Strihnin se dobija iz biljaka Strihinos vrste. On je veoma stabilan alkaloid, dobro se čuva i može se dokazati u leševima nakon trovanja. Veoma je jak otrov. Strihnin se teško rastvara u vodi i etru, lakše u alkoholu u benzenu, a lako u hloroformu. Karakteristična je reakcija za strihnin da se sumpornom kiselinom u prisustvu kalijumovog dihromata daje intezivno modro obojenje. Strihnin izaziva grčevito kočenje mišića. U veoma malim količinama upotrebljava se kao analeptik (sredstvo za jačanje i okrepljenje). Strihnin se najviše koristi za uništavanje pacova, [miš]eva i drugih štetočina. Jedan od najpoznatijih otrova. Često korišćen u kriminalističkim knjigama.
↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN0-19-850346-6.