Колашин

Колашин
Колашин;
	; Колашин - поглед на град
	; Грб
Основни подаци
Општина	Колашин
Становништво
Становништво ((2003))	2989
Географија
Координате	42°49′16″Н 19°31′13″Е / 42.821166°Н 19.520166°Е
Надморска висина	1016 м
	Колашин Колашин (Црне Горе)
Остали подаци
Поштански код	81210
Позивни број	020
Регистарска ознака	КЛ

Координате: 42° 49′ 16" СГШ, 19° 31′ 13" ИГД Колашин је градско насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 2989 становника (према попису из 1991. било је 2817 становника).

Географија

По величини територије општина Колашин заузима шесто мјесто у Републици Црној Гори са површином од 894 км². Колашин се простире у горњим и средњим токовима ријека Таре и Мораче. Окружен је планинским гребенима и врховима планина: Сињавине, Бјеласице, Комова и Вучја. Град Колашин су основали Турци 1651. као своје утврђење и караванску станицу од приморја према сјеверу.

Демографија

Општина броји близу 12.000 становника. Град Колашин, као сједиште општине, са приградским насељима има око 6.000 становника. Подручје Колашина насељавају углавном Ровчани, Морачани, Васојевићи, Ускоци и досељеници из разних крајева.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Година	Становника




1948.	1441	^[1]
1953.	1644
1961.	1870
1971.	2421
1981.	2699
1991.	2817	2807
2003.	2989	3003
2011.	2747

}

Етнички састав према попису из 2003.^[2]
Црногорци	1798	60.15%
Срби	998	33.38%
Муслимани	30	1.00%
Југословени	14	0.46%
Хрвати	5	0.16%
Словенци	1	0.03%
Руси	1	0.03%
Македонци	1	0.03%
Италијани	1	0.03%
непознато	10	0.33%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	2	4
80+	9	21
75-79	20	43
70-74	36	61
65-69	58	57
60-64	59	72
55-59	48	58
50-54	88	81
45-49	100	126
40-44	140	131
35-39	128	125
30-34	108	95
25-29	87	99
20-24	110	131
15-19	164	114
10-14	116	112
5-9	103	110
0-4	81	92
просек	95	15

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	448	471	538	687	768	842	899

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	897	140	156	158	241	134	51	15	-	2	-

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1157	462	651	21	20	3	1218

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	343	657	156	57	5

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	528	30	1	-	77	18	9	35	52	51
Женски	377	8	-	-	40	6	1	43	64	14
Оба	905	38	1	-	117	24	10	78	116	65
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	7	140	28	22	45	-	-	9
Женски	7	6	60	58	33	34	-	-	3
Оба	11	13	200	86	55	79	-	-	12

|}

Насељена мјеста

Бабљак, Баковићи, Баре, Баре Краљске, Блатина, Бојићи, Бреза, Церовице, Црквине, Доње Липово, Драговића Поље, Дријенак, Дрпе, Дуловине, Ђуђевина, Горња Ровца - Булатовићи, Горње Липово, Изласци, Јабука, Јасенова, Колашин, Кос, Лијешње, Липовска Бистрица, Луг, Љевишта, Љута, Манастир Морача, Матешево, Међуријечје, Миоска, Морачка Бистрица, Морачко Требаљево, Мртво Дубоко, Мујића Речине, Мушовића Ријека, Оцка Гора, Оћиба, Осретци, Падеж, Пчиња, Петрова Раван, Плана, Пожња, Радигојно, Раичевина, Рашко, Равни, Редице, Ровачко Требаљево, Села, Селишта, Сјерогоште, Скрбуша, Смаилагића Поље, Смрче, Сретешка Гора, Старче, Сврке, Тара, Трновица, Улица, Увач, Веље Дубоко, Вишње, Владош, Влаховићи, Војковићи, Врањештица, Врујица и Жирци.

Саобраћајна повезаност

Колашин има повољан туристичко географски положај и сврстава се у значајан транзитни туристички центар у Црној Гори, јер кроз њега пролази пруга Београд – Бар, као и магистрални пут Подгорица – Београд.

Удаљеност Колашина од неких важнијих локација у укружењу и Црној Гори:

Аеродром Голубовци 80 км
Лука Бар 150 км
Подгорица 75 км
Београд 395 км
Нови Сад 470 км
Ниш 340 км
Сарајево 400 км
Загреб 737 км
Дубровник 220 км
Љубљана 945 км
Скопје 300 км

Туризам

Колашин многи називају и ваздушном бањом имајући при том у виду изванредне и веома повољне климатске услове. Подручју Колашина изузетну вриједност дају планине које га окружују. Све те планине су испресјецане планинарским трансверзалама којима се, нарочито љети, крећу планинари и излетници, одлазеци у посјету појединим предјелима. Посебно их привлаче врхови којих на овим планинама има заиста много. На Сињавини је најпознатији Јабланов врх (2203 м), на Бјеласици Троглава (2075 м) и Зекова Глава (2116 м), затим [Комови] (2484 м) идр. Неке од ових планина, као Бјеласица, обилују изузетним теренима за смучање, који се налазе на свега пар километара од града. Посебно мјесто међу природним љепотама су пејсажи кањона, планинских љепотица ријека Таре, Мораче и Мртвице. У Колашину се налази јединствена ботаничка башта која представља прави драгуљ у погледу флоре континенталног дијела Црне Горе

Биоградска Гора и Биогрдаско језеро

Најзначајнија локална атракција је Национални парк Биоградска гора који се налази између планинских врхова Бјеласице и заузима површину од 4.000 ха, од чега је под шумом око 2.600 ха, а остатак чине планински пашњаци и ливаде. Биоградска гора представља једну од три последње прашуме у Европи. У средишту Националног парка налази се Биоградско Језеро које је прави бисер планине Бјеласице, а припада глупи ледничких језера који се у народу још и зову "горске очи".

Манастир Морача

На подручју Колашина постоји доста значајних културно - историјских споменика из старије прошлости, који су одавно нашли значајно мјесто у историји и културној баштини. Најзначајнији од тих споменика је свакако Манастир Морача који се налази на десној обали истоимене ријеке. Сазидан је 1252. године. Подигао га је Стеван, син Вуканов а унук Стевана Немање.

Спорт

У Колашину постоји неколико успјешних спортских колектива међу којима се издвојио Кошаркашки Клуб Горштак, који је изњедрио неколико врхунских спортиста међу којима је најпознатији бивши играч Будућности, Партизана, Киндера, а сад играч грчког Панатинаикоса Владо Шћепановић и Марко Ницовић, познати спортиста и каратиста.

Истакнуте личности

Вељко Влаховић, револуционар и народни херој
Владо Шћепановић, познати кошаркаш
Секула Дрљевић, правник, политичар, публициста
Бранко Булатовић - "Бата", познати фудбалски и спортски радник, генерални секретар ФСЦГ
Марко Ницовић, познати каратиста и инструктор
Миња Војводић, познати глумац
Милован Јакшић, голман репрезентације Југославије

Галерија слика

Градска црква
Старе куће на главној улици
Савремена зграда скупштине општине
Типична стара градска кућа
Савремена зграда туристичког уреда града
највећи хотел у граду - „Бјанка“
Природа на оближњем брду

Референце

↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, ЦОБИСС-ИД 8764176
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ИСБН 86-84433-00-9
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, ЦОБИСС.ЦГ-ИД 8489488

Вањске везе

Колашин, официјелни сајт
Колашин, инфо Архивирано 2007-09-27 на Wаyбацк Мацхине-у
НП Биоградска Гора Архивирано 2006-10-24 на Wаyбацк Мацхине-у

|}

[1] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, ЦОБИСС-ИД 8764176

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ИСБН 86-84433-00-9

[3] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, ЦОБИСС.ЦГ-ИД 8489488

[1]

[2]

[3]