Semela
.jpg)
Semela (starogrčki: Σεμέλη) bila je, u grčkoj mitologiji, kći tebanskog kralja Kadma i Harmonije, majka boga Dionisa te sestra Inonina, Agavina, Autonojina i Polidorova.[1]
Zevs je zavoleo lepu Semelu i s njom vodio ljubav,[2][3][4] a kad je Hera primetila da je devojka trudna, uzela je na sebe lik stare Semeline dojkinje Beroje te ju je, želeći joj se osvetiti i sprečiti rođenje njenog deteta, posavetovala da zatraži od Zevsa da joj se prikaže u svoj svojoj veličanstvenosti i sjaju, onako kako prilazi svojoj božanskoj supruzi. Semela je poslušala ovaj savet i odmah zamolila Zevsa da joj ispuni jednu želju, na šta je on odgovorio da će učiniti sve za njenu ljubav. Kad je ona zatražila da joj se pokaže u svom obličju gromovnika, on je, premda duboko žalostan, uslišio njenu želju, vinuo se u nebo i prizvao oblake, kišu i vetrove, a da bi ublažio svoju snagu, izabrao je naslabiju munju. I pored te pažnje, čim je Zevs stupio u Semelinu spavaću odaju, plamen munje spržio je devojku, a Kadmovu palatu pretvorio u ruševinu, nad kojom se dugo nadvijao dim iz božanske vatre. No, Zevs je spasao njeno dete, Dionisa, zašio ga u svoje bedro i odneo na Olimp. Mesto na kome se ova tragedija dogodila Kadmo je ogradio i pretvorio u svetilište svojoj kćeri, a Dionis je kasnije tu zasadio vinovu lozu.[5][6][7][8][9]
Ostale Kadmove kćeri proširile su glasinu da je dete koje je Semela rodila bilo od oca smrtnika, a da je Kadmo lažno tvrdio da je detetov otac Zevs i da ju je vrhovni bog ubio jer je lagala o dečakovom ocu.[10] Zbog ovih laži Dionis je okrutno kaznio svoje tetke.[11] Da bi ukazao čast majci, Dionis ju je odlučio izvesti iz podzemnog sveta; Had je pristao da je pusti, ali pod uslovom da mu Dionis ustupi ono što mu je najdraže. Dionis mu je darovao mirtu, onda je majku odveo na Olimp, dao joj ime Tiona i uvrstio je među bogove.[12][13][14][15][16]
U Lakoniji su, pak, pričali da Semela nije stradala od Zevsove munje, nego da je za njenu smrt bio kriv Kadmo, koji je svoju kćer i njenog tek rođenog sina stavio u kovčeg i pustio ga u more; more ga je nasukalo na lakonsku obalu i ljudi koji su otvorili kovčeg pronašli su u njemu mrtvu Semelu i još živo dete, koje su dali na čuvanje Atamantovoj supruzi Inoni.[17]
Pausanija priča i o tome kako se Akteon zaljubio u Semelu, a Artemida nahuškala pse da ga rastrgnu, kako bi sprečila njihovu vezu.[18]
Semelin grob i kultni kip pokazivani su u Tebi.[19]
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Semele
- ↑ Homer, Ilijada, XIV, 323.
- ↑ Homerska himna Dionisu VII, 57.
- ↑ Sholija uz Pindarove Olimpijske ode, II, 240.
- ↑ Hesiod, Teogonija 940–942.
- ↑ Euripid, Bakhe, 1–12.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 4, 2–3.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, III, 251–313.
- ↑ Higin, Fabulae, 167 i 179.
- ↑ Euripid, Bakhe, 26–31.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Semela
- ↑ Pindar, Olimpijske ode, II, 25 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 5, 3.
- ↑ Sholija uz Aristofanove Žabe, 1080.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 25, 4.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 31, 2; II, 37, 5.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, III, 24, 3.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 2, 3.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 12, 3; IX, 16, 4.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Semele”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.