Комáром

Комáром
; Застава	; Грб
	Координате: 47°44′Н 18°07′Е / 47.733°Н 18.117°Е
Држава	Мађарска
Жупанија	Комáром-Есзтергом
	Власт
- градоначелник	Аттила Молнáр
	Површина
- Урбано подручје	69.94 км²
	Становништво (2015.)
- Урбано подручје	18,957
- Урбана густоћа	271 стан./км²
Временска зона	УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број	2900
Позивни број	034
	Службене странице; www.комаром
Карта
	Комáром

Верзија за штампање више није подржана. Користите уобичајену функцију штампања у прегледачу.

Комáром (хрватски: Коморан, њемачки: Коморн, словачки: Комáрно) је погранични град на сјеверу Мађарске од 18,957 становника.^[1], који административно подпада под Жупанију Комáром-Есзтергом.

Географске карактеристике

Комáром лежи на десној обали Дунава, на супротној словачкој страни лежи град Коморан. Град је удаљен око 38 км сјеверозападно од жупанијског центра Татабáнyе.

Хисторија

Комáром је настао након потписивања Уговора из Трианона 1919. и разграничења између тада новоформираних држава Чехословачке и Мађарске. Како је одређено да Дунав буде граница, Мађарској је припало дотадашње предграђе Úјсзőнy (Нови Сзонy) јединственог Комарома, а Чехословачкој већи хисторијски центар града, на сјеверној страни ријеке.

За римских времена ту се налазио каструм Бригетио, који је у 1. вијеку био највећи војни логор у Панонији и велика дунавска лука. Колико је он био важан, говори чињеница да је у њему била стално стационирана Легиа Адиутриx, као и то да је имао терме и амфитеатар.

Најстарије средњовјековно насеље је први пут документирано 1138. Краљ Бела IV. додјелио му је - 1265. статус града.

Током 16. вијека у вријеме османске инвазије на Угарску Комаром је постао гранична утврда.

Због наполеонских ратова подигнуте су утврде и на десној обали, и то је био нуклеус данашњег Комáрома.

Прави развој Úјсзőнyа почео је изградњом пруге Беч - Будимпешта која је довршена 1884. Након тог је изграђен 1892. и први чврсти мост, који је замјенио дотадашње понтонске које је често одњела већа поплава. Све то омогућило је да се на десној обали.населе бројни трговци и индустријалци.

Након тог су се Сјеверни и Јужни Комáром (Úјсзőнy) ујединили - 1896. у јединствени Комáром.