Kanalski otoci

Kanal La Manš sa ostrvima Gernzi i Džerzi

Kanalska ostrva ili Normanska ostrva (eng.: Channel Islands, fra.: Îles anglo-normandes) su grupa ostrva u kanalu La Manš, ispred obale francuskog departmana Manš). Zajedno, ostrva imaju oko 160.000 stanovnika.

Status

Administrativno se dele na dve upravne jedinice (bejlvik, eng. bailiwick) Gernzi i Džerzi. Obe jedinice imaju sopstvene parlamente.

Kanalska ostrva nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva niti krunska kolonija, nego su krunski posed (eng. crown dependency) britanske kraljevske kuće. Ovakav status ima još ostrvo Man. Stanovnici ostrva su britanski državljani.

Britanski suveren na ostrvima ima titulu Vojvode od Normandije, iako bi po Pariskom ugovoru iz 1259. vlast imao-la na osnovu kraljevske titule. Međutim, iz istorijskih razloga, ostrvljani najradije oslovljavaju kraljicu Elizabetu II sa „naš vojvoda“.

Iako, geografski, Kanalska ostrva ne pripadaju Britanskim ostrvima, iz političkih razloga se najčešće smatraju njihovim delom. Ulaskom Velike Britanije u Evropsku uniju 1973, regulisan je i status Kanalskih ostrva. Ona ne pripadaju EU, ali su deo carinske unije.

Uprava

Uprava na ostrvima se zasniva na sistemu „bailaža“ ili „bejlvika“ (eng. bailiwick), što je stara feudalna institucija nasleđena iz srednjevekovne Francuske. Bejlvikom (DŽerzi ili Gernzi) upravlja bejlif. On rukovodi civilnom upravom, predsedava lokalnim parlamentom i sudom. U Gernziju, Olderni i Sark imaju i svoje autonomne parlamente. Ostrva autonomno odlučuju o svemu, osim odbrane, državljanstva i spoljnih poslova.

Suverena u bejlifima ceremonijalno zastupa guverner.

• 
  Zastava Džerzija
• 
  Zastava Gernzija
• 
  Zastava Sarka

Ostrva

Najveća ostrva u okviru Kanalskih ostrva:

• DŽerzi (Jersey)
• Gernzi (Guernsey)
• Olderni (Alderney)
• Sark (Sark)

dok su manja:

• Brekou (Brecqhou)
• Burou (Burhou)
• Kasket (Casquets)
• Herm (Herm)
• Džetou (Jethou)
• Litou (Lihou)
• Minkije i Ekreu (Minquiers, Ecréhous)

Džerzi, Minkije i Ekreu pripadaju Džerziju, dok ostala ostrva pripadaju Gernziju.

Ekonomija

Bankarstvo i turizam i su glavne privredne delatnosti na ostrvima. I DŽerzi i Gernzi izdaju svoju valutu koja se koristi paralelno sa engleskim i škotskim funtama. Vidi još: (Ekonomija Gernzija i Ekonomija DŽersija)

Istorija

U srednjem veku ostrva su bila deo Vojvodstva Normandije. Godine 1066. vojvoda Viljem Osvajač je osvojio Englesku i postao kralj Engleske. Tokom narednih vekova sve teritorije u Francuskoj su izgubljene, i samo su Kanalska ostrva ostala pod kraljevom vlašću. Deo stanovništva i danas koristi dijalekte (Patoa) francuskog jezika u komunikaciji.

Kralj Engleske i Škotske Čarls II, boravio je u izgnanstvu na Džerziju 1640-ih. Kada je preuzeo vlast u Engleskoj, u znak zahvalnosti bejlifu Džerzija Džordžu Kartereu , dao mu je vlast nad delom američkih kolonija. Džordž im je dao ime Nju Džerzi. Danas je to jedna od saveznih država SAD-a.

Književnik Viktor Igo je boravio u izgnanstvu na DŽerziju (1853-1855), a potom na Gernziju (1855-1870). Na Gernziju je napisao svoje čuveno delo Jadnici (Les Misérables).

U vreme Drugog svetskog rata Kanalska ostrva su okupirale nemačke trupe, gde su vladale sve do 9. maja 1945.

Spoljašnje veze

• http://www.gov.gg/
• http://www.museum.guernsey.net/
• http://www.thisisjersey.com

Kanalski otoci na Wikimedijinoj ostavi