Skvotiranje u Srbiji
Skvotiranje kao vid aktivizma se javlja u Srbiji početkom 2000-tih. U Beogradu nastaje nekoliko skvotova koji su služili kao društveni centri, među kojima su bili Rebel House, AKC Akcija i KUDRUC.
U Srbiji je do nedavno bilo uobičajeno, da svako ima krov nad glavom, ali se u vremenu “tranzicije” gradi sve manje društvenih stanova, pa je sve više ljudi primorano da žive kao podstanari. Pored toga, u Srbiji se nalazi hiljade izbeglica i prisilno raseljenih lica. Tu je, takođe, i na hiljade Roma koji žive u divljim naseljima od kartona i šper-ploče. Samo u Beogradu je do sada registrovano preko 1200 beskućnika i pored mnogobrojnih objekata u kojima već godinama, pa i decenijama niko ne živi, a najčešće su u vlasništvu državnih organa.
“Jer, nedostatak prostora hronična je stvar u Srbiji: žrtvama nasilja nedostaju bezbedni prostori, muzičarima prostori za probe, mladima prostor slobodan od roditeljskih očiju i ušiju, ljubiteljima pasa prostor za istrčavanje njihovih ljubimaca. Istovremeno, malo gde ima toliko prostora koji je napušten. A potreba za prostorom ovde se retko artikuliše u jasnu akciju.” – Prostor u-lice, članak iz Danasa.
Neke neke forme skvotiranja, poput bespravnog useljenja i divljih naselja, su odavno prisutne u Srbiji. Neretko se u stanove sa nerešenim pitanjem vlasništva useljavaju izbeglice[1], Romi, beskućnici, socijalno ugroženi, pa i policajci[2], koji po službenoj dužnosti prvi saznaju kada premine vlasnik stana bez naslednika. Ipak, bespravno useljenje se nikada nije razvilo u društveni pokret, već je svaki akter zaposedanja (odnosno skvoter) težio da se o tome mnogo javno ne govori.
Prema neproverenim kazivanjima, u Beogradu je 1997/1998. postojao skvot pored studentskog doma Penezić, koji je policija, nakon nekoliko upada, ubrzo zatvorila. U njemu su uglavnom boravili lokalni pankeri.
Takođe, u Subotici je postojala pank kuća. Pank kuća nije skvot, jer je u privatnom vlasništvu, ali je ipak na neki način javna, jer dosta ljudi prolazi i besplatno prenoći. U Subotici je to bila kuća jednog lokalnog pankera, u koju je često upadala policija. Kuća je bila na lošem glasu zbog česte upotrebe teških droga. Tamo je uglavnom odlazila pank ekipa, a nekoliko budućih beogradskih skvotera je boravilo tamo. Priča se da mu je na kraju država oduzela kuću zbog neplaćanja kirije.
U Resniku je zime 2002/2003. postojao Socijalni centar Južnog Beograda. Ni ovo nije bio skvot, jer je prostor zakupljen a ne zauzet, ali ipak je po funkciji dosta blizak skvotovima na zapadu, a pogotovo socijalnim centrima u Italiji. Prostor je iznajmila ekipa iz kraja da bi imali gde da izlaze preko zime, i plaćalo ga je zajedno oko 30 ljudi. Prostorom su zajednički upravljali i dogovarali se oko dešavanja. Postojao je i kulturni program koji je uključivao prikazivanje filmova i koncerata, tribine, diskusije, organizovanje žurki… Dolazilo je omladine iz okolnih krajeva: Miljakovca, Jajinaca, Rakovice, Vidikovca, Banovog Brda, Ripnja, Prnjavora i ostalih delova Beograda. Dobar deo ekipe kasnije učestvuje u stvaranju Kudruca.
Skvotiranje se, kao vid aktivizma, javlja u Srbiji početkom 2000-tih, najviše posredstvom interneta i iskustava mladih koji su bili u skvotovima u Hrvatskoj i Zapadnoj Evropi. U Beogradu nastaje nekoliko javnih skvotova koji su služili kao kulturni centri. Jedni za drugim su se pojavljivali: Rebel House u Dobračinoj, AKCija ispod Brankovog mosta i KUDRUC u Kralja Milutina. Skvoteri aktivisti su deo međunarodnog skvoterskog pokreta i održavaju veze preko globalne skvoterske mreže.
Rebel House (Pobunjena kuća) je skvot koji se nalazio u Dobračinoj ulici, nedaleko od Trga Republike u Beogradu, a trajao je nekoliko meseci, od jeseni 2003. do početka 2004. Rebel Haus koja se često navodi kao prvi beogradski skvot, a dobio je ime po nadimku Saše Predića, "Rebel Mausa", koji se prvi uselio. Posle nekoliko inicijativa i akcija, dolaskom zime su se u skvot uselili narkomani, pa se stanari iseljavaju iz skvota, a narkomane ubrzo posle toga izbacuje policija.
"Kuća u proleterskih brigada", kako su je skvoteri zvali, se nalazi u Krunskoj ulici preko puta sedišta Demokratske stranke i bila je skvotirana kratko vreme pre ubistva Zorana Đinđića. Taman kada je skvot trebalo da zaživi, posle ubistva premijera je zavedeno vanredno stanje i preko puta kuće se pojavljuju ljudi naoružani dugim cevima, pa skvoteri napuštaju to mesto kao rizično.
AKC Akcija je bila kratkotrajni autonomni i alternativni kulturni centar ispod Brankovog mosta u Beogradu skvotiran krajem 2003. Nakon kontaktiranja opštine Stari grad sa projektom legalnog pretvaranja opštinskog praznog prostora (oko 1500m²) u kulturni centar, odgovoreno je pečaćenjem prostora i pretnjom zatvora, pa je početkom 2004. skvot napušten.
Napušteni bugarski konzulat se nalazi u Hilandarskoj ulici, i bio je nakratko skvotiran kao mesto za život, krajem 2003. i početkom 2004. od strane Rebel Mausa, koji je tu uhapšen zbog posedovanja veće količine marihuane.
KUDRUC je bio je bio autonomni prostor omladinske potkulture u ulici Kralja Milutina 18 na Slaviji, nastao skvotiranjem jula 2004. U njemu je bilo dešavanja poput besplatne radnje (poklanjanje i razmena starih stvari), hrane solidarnosti (besplatna vegetarijanska hrana), čajdžinice, čitaonice fanzina, muzičkih radionica i mnogobrojnih žurki, a ulaz na sva dešavanja je bio besplatan. U skvotu su često noćili stranci. Posle više od godinu dana postojanja, skvot je, bez nekog posebnog razloga, napušten.
Posle Kudruca, hip-hop ekipa iz Crnog bloka počinje da sređuje napušteni prostor na Adi Safari, koji su nazvali “Enterprajz 2068.” I pored nekoliko dešavanja tamo, objekat je još uvek van upotrebe.
BIGZ je bilo veliko izdavačko grafičko preduzeće, u čijoj zgradi preko puta beogradskog sajma od nedavno iznajmljuju prostorije mnogi beogradski stvaraoci. Tu se nalazi mnoštvo ateljea, muzičkih studija za probe i raznih prostora među kojima i AP13.
AP13 je bio autonomni prostor u BIGZ-u, koji je bio blisko povezan sa skvoterskim pokretom. U prostoru je bio otvoren infošop, često su se održavale svirke, benefit žurke, akcije hrana ne oružje i slično.
U Babušnici se nalazi skvot koji drži pank ekipa i u koji svraćaju bendovi, koji imaju svirke u Nišu i okolini, na prenoćište.
Skvoteri često letuju u divljim kampovima širom Srbije ili na crnogorskom primorju. Na crnogorskom primorju ima nekoliko divljih kampova: tvrđava Arza na Žanjicama u Bokeljskom zalivu, Kamenovo kod Budve, Zagrađe kod Sutomora, ušće reke Bojane, itd. koje većinom posećuju mladi umetnici, pesnici, filozofi, cirkusanti, žongleri, muzičari i ini.
Skvotirane bašte u Srbiji su duboko ukorenjen narodni običaj. Najčešće osobe koje žive u prizemljima zgrada uređuju deo zemlje ispod svog prozora.Mogli bi i ostali stanari da se udruže pa da svima bude lepo ili da plate zajedničkog baštovana
Romi, po pravilu, skvotiraju za život, jer ih je “muka naterala”. Iako često zauzimaju napuštene prostore, ipak nisu deo šireg skvoterskog pokreta, zbog mnogih razloga među koje spadaju: kulturološke razlike, nedostatak informacija, nezainteresovanost, itd. Međutim, neki od njih koji su dolazili u kontakt sa beogradskim skvoterima su počeli sebe takođe nazivati skvoterima. Romi skvoteri iz komšiluka Kudruca trenutno žive u zauzetoj kući na Voždovcu, pored Fakulteta političkih nauka.
- ↑ Pogledati Vojna policija iselila pet izbjeglickih porodica iz kasarne u Novom Sadu Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u
- ↑ Navedeno prema usmenim svedočanstvima svedoka i prema http://sh.wikipedia.org/wiki/Skvotiranje.
- Jelena Škara, Skvotiranje, studentski rad, Fakultet političkih nauka Beograd.
- Damjan Pavlica, Skvoterski pokret[mrtav link]
- Skvotiranje na srpski nacin Arhivirano 2006-11-18 na Wayback Machine-u (članak iz magazina UPS)
- Okupatori napuštenih zgrada Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u (članak iz Politike)
- Jedini beogradski skvot: prazna velika kuća (članak iz Vremena)
- Prostor u-lice Arhivirano 2008-05-10 na Wayback Machine-u (članak iz Danasa)
- KUDRUC (stari sajt)
