Фестивал Сан Ремо
Фестивал италијанске канцоне Сан Ремо (тал. Ил Фестивал делла цанзоне италиана) један је од најстаријих и најзначајнијих фестивала забавне музике у свијету и Европи, који се сваке године одржава у италијанском граду Санремо, недалеко француске границе.
Концепт Фестивала
[уреди | уреди извор]Фестивал италијанске канцоне дуго је времена био звијезда водиља трендова у забавној музици, не само у Италији, него и на читавом Медитерану, укључујући ту и Југославију. Већ педесет и више година (од 1951. године) Фестивал се одржава у Сан Рему, граду цвијећа, дајући му у тих неколико дана крајем фебруара/почетком марта посебну чар. Задњих је година фестивалска смотра трајала пет дана, а пратио ју је милионски телевизијски аудиториј, не само у Италији, него и у сусједним земљама, укључујући ту и Босну и Херцеговину. Суботње суперфинале из Театра Аристон најгледанија је и најузбудљивија фестивалска вечер, јер се управо тад, на крају Фестивала бира и побједник Сан Рема.
У гласању сваке фестивалске вечери учествују стручни жири и жири публике, који се састоји од жирија градова, расподијељених по градовима у цијелој Италији. У жирију сваке вечери сједе посве нови чланови, по могућности различите доби.
Водитељи
[уреди | уреди извор]Фестивал већ годинама преноси РАИ, италијанска национална телевизијска кућа, док су прва издања Фестивала преношена путем радио-валова. Сваке је године занимљива и игра око имена водитеља Фестивала. Иако су сваке године у игри нова, не ријетко спектакуларна имена, традиционално се појављују увијек исти водитељи, који су уједно постали и заштитни знак Фестивала Сан Ремо: Пиппо Баудо и Мике Бонгиорно, са укупно 11 вођења фестивалске смотре, а далеко иза њих је и Нунзио Филогамо са пет Фестивала.
Интернационалне звијезде
[уреди | уреди извор]Свих ових година на Фестивалу Сан Ремо нису наступали само највећи италијански пјевачи, него и млади таленти и интернационалне звијезде, углавном у ревијалном или ненатјецатељском дијелу програма. Ипак, током 1960-их Фестивал Сан Ремо његовао је посебан начин фестивалског програма, током којег се пјевало у тзв. алтернацији. То значи да су исту композицију пјевала два извођача заредом, углавном са сва различита аранжмана. Тиме се хтјело Фестивал профилирати у фестивал аутора, а не у фестивал пјевачких звијезда. Овакав концепт фестивала, којег су код нас копирали фестивали "Опатија", "Сплит" и "Загреб", омогућио је да се на Сан Рему појаве и неке од највећих интернационалних звијезда, но не ријетко без превише успјеха. Тако су нпр. пјевали:
- Франкие Лаине - 1964 са Уна лацрима сул висо у финалу
- Петер Краус - 1964 са Пиццоло Пиццоло (само у предтакмичењу)
- Цонние Францис - 1965 са Хо бисогно ди ведерти у финалу и 1967 са Цанта рагаззина (само у предтакмичењу)
- Дустy Спрингфиелд - 1965 са Ту цхе не саи (само у предтакмичењу)
- Петула Цларк - 1965 Инвеце но у финалу
- Францоисе Хардy - 1966 са Парлами ди те (14. мјесто)
- Далида - 1967 са Циао, аморе циао (само у предтакмичењу)
- Цхер - 1967 са Ма пиано (пер нон свеглиарти) (само у предтакмичењу)
- Лоуис Армстронг - 1968 са Ми ва ди цантаре (10. мјесто)
- Франце Галл - 1969 са Ла пиоггиа (6. мјесто)
Наши пјевачи
[уреди | уреди извор]Наши се пјевачи до сада нису појављивали на Фестивалу Сан Ремо, изузимајући ипак Арсена Дедића, који је добио награду "Премио Тензо" за свој ауторски рад. Сан Ремо је посебан утицај имао на данашњу средњу генерацију наших извођача, укључујући ту: Кемала Монтена, Ибрицу Јусића, Бисеру Велетанлић, Даворина Поповића и Мери Цетинић, али и читав низ далматинских пјевача 1970-их и 1980-их година.
Побједници
[уреди | уреди извор]Највише побједа на Фестивалу (4) однијели су: Цлаудио Вилла и Доменицо Модугно, ветерани италијанске канцоне. Побједница са највише успјеха била је Ива Заниццхи са три побједе.
- 1951: Нилла Пиззи - Гразие деи фиори
- 1952: Нилла Пиззи - Вола цоломба
- 1953: Царла Бони и Фло Сандон'с - Виале д'аутунно
- 1954: Гиоргио Цонсолини и Гино Латилла - Тутте ле мамме
- 1955: Цлаудио Вилла и Туллио Пане - Буонгиорно тристезза
- 1956: Франца Раимонди - Априте ле финестре
- 1957: Цлаудио Вилла и Нунзио Галло - Цорде делла миа цхитарра
- 1958: Доменицо Модугно и Јохннy Дорелли - Нел блу дипинто ди блу (Воларе)
- 1959: Доменицо Модугно и Јохннy Дорелли - Пиове (Циао циао бамбина)
- 1960: Тонy Даллара и Ренато Расцел - Романтица
- 1961: Беттy Цуртис и Луциано Тајоли - Ал ди лà
- 1962: Доменицо Модугно и Цлаудио Вилла - Аддио аддио
- 1963: Тонy Ренис и Емилио Перицоли - Уно пер тутте
- 1964: Гиглиола Цинqуетти и Патрициа Царли - Нон хо л'етà (Пер амарти)
- 1965: Боббy Соло и Неw Цхристy Минстрелс - Се пианги се риди
- 1966: Доменицо Модугно и Гиглиола Цинqуетти - Дио цоме ти амо
- 1967: Цлаудио Вилла и Ива Заниццхи - Нон пенсаре а ме
- 1968: Сергио Ендриго и Роберто Царлос - Цанзоне пер те
- 1969: Боббy Соло и Ива Заниццхи - Зингара
- 1970: Адриано Целентано и Цлаудиа Мори - Цхи нон лавора нон фа л'аморе
- 1971: Нада и Ницола Ди Бари - Ил цуоре è уно зингаро
- 1972: Ницола Ди Бари - I гиорни делл'арцобалено
- 1973: Пеппино Ди Цапри - Ун гранде аморе е ниенте пиù
- 1974: Ива Заниццхи - Циао цара, цоме стаи?
- 1975: Гилда - Рагазза дел суд
- 1976: Пеппино Ди Цапри - Нон ло фаццио пиù
- 1977: Хомо Сапиенс - Белла да морире
- 1978: Матиа Базар - ...Е дирси циао!
- 1979: Мино Вергнагхи - Амаре
- 1980: Тото Цутугно - Соло нои
- 1981: Алице - Пер Елиса
- 1982: Риццардо Фогли - Сторие ди тутти и гиорни
- 1983: Тизиана Ривале - Сарà qуел цхе сарà
- 1984: Ал Бано и Ромина Поwер - Ци сарà
- 1985: Риццхи е Повери - Се м'иннаморо
- 1986: Ерос Рамаззотти - Адессо ту
- 1987: Гианни Моранди, Умберто Тоззи, Енрицо Руггери - Си пуò даре ди пиù
- 1988: Массимо Раниери - Пердере л'аморе
- 1989: Анна Оxа и Фаусто Леали - Ти ласцерò
- 1990: Поох и Дее Дее Бридгеwатер - Уомини соли
- 1991: Риццардо Цоццианте и Сарах Јане Моррис - Се стиамо инсиеме
- 1992: Луца Барбаросса - Портами а балларе
- 1993: Енрицо Руггери - Мистеро
- 1994: Алеандро Балди - Пассерà
- 1995: Гиоргиа - Цоме сапреи
- 1996: Рон и Тосца - Ворреи инцонтрарти фра 100 анни
- 1997: Јалиссе - Фиуми ди пароле
- 1998: Анналиса Минетти - Сенза те о цон те
- 1999: Анна Оxа - Сенза пиетà
- 2000: Пиццола Орцхестра Авион Травел - Сентименто
- 2001: Елиса - Луце (Трамонти а норд ест)
- 2002: Матиа Базар - Мессаггио д'аморе
- 2003: Алеxиа - Пер дире ди но
- 2004: Марцо Масини - L'уомо воланте
- 2005: Францесцо Ренга - Ангело
- 2006: Повиа - Ворреи авере ил беццо
- 2007: Симоне Цристиццхи - Ти регалерò уна роса
- 2008: Гиò Ди Тонно и Лола Понце - Цолпо ди фулмине
- 2009: Марцо Царта - Ла форза миа
- 2010: Валерио Сцану - Пер тутте ле волте цхе...
- 2011: Роберто Веццхиони - Цхиамами анцора аморе
- 2012: Емма Марроне - Нон è л'инферно
- 2013: Марцо Менгони - L'ессензиале
- 2014: Ариса - Цонтровенто
- 2015: Ил Воло - Гранде аморе
- 2016: Стадио - Ун гиорно ми дираи
- 2017: Францесцо Габбани - Оццидентали'с Карма
- 2018: Ермал Мета и Фабризио Моро - Нон ми авете фатто ниенте
- 2019: Алессандро Махмоуд - Солди
- 2020: Диодато - Фаи руморе
Побједници у категорији Младе звијезде
[уреди | уреди извор]- 1984: Ерос Рамаззотти - Терра промесса
- 1985: Цинзиа Цоррадо - Ниенте ди пиù
- 1986: Лена Биолцати - Гранде гранде аморе
- 1987: Мицхеле Заррилло - Ла нотте деи пенсиери
- 1988: Футуре - Цанта цон нои
- 1989: Миетта - Цанзони
- 1990: Марцо Масини - Дисперато
- 1991: Паоло Валлеси - Ле персоне инутили
- 1992: Алеандро Балди унд Францесца Алотта - Нон амарми
- 1993: Лаура Паусини - Ла солитудине
- 1994: Андреа Боцелли - Ил маре цалмо делла сера
- 1995: Нери пер Цасо - Ле рагаззе
- 1996: Сyриа - Нон ци сто
- 1997: Паола & Цхиара - Амици цоме прима
- 1998: Анналиса Минетти - Сенза те о цон те
- 1999: Алеx Бритти - Огги соно ио
- 2000: Јеннy Б - Семплице саи
- 2001: Газоса - Стаи цон ме (Форевер)
- 2002: Анна Татангело - Доппиаменте фрагили
- 2003: Долценера - Сиамо тутти лà фуори
- 2004: без разлика у категоријама
- 2005: Лаура Боно - Нон цредо аи мирацоли
- 2006: Риццардо Маффони - Соле негли оццхи
- 2007: Фабризио Моро - Пенса
- 2008: Сонохра - L'аморе
- 2009: Ариса - Синцеритà
- 2010: Тонy Маиелло - Ил лингуаггио делла реса
- 2011: Рапхаел Гуалаззи - Фоллиа д'аморе
- 2012: Алессандро Цасилло - È веро (цхе ци сеи)
- 2013: Антонио Маггио - Ми сервиреббе сапере
- 2014: Роццо Хунт - Ну јуорно буоно
- 2015: Гиованни Цаццамо - Риторнерò да те
- 2016: Францесцо Габбани - Амен
- 2017: Леле - Ора маи
- 2018: Ултимо - Ил балло делле инцертеззе
- 2020: Лео Гассманн - Ваи бене цосì