Пређи на садржај

Фестивал Сан Ремо

Извор: Wikipedija
Датум измене: 13. априла 2020. у 00:44; аутор: Orijentolog (разговор | доприноси)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

Фестивал италијанске канцоне Сан Ремо (тал. Ил Фестивал делла цанзоне италиана) један је од најстаријих и најзначајнијих фестивала забавне музике у свијету и Европи, који се сваке године одржава у италијанском граду Санремо, недалеко француске границе.

Концепт Фестивала

[уреди | уреди извор]
Театар Аристон

Фестивал италијанске канцоне дуго је времена био звијезда водиља трендова у забавној музици, не само у Италији, него и на читавом Медитерану, укључујући ту и Југославију. Већ педесет и више година (од 1951. године) Фестивал се одржава у Сан Рему, граду цвијећа, дајући му у тих неколико дана крајем фебруара/почетком марта посебну чар. Задњих је година фестивалска смотра трајала пет дана, а пратио ју је милионски телевизијски аудиториј, не само у Италији, него и у сусједним земљама, укључујући ту и Босну и Херцеговину. Суботње суперфинале из Театра Аристон најгледанија је и најузбудљивија фестивалска вечер, јер се управо тад, на крају Фестивала бира и побједник Сан Рема.

У гласању сваке фестивалске вечери учествују стручни жири и жири публике, који се састоји од жирија градова, расподијељених по градовима у цијелој Италији. У жирију сваке вечери сједе посве нови чланови, по могућности различите доби.

Водитељи

[уреди | уреди извор]

Фестивал већ годинама преноси РАИ, италијанска национална телевизијска кућа, док су прва издања Фестивала преношена путем радио-валова. Сваке је године занимљива и игра око имена водитеља Фестивала. Иако су сваке године у игри нова, не ријетко спектакуларна имена, традиционално се појављују увијек исти водитељи, који су уједно постали и заштитни знак Фестивала Сан Ремо: Пиппо Баудо и Мике Бонгиорно, са укупно 11 вођења фестивалске смотре, а далеко иза њих је и Нунзио Филогамо са пет Фестивала.

Интернационалне звијезде

[уреди | уреди извор]

Свих ових година на Фестивалу Сан Ремо нису наступали само највећи италијански пјевачи, него и млади таленти и интернационалне звијезде, углавном у ревијалном или ненатјецатељском дијелу програма. Ипак, током 1960-их Фестивал Сан Ремо његовао је посебан начин фестивалског програма, током којег се пјевало у тзв. алтернацији. То значи да су исту композицију пјевала два извођача заредом, углавном са сва различита аранжмана. Тиме се хтјело Фестивал профилирати у фестивал аутора, а не у фестивал пјевачких звијезда. Овакав концепт фестивала, којег су код нас копирали фестивали "Опатија", "Сплит" и "Загреб", омогућио је да се на Сан Рему појаве и неке од највећих интернационалних звијезда, но не ријетко без превише успјеха. Тако су нпр. пјевали:

Наши пјевачи

[уреди | уреди извор]

Наши се пјевачи до сада нису појављивали на Фестивалу Сан Ремо, изузимајући ипак Арсена Дедића, који је добио награду "Премио Тензо" за свој ауторски рад. Сан Ремо је посебан утицај имао на данашњу средњу генерацију наших извођача, укључујући ту: Кемала Монтена, Ибрицу Јусића, Бисеру Велетанлић, Даворина Поповића и Мери Цетинић, али и читав низ далматинских пјевача 1970-их и 1980-их година.

Побједници

[уреди | уреди извор]

Највише побједа на Фестивалу (4) однијели су: Цлаудио Вилла и Доменицо Модугно, ветерани италијанске канцоне. Побједница са највише успјеха била је Ива Заниццхи са три побједе.

Побједници у категорији Младе звијезде

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]