Prijeđi na sadržaj

Specifična toplota

Izvor: Wikipedija

Specifična toplota predstavlja energiju potrebnu za podizanje temperature jedne jedinice mase tela za jednu jedinicu temperature.

U SI sistemu specifična toplota se izražava jedinicama Džul kroz kilogram- kelvin (J/(kg*K)).

Specifična toplota (c) uvodi se kao pomoćno sredstvo u fizičkom zakonu proporcijalnosti koji glasi:

Promena unutrašnje energije (ΔE) tela je proporcijalna masi tela (m) i promeni temperature (Δt).

Ovaj zakon je priznat i približno je tačan, ali pod uslovima da telo ne menja agregatno stanje ni faazu.

Specifična toplota čvrstih tela i tečnosti je nepromenljiva veličina zavisna samo od hemijske strukture tela i ne nezavisna od njihovog oblika i veličine.

U slučaju gasova specifična toplota zavisi od vrste gasova, zato kad se govori o specifičnoj toploti kod gasova podrazumeva i stalan pritisak (cp) i stalna zapremina (cv).

Specifične toplote nekih materija

[uredi | uredi kod]
Supstancija Agregatno stanje Specifična toplota
J/kg K
Aluminijum čvrsto 900
Mesing (legura Cu i Zn) čvrsto 377
Bakar čvrsto 385
Dijamant čvrsto 502
Etanol tečno 2460
Zlato čvrsto 129
Grafit čvrsto 720
Gvožđe čvrsto 444
Litijum čvrsto 3582
Živa tečno 139
Nafta tečno ≈ 2000
Voda tečno 4186
čvrsto (0 °C) 2060
tamo gde drugačije nije naznačeno ,
upotrebljeni su normalni uslovi