Шеф државе

Шеф државе, такођер и поглавар државе (или државни поглавар), највиши је представник државе у земљи и према иноземству. Према међународом праву, шеф државе је највише тијело вањског заступања државе, које по уставном поретку односне државе и према међуародном праву представља и заступа своју државу у међународним односима, те у име своје државе даје очитовања и опуномућује друга тијела за заступање према вани.

Шеф државе може бити:

• индивидуално тијело (дакле, једна особа обнаша дужност шефа државе) - предсједник републике или монарх (краљ, цар, кнез, војвода, папа, емир, султан)
• колективно или скупно тијело (састављено од више особа) - предсједништво (президиј), односно друга тијела која врше функцију колективног предсједништва (као што је Савезно вијеће у Швицарској).

Шеф државе може бити изабран на изборима непосредно (нпр. у Француској) или посредно (нпр. предсједник САД-а) од бирача, може бити изабран у парламенту (нпр. у Њемачкој или Италији) или од стране неког друго тијела или интересне скупине, а у монархијама функција шефа државе је најчешће насљедна (али може бити и изборна). Готово свака држава има своје специфичности у избору свог шефа државе. Незаконит начин доласка на мјесто шефа државе назива се још и државни удар (иако државним ударом не мора доћи до смијене на челу државе).

Међународно право тражи да свака држава, као субјект међународног права, мора имати субјект вањског заступања, тј. да оно стварно постоји односно да је оно познато, било да је то појединачно или скупно тијело које обавља ту функцију, с тиме да се највише тијело вањског заступања државе не мора поклапати с врховним тијелом уставног поретка у држави.

Функције шефа државе разликују се обзиром на политички сустав одређене земље:

• предсједнички сустав, који је карактеристичан за САД-е те државе Латинске Америке. У таквом суставу шеф државе је уједно и шеф владе те се налази на челу извршне власти. Овласти шефа државе у том су сусаву велике.
• полупредсједнички сустав, који се развио у Француској (Хрватска га је имала до уставних промјена 2000. године), у којем извршну власт дијели заједно с владом
• парламентарни сустав - који је карактеристичан за еуропске републике (и за Хрватску од 2001.), а у којем су овласти шефа државе битно смањена, а функција му је готово репрезентативна.
• једнопартијски сустав, карактеристичан за комунистичке земље у којем је шеф држав најчешће колективно тијело (президијум), на челу којег се налази предсједник (који је онда де фацто шеф државе)

Функције које се најчешће повезане са шефом државе, а које ће он обављати овиси прије свега о политичком суставу земље, односно о њезином уставном уређењу:

• представљање државе у земљи и иноземству
• шеф извршне власти (у предсједничком суставу)
• давање мандата на састављње владе те именовање других високи дужносника у земљи
• санкционирање закона
• именовање дипоматских представника своје земље (предаја вјеродајница) те примање вјеродајница страних дипломатски представника акредитираних у земљи
• склапање међународних уговора
• вођење вањске политике
• врховни заповједник војске