Bopomofo
| Bopomofo | |
|---|---|
 | |
| Generalno | |
| Vrsta | Polu-slogovnik slova za pristup i rimu sloga; dijakritike za tonove |
| Jezici | Kineski, formosanski jezici |
| Historija | |
| Period | 1913 do danas, sada se koristi kao rubi karakteri u Tajvanu za kineski, i kao glavno pismo za formosanski jezik |
| Klasifikacija | |
| Porodica | |
| Srodni sistemi | Uprošćeno kinesko, kanđi, handža, ču nom, kitansko pismo |
| ISO 15924 | Bopo |
Bopomofo ili džujin fuhao, često skraćeno džujin je fonetski sistem za transkripciju kineskog jezika, posebno mandarinskog, za ljude koji uče čitanje, pisanje ili govor mandarinskog jezika. Ovaj polu-slogovnik je trenutno u širokoj upotrebi u Republici Kini (Tajvanu) (pogledajte Upotrebe). Sastoji se od 37 slova i 4 tonske beleške, koji je sveobuhvatan sistem kojim se mogu prepisati svi mogući glasovi u mandarinskom.
Iako se često misli kao alfabet, džujin se ne temelji na suglasnicima i samoglasnicima ali na slogovni početak i slogovnoj rimu. Temelji se na kineskim tabele rima, ali sa dijakritikama nego sa različitim rimama za tonove. Kao u alfabeti, suglasnici (slogani početnici) se predstavljaju sa različitim slovima i čine 21 od 37 slova. Međutim, osim poluvokala, svaka rima ima različita slova, koje spajaju samoglasnike, dvoglasnike, i završne suglasnike. Na primer, luan je napisano ㄌㄨㄢ (l-u-an), gde zadnje slovo ㄢ predstavlja čitav završetak -an. Ti završeci čine ostala 16 slova džujina. (Međutim, završeci -p,-t,-k, koji se ne nalaze u mandarinskom, pisani su kao potpisana slova posle završetka koja predstavlja samo samoglasnik.)
U svakodnevnom govoru, džujin je poznat kao bopomo ili bopomofo (ㄅㄆㄇㄈ) po prvim slovima u alfabeti. U službenim dokumentima, ponekad se zove „Mandarinski fonetski simboli 1“ (國語注音符號第一式), skraćeni „MFS 1“ (注音一式); Broj se služi kako bi se razlikovao od manje poznatog kolege, MFS 2 koji je sistem romanizacije izumljeni oko istog perioda, ali sada ukinut (usp. romanizacija kineskog u Tajvanu).
Komisija za ujedinjenje izgovora, vođena Vu Cin-hangom 1912 - 1913, je stvorila sistem zvan guojin zimu (|- |colspan="3" class="boilerplate metadata" style="line-height:10pt; padding:0.5em;"| Pažnja: Ova stranica možda sadrži IPA fonetske simbole u unikodu. ) ili džujin zimu (|- |colspan="3" class="boilerplate metadata" style="line-height:10pt; padding:0.5em;"| Pažnja: Ova stranica možda sadrži IPA fonetske simbole u unikodu. ) koji se temelji na Džang Binglinovom stenografijom. Da vidite razlike sa džangovom sistemom, vidite Komisiju za ujedinjenje izgovora. Nacrt je objavljen 11. jula 1913. od strane Nacionalnog ministarstva za obrazovanje Republike Kine, ali nije zvanično proglašen do 23. novembra 1928. Džujin zimu (zhùyīn zìmǔ) je preimenovan džujin fuhao (zhùyīn fúhào) u aprilu 1930.
Korištenje džujina nastavljen je nakon 1949. u Republici Kini na Tajvanu. U kontinentalnoj Kini, džujin je zamenjen sa pinjin sistemom koja je objavila Narodna Republika Kina, iako je izgovor reči u standardnim rečnicima su ponekad dati istovremeno u pinjinu i džujinu.
Tajvanovo Ministarstvo obrazovanja je za mnogo godina nastojao da se korišćenje džujina promeni u korist sistema temeljen na latinskim slovima (kao što su MFS 2). Međutim, ove tranzicija je izuzetno spora sa obzirom na poteškoće sa učenjem učitelja osnovnih škola novi sistem osnovan na latinici.
Džujin se može koristiti kao način unosa za kineske karaktere. Jedan je od nekoliko načina unosa koji se može pronaći na većini modernih računara, bez potrebe za instaliranje bilo koje dodatne softvere. Takođe je jedan od nekoliko načina unosa koji se može koristiti za unošenje kineskih karaktera na nekim mobilnim telefonima.
Softver za kineski prevod na ekranu se može koristiti na nekoliko načina. Za studente koje uče kineski, džujin je jedan način koji mogu učiti kako izgovarati mandarinski.
U poređenju sa pinjinom, džujinova više kompaktnija alfabeta olakšava učenje za neke studente - bez posebnih pravila izgovora koji moraju se zapamtiti. Zato što su džujin karakteri slični, a ponekad identični sa kineskim karakterima, studenti koji uče džujin isto prave inkrementalne korake kako bi se naučili čitanje i pisanje kineskog.
Džujin slova su stvorene od strane Džang Binglina, gde su simboli uglavnom preuzeta iz antičkih ili rukopisnih kineskih karaktera, ili delova tih karaktera. Suvremena čitanja sadrži zvuk koji predstavlja svako slovo.
| Džujin | Poreklo | |
|---|---|---|
| ㄅ | b | Od 勹, gornjeg dela 包 bāo |
| ㄆ | p | Od 攵, spajajućeg oblika 攴 pū |
| ㄇ | m | Od 冂, starinskog oblika ključa 冖 mì |
| ㄈ | f | Od 匚 fāng |
| ㄪ | v, vo | Od 万 wàn, dijalektički vàn |
| ㄉ | d | Od starinskog oblika 刀 dāo. Uporedite lik bambusa  .
|
| ㄊ | t | Od 𠫓 tú, izvrnuto 子 viđen na vrhu 充 |
| ㄋ | n | Od  , starinskog oblika 乃 nǎi
|
| ㄌ | l | Kaligrafski oblik 力 lì |
| ㄍ | g | Od nekorisnog karaktera 巜 guài 'reka' |
| ㄎ | k | Od 丂 kǎo |
| ㄫ | ng | Od 兀 wù, dijalektički ngō |
| ㄏ | h | Od 厂 hàn |
| ㄐ | j | Od starinskog karaktera 丩 jīu |
| ㄑ | q | Od starinskog karaktera ㄑ quǎn, grafički koren karaktera 巛 chuān (suvremen 川) |
| ㄬ | ny | Od 广 iǎn, dijalektički nyiǎn |
| ㄒ | x | Od 丅, pečatnog oblika 下 xià. |
| ㄓ | zh | Od  , starinskog oblika 之 zhī.
|
| ㄔ | ch | Od ključa 彳chì |
| ㄕ | sh | Od the starog karaktera 𡰣 shī |
| ㄖ | r | Polu-rukopisni oblik 日 rì |
| ㄗ | z | Od ključa卩 jié, dijalektički zié |
| ㄘ | c | Varijacija 七 qī, dijalektički ciī. Uporedite polu-rukopisni oblik  i pečatni oblik  .
|
| ㄙ | s | Od starog karaktera 厶 sī, koji je kasnije zamenjen svojim složenim 私 sī. |
| ㄧ | i, y | Od 一 yī |
| ㄨ | u, w | Od 㐅, starinskog oblika 五 wǔ. |
| ㄩ | ü, yu, iu | Od the starinskog karaktera 凵 qū, koje ostaje kao ključ |
| ㄚ | a | Od 丫 yā |
| ㄛ | o | Od nekorisnog karaktera 𠀀 hē, udisanja, izvrnuto 丂 kǎo, koji je sačuvan kao fonetska u složenim 可 kě.[1] |
| ㄜ | e | Proističe iz svojeg alofona u standardnom mandarinskom, ㄛ o |
| ㄝ | e, eh | Od 也 yě. Uporedite lik bambusa Zaraćenih država 
|
| ㄞ | ai |  hài, starinskog oblika 亥.
|
| ㄟ | ei | Od 乁 yí, značenje nekorisnog karaktera 移 yí „ići“. |
| ㄠ | ao | Od 幺 yāo |
| ㄡ | ou | Od 又 yòu |
| ㄢ | an | Od nekorisnog karaktera ㄢ hàn „na cvatu“, sačuvana, kao fonetsko složenje 犯 fàn |
| ㄣ | en | Od 乚 yǐn |
| ㄤ | ang | Od 尢 wāng |
| ㄥ | eng | Od 厶, nekorisnog oblika 厷 gōng |
| ㄦ | er | Od 儿, donji dio 兒 ér koristi se kao rukopisni oblik |
| ㄭ | ih | ( )Od 市. Opcionalni samoglasnik za ㄓ, ㄔ, ㄕ, ㄖ, ㄗ, ㄘ, ㄙ koji je predstavljen sa „ih“ u tongjong pinjinu i vade-gilesu i „i“ u pinjinu.
|
Džujin karakteri obično se predstavljaju u tipografskim oblicima pisma kao da su nacrtani sa četkicom mastila (kao u redovnom pismu). Oni su kodirani u unikodu u bopomofo bloku, u rasponu U+3105..U+312D, uključujući i 3 dijalektnih (ne-mandarinskih) slova u poslednja četiri do poslednjeg drugog, i samoglasnik što je na vrhu ㄭ (možda iz 市 shì) na kraju.
Ovi fonetski simboli, ponekad se pojavljuju kao rubi karakteri štampani uz kineskih znakova u knjigama za malu decu, i u izdanjima klasičnih tekstova (koje često koriste znakove koji su neobični u suvremenom pisanju). U reklamama, ti fonetski simboli se ponekad koriste za pisanje pojedinih rečca (npr. ㄉ umesto 的), osim toga, jedan retko vidi ova slova u masovnim medijima odrasle publikacije osim kao vodič izgovoru (ili sistem indeksa) u zapisima rečnika. Bopomofo slova su prikazani na tastaturi latinice (1 = bo, q = po, a = mo, i tako dalje). Koristi se u jednoj metodi za pisanje kineskog sa tastaturom za kompjuter.
Za razliku od pinjina, isključiva svrha džujina u osnovnom obrazovanju je učenje dece izgovor standardnog mandarinskog. Udžbenici svih predmeta prvog razreda (uključujući i mandarinski) su u potpunosti u džujinu. Nakon te godine, tekstovi u kineskim karakterima su u obliku beleški (kao fonetska vodič uz hanzi. Oko četvrtog razreda, prisustvo džujinskih beleški je uveliko smanjen, preostali samo u odeljcima novih karaktera. Školska deca uče ta slova tako da mogu ukopčati izgovor u kineskom rečniku, i tako da mogu naći kako pisati reči za koje znaju samo zvuk.
Pinjin, sa druge strane, je višenamenski. Osim kao zapis izgovora, pinjin široko se koristi u publikacijama u kontinentalnoj Kini. Neke knjige iz kontinentalne Kine su objavljeni isključivo u pinjinu sa ni jednim kineskim karakterom. Te knjige su ciljani prema kineskim manjinama ili zapadnom svetu koji znaju govor mandarinski ali još nisu naučili pismene kineske znakove. Postoji takođe mnogo knjiga, koje su istovremeno u hanzi i pinjinu (kao fonetski vodič). Pinjin je jedini standard u kontinentalnoj Kini za romanizaciju kineskih (uglavnom govornici mandarinskog) geografskih i ličnih imena. Pinjin romanizacija većine kineskih imena postala je standard u engleskom jeziku takođe.
Džujin se takođe koristiti za pisanje neke od formosanskih jezika, kao što su atajalni jezik[1], sidikni jezik [2], paivanski jezik [3], i taoški jezik [4]. Za ove jezike to je glavni sistem pisanja, ne kao pomoćni sistem ka što je za kineski.
Za ne-domorodne govornike mandarinskog kineskog, džujin može biti koristan kao alat za učenje. Zato što ne koristi romanizaciju, zbunjenost prema zvucima „latinice“ i zvucima „kineskog“ ne predstavlja problem. Takođe džujinovo formiranje inicijale i finale u slogovima je više jasnije nego pinjinovo. Međutim, za nekog koje nije upoznat sa džujinom, može u početku biti teško razumeti pravi izgovor. Sa vlastitom rasporedu tastature, takođe se teže koristi za unos kineskog za ljude koji korist standardnu tastaturu sa latinicom.
Ujedno je osnova za kinesko brailovo pismo.
| Ton | Džujin | Pinjin |
|---|---|---|
| 1 | nema | ¯ |
| 2 | ˊ | ´ |
| 3 | ˇ | ˇ |
| 4 | ˋ | ˋ |
| neutralni | ˙ | nema |
Džujin slova su pisani kao kineski karakteri, uključujući opšti redosled poteza i pozicije. Oni su uvek postavljeni na desno kineskih karaktera, bilo da li su karakteri postavljeni uspravno ili vodoravno. Tehnički, to su rubi karakteri. Veoma retko ono će se pojaviti na vrhu kineskih karaktera kada pisani vodoravno kao što je furigana napisana na vrhu kanđi u japanskom tekstu. Pošto slogovni blok sadrži obično dva ili tri džujin slova (koja se uklapaju u kvadratnom obliku) su koji stavljeni jednu na vrhu drugog, blokovi su pravougaonici.
Ovde je primer reči „boca“.
| ili |
|
Tonski znakovi su stavljeni u hanju pinjinu osim što prvi ton nema ton belešku i neutralni ton je označen sa tačkicom, dok hanju pinjin ima znak za prvi ton i obično zanemaruje tačku. (Tongjong pinjin u Tajvanu koristi identične tonske znakove džujina.) Tačka neutralnog tona je jedina oznaka koja se nalazi na vrhu uspravnog džujinskog slogovnog bloka; preostala tri su uspravno na desnoj strani karaktera.
Tonski simboli koji se koriste u džujin fuhao: <<span=2 style="font-size: 15pt">ˊ> 2. ton, <<span=2 style="font-size: 15pt">ˇ> 3. ton, <<span=2 style="font-size: 15pt">ˋ> 4. ton, <<span=2 style="font-size: 15pt">˙> 5. ili neutralni ton.
Tonski znaci su ponekad u redovnom stilu pisma, koji odgovaraju povezanim kineskim znakovima, i imaju isti osnovni oblik kao pinjin ton simboli. Međutim, one se razlikuju u detaljima. Deblji kraj džujinskog uzlaznog tona je uvek na donjoj levoj strani, a u pin jinu je ravna crta ravnomerne širine. Treći tonski znak pokazuje najveće varijacije.
Džujinska ton simbolizacija je korištena u romanizaciji sponzorisana od NRK-e i izrađena od strane Saveta za promociju mandarinskog. Ton simboli u tom sistemu su bili su identične sa džujin ton simbolima, osim da nisu bili u kaligrafiji redovnog stila, ali u zapadnom fontskom licu i tako su slični ton simbolima koji se koriste u pinjinu.
Većina džujin slova su pisani u istim redom poteza kao kineski znakovi. Na primer, oba dž (ㄓ) i r (ㄖ) su pisani u tri poteza. (
; 
)
Džujin i pinjin se temelje na istim mandarinskim izgovorima, stoga je uglavnom 1-na-1 mapiranje između dva sistema. U tabeli ispod, 'džujin' i 'pinjin' stubovi prikazuju jednakost.
- 【】predstavlja oblik se koristi u kombinaciji sa drugim slovima.
Uporede između pinjina i džujina za standardni mandarinski jezik može se takođe biti urađeni u odnosu na transkripciju različitih slogova kod članka: Uporede kineskih fonetskih sistema.
| Početnici | ||||
|---|---|---|---|---|
| Džujin | Tongjong pinjin | Hanju pinjin | Vejd-Džajls | Primer(džujin, pinjin) |
| ㄅ | b | b | p | 八 (ㄅㄚ, bā) |
| ㄆ | p | p | p' | 杷 (ㄆㄚˊ, pá) |
| ㄇ | m | m | m | 馬 (ㄇㄚˇ, mǎ) |
| ㄈ | f | f | f | 法 (ㄈㄚˇ, fǎ) |
| ㄉ | d | d | t | 地 (ㄉㄧˋ, dì) |
| ㄊ | t | t | t' | 提 (ㄊㄧˊ, tí) |
| ㄋ | n | n | n | 你 (ㄋㄧˇ, nǐ) |
| ㄌ | l | l | l | 利 (ㄌㄧˋ, lì) |
| ㄍ | g | g | k | 告 (ㄍㄠˋ, gào) |
| ㄎ | k | k | k' | 考 (ㄎㄠˇ, kǎo) |
| ㄏ | h | h | h | 好 (ㄏㄠˇ, hǎo) |
| ㄐ | j | j | ch | 叫 (ㄐㄧㄠˋ, jiào) |
| ㄑ | c | q | ch' | 巧 (ㄑㄧㄠˇ, qiǎo) |
| ㄒ | s | x | hs | 小 (ㄒㄧㄠˇ, xiǎo) |
| ㄓ | jhih 【jh】 | zhi 【zh】 | chih 【ch】 | 主 (ㄓㄨˇ, zhǔ) |
| ㄔ | chih 【ch】 | chi 【ch】 | ch'ih 【ch'】 | 出 (ㄔㄨ, chū) |
| ㄕ | shih 【sh】 | shi 【sh】 | shih 【sh】 | 束 (ㄕㄨˋ, shù) |
| ㄖ | rih 【r】 | ri 【r】 | jih 【j】 | 入 (ㄖㄨˋ, rù) |
| ㄗ | zih 【z】 | zi 【z】 | tzû 【ts】 | 在 (ㄗㄞˋ, zài) |
| ㄘ | cih 【c】 | ci 【c】 | tz'û 【ts'】 | 才 (ㄘㄞˊ, cái) |
| ㄙ | sih 【s】 | si 【s】 | ssû 【s】 | 塞 (ㄙㄞ, sāi) |
| Finalni | ||||
| Džujin | Tongjong pinjin | Hanju pinjin | Vejd-Džajls | Primer(džujin, pinjin) |
| ㄚ | a | a | a | 大 (ㄉㄚˋ, dà) |
| ㄛ | o | o | o | 多 (ㄉㄨㄛ, duō) |
| ㄜ | e | e | e | 得 (ㄉㄜˊ, dé) |
| ㄝ | e | ê | eh | 爹 (ㄉㄧㄝ, diē) |
| ㄞ | ai | ai | ai | 晒 (ㄕㄞˋ, shài) |
| ㄟ | ei | ei | ei | 誰 (ㄕㄟˊ, shéi) |
| ㄠ | ao | ao | ao | 少 (ㄕㄠˇ, shǎo) |
| ㄡ | ou | ou | ou | 收 (ㄕㄡ, shōu) |
| ㄢ | an | an | an | 山 (ㄕㄢ, shān) |
| ㄣ | en | en | en | 申 (ㄕㄣ, shēn) |
| ㄤ | ang | ang | ang | 上 (ㄕㄤˋ, shàng) |
| ㄥ | eng | eng | eng | 生 (ㄕㄥ, shēng) |
| ㄦ | er | er | erh | 而 (ㄦˊ, ér) |
| ㄧ | yi 【i】 | yi 【i】 | yi 【i】 | 逆 (ㄋㄧˋ, nì) |
| yin 【in】 | yin 【in】 | yin 【in】 | 音 (ㄧㄣ, yīn) | |
| ying 【ing】 | ying 【ing】 | ying 【ing】 | 英 (ㄧㄥ, yīng) | |
| ㄨ | wu 【u】 | wu 【u】 | wu 【u】 | 努 (ㄋㄨˇ, nǔ) |
| wun 【un】 | wen 【un】 | wen 【un】 | 文 (ㄨㄣˊ, wén) | |
| wong 【ong】 | weng 【ong】 | ng 【ung】 | 翁 (ㄨㄥ, wēng) | |
| ㄩ | yu 【u, yu】 | yu 【u, ü】 | yü 【ü】 | 女 (ㄋㄩˇ, nǚ) |
| yun 【un, yun】 | yun 【un】 | yün 【ün】 | 韻 (ㄩㄣˋ, yūn) | |
| yong | yong 【iong】 | yung 【iung】 | 永 (ㄩㄥˇ, yǒng) | |
}-
Tri slova nekada korištene u nestandardnim dijalektima mandarinskog se sada takođe koriste za pisanje drugih kineskih jezika.
| Slovo | Pinjin |
|---|---|
| 万 | v |
| 兀 | ng |
| 广 | ny |
Osim toga, dijakritike su korištene za stvaranje novih slova za min-nanski jezik i hakkaski dijalekat.
| Slovo | Pinjin | Slovo | Pinjin | Slovo | Pinjin | Slovo | Pinjin | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ㆠ | bb* | ㆦ | oo [ɔ] | ㆬ | slogovni m | ㆲ | ong | |||
| ㆡ | zz* | ㆧ | onn [õ] | ㆭ | slogovni ng | ㆳ | Innn ??[nedostaje referenca] | |||
| ㆢ | jj* | ㆨ | ir [ɨ] | ㆮ | ainn [aĩ] | ㆴ | Zadnje p | |||
| ㆣ | gg* | ㆩ | ann [ã] | ㆯ | aunn [aũ] | ㆵ | Zadnje t | |||
| ㆤ | ee [e] | ㆪ | inn [ĩ] | ㆰ | am | ㆶ | Zadnje k | |||
| ㆥ | enn [ẽ] | ㆫ | unn [ũ] | ㆱ | om | ㆷ | Zadnje h [ʔ] |
*To su „zamućeni“ inicijali u minnanskom i vuskom narečju.
Pogledajte Tajvanski#Usporedba pravopisa za dva dodatna tonska znaka potrebna za pisanje tih jezika.
