг" у Сплиту. Прва збирка пјесама "Бијели кум" и поема "Кобила у ињу" тематски су везане уз рат, а књижевни углед стекао је романима "Кап стида", "Млака кожа", "Стакленко" у којима портретира грађанске интелектуалце. Писао је критике, есеје и студије те радио драме, телевизијске (Бужа) и филмске сценарије.