Prijeđi na sadržaj

Johann Wolfgang von Goethe – razlika između verzija

Uredi veze
Izvor: Wikipedija
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjena
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Kolega2357 (razgovor | doprinosi)
20.730.146 izmena
m robot kozmetičke promjene
AcaBot (razgovor | doprinosi)
Botovi
464.519 izmena
m →Vanjske veze: standardizacija naziva odjeljka "External links"
 
(Nije prikazano 45 međuverzija 12 korisnika)
Red 3: Red 3:
|slika = Goethe (Stieler 1828).jpg
|slika = Goethe (Stieler 1828).jpg
|datum_rođenja = {{birth date|1749|8|28|df=y}}
|datum_rođenja = {{birth date|1749|8|28|df=y}}
|mjesto_rođenja = [[Slobodni Grad Frankfurt|Slobodni Carski Grad Frankfurt]], [[Sveto Rimsko Carstvo]]
|mjesto_rođenja = [[Frankfurt am Main]] (<small>[[Sveto Rimsko Carstvo|H.R.R.]]</small>)
|mjesto_smrti = {{death date and age|1832|3|22|1749|8|28|df=y}}
|mjesto_smrti = {{death date and age|1832|3|22|1749|8|28|df=y}}
|datum_smrti = [[Vajmar|Weimar]], [[Saxe-Weimar-Eisenach|Veliko Vojvodstvo Saxe-Weimar-Eisenach]], [[Njemačka Konfederacija]]
|datum_smrti = [[Weimar]] (<small>[[Njemačka Konfederacija]]</small>)
|zanimanje = [[pjesnik]], [[romanopsiac]], [[dramski pisac|dramatičar]], [[prirodoslovac]], [[diplomat]], [[državna služba|državni službenik]]
|zanimanje = [[pjesnik]], [[romanopsiac]], [[dramski pisac|dramatičar]], [[prirodoslovac]], [[diplomat]], [[državna služba|državni službenik]]
|nacionalnost= [[Nemci|Nijemci]]
|nacionalnost= [[Nemci|Nijemac]]
|pokret = ''[[Sturm und Drang]]''; [[weimarski klasicizam]]
|pokret = ''[[Sturm und Drang]]''; [[Weimarski klasicizam]]
|znamenita_djela = ''[[Goetheov Faust|Faust]]''; ''[[Die Leiden des jungen Werthers|Jadi mladog Werthera]]''; ''[[Wilhelm Meisterovo šegrtvovanje]]''; ''[[Izborni afiniteti]]''; "[[Prometej (Goethe)|Prometej]]"; ''[[Teorija boja|Zur Farbenlehre]]''; ''[[Italijansko putovanje|Italienische Reise]]''; ''[[Westöstlicher Diwan]]''
|znamenita_djela = ''[[Faust]]'' | ''[[Die Leiden des jungen Werthers|Jadi mladog Werthera]]'' | ''[[Godine učenja Vilhelma Majstera]]'' | ''[[Putovanje Italijom|Italienische Reise]]''; ''[[Zapadno-istočni Divan|West–östlicher Divan]]''
|supružnik = [[Christiane Vulpius]] (1806–1816, njena smrt)
|supružnik = [[Christiane Vulpius]] (1806–1816, njena smrt)
|uticaj_od = [[Pedro Calderón de la Barca|de la Barca]], [[Christian Fürchtegott Gellert|Gellert]], [[Oliver Goldsmith|Goldsmith]], [[Hafez]], [[Johann Gottfried Herder|Herder]], [[Homer]], [[Kalidasa|Kālidāsa]], [[Immanuel Kant|Kant]], [[Friedrich Gottlieb Klopstock|Klopstock]], [[Gotthold Ephraim Lessing|Lessing]], [[Carolus Linnaeus|Linnaeus]], [[James Macpherson|Macpherson]], [[Jean-Jacques Rousseau|Rousseau]], [[Friedrich Schiller|Schiller]], [[William Shakespeare|Shakespeare]], [[Spinoza]], [[Emanuel Swedenborg|Swedenborg]],<ref>[[Karl Robert Mandelkow]], Bodo Morawe: Goethes Briefe. 2. edition. Vol. 1: Briefe der Jahre 1764-1786. ''Christian Wegner'', Hamburg 1968, p.&nbsp;709</ref> [[Johann Joachim Winckelmann|Winckelmann]]
|uticaj_od = [[Pedro Calderón de la Barca|Calderón de la Barca]], [[Christian Fürchtegott Gellert|Gellert]], [[Oliver Goldsmith|Goldsmith]], [[Muhamed Šemsudin Hafiz|Hafez]], [[Johann Gottfried Herder|Herder]], [[Homer]], [[Kalidasa|Kālidāsa]], [[Immanuel Kant|Kant]], [[Friedrich Gottlieb Klopstock|Klopstock]], [[Gotthold Ephraim Lessing|Lessing]], [[Carolus Linnaeus|Linnaeus]], [[James Macpherson|Macpherson]], [[Jean-Jacques Rousseau|Rousseau]], [[Friedrich Schiller|Schiller]], [[William Shakespeare|Shakespeare]], [[Spinoza]], [[Emanuel Swedenborg|Swedenborg]],<ref>[[Karl Robert Mandelkow]], Bodo Morawe: Goethes Briefe. 2. edition. Vol. 1: Briefe der Jahre 1764-1786. ''Christian Wegner'', Hamburg 1968, p.&nbsp;709</ref> [[Johann Joachim Winckelmann|Winckelmann]]
|uticaj_na = [[Томас Карлајл|Carlyle]], [[Ernst Cassirer|Cassirer]], [[Charles Darwin|Darwin]], [[Sigmund Freud|Freud]], [[Günter Grass|Grass]], [[André Gide|Gide]], [[Hermann Hesse|Hesse]], [[G.W.F. Hegel|Hegel]], [[Muhammad Iqbal|Iqbal]], [[Daisaku Ikeda|Ikeda]], [[Karl Gustav Jung|Jung]], [[Milan Kundera|Kundera]], [[Søren Kierkegaard|Kierkegaard]], [[Jean-Baptiste Lamarck|Lamarck]], [[Joaquim Maria Machado de Assis|Machado]], [[Thomas Mann|Mann]], [[Friedrich Nietzsche|Nietzsche]], [[France Prešeren|Prešeren]], [[Grigol Robakidze|Robakidze]], [[Friedrich Schiller|Schiller]], [[Oswald Spengler|Spengler]], [[Max Stirner|Stirner]], [[Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling|Schelling]], [[Arthur Schopenhauer|Schopenhauer]], [[Rudolf Steiner|Steiner]], [[Henry David Thoreau|Thoreau]], [[Nikola Tesla|Tesla]], [[Ivan Turgenjev|Turgenjev]], [[Ludwig Wittgenstein|Wittgenstein]], [[Richard Wagner|Wagner]], [[Leopold von Ranke|Ranke]]
|uticaj_na = [[Томас Карлајл|Carlyle]], [[Ernst Cassirer|Cassirer]], [[Charles Darwin|Darwin]], [[Sigmund Freud|Freud]], [[Günter Grass|Grass]], [[André Gide|Gide]], [[Hermann Hesse|Hesse]], [[G.W.F. Hegel|Hegel]], [[Muhammad Iqbal|Iqbal]], [[Daisaku Ikeda|Ikeda]], [[Karl Gustav Jung|Jung]], [[Milan Kundera|Kundera]], [[Søren Kierkegaard|Kierkegaard]], [[Jean-Baptiste Lamarck|Lamarck]], [[Joaquim Maria Machado de Assis|Machado]], [[Thomas Mann|Mann]], [[Friedrich Nietzsche|Nietzsche]], [[France Prešeren|Prešeren]], [[Grigol Robakidze|Robakidze]], [[Friedrich Schiller|Schiller]], [[Oswald Spengler|Spengler]], [[Max Stirner|Stirner]], [[Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling|Schelling]], [[Arthur Schopenhauer|Schopenhauer]], [[Rudolf Steiner|Steiner]], [[Henry David Thoreau|Thoreau]], [[Nikola Tesla|Tesla]], [[Ivan Turgenjev|Turgenjev]], [[Ludwig Wittgenstein|Wittgenstein]], [[Richard Wagner|Wagner]], [[Leopold von Ranke|Ranke]]
|potpis=Goethe Signature.svg
|potpis=Goethe Signature.svg
}}
}}


'''Johann Wolfgang von Goethe''' ([[28. 8.|28.8.]] [[1749]]. - [[22. 3.|22.3.]][[1832]].) je [[nemačka|njemački]] književnik, filozof i naučnik. U svojoj mladosti se priključio književnom ''Sturm und Drang'' pokretu i sa svojim romanom ''[[Die Leiden des jungen Werthers|Jadi mladog Vertera]]'' te dramom ''Faust'' pomogao njemačkoj i evropskoj književnosti da iz neo-klasicizma prijeđe u [[romantizam]]. Poznat je i po svojim dostignućima na polju fizike i biologije koja će poslije poslužiti kao inspiracija za [[Charles Darwin|Darwinovu]] teoriju evolucije.
'''Johann Wolfgang von Goethe''' ([[Frankfurt am Main|Frankfurt]], [[28. 8.|28. august]] [[1749]]. - [[Weimar]], [[22. 3.|22. mart]] [[1832]].) je [[nemačka|njemački]] književnik, filozof i naučnik. U svojoj mladosti se priključio književnom ''Sturm und Drang'' pokretu i sa svojim romanom ''[[Die Leiden des jungen Werthers|Jadi mladog Vertera]]'' te dramom ''Faust'' pomogao njemačkoj i evropskoj književnosti da iz neo-klasicizma prijeđe u [[romantizam]]. Poznat je i po svojim dostignućima na polju fizike i biologije koja će poslije poslužiti kao inspiracija za [[Charles Darwin|Darwinovu]] teoriju evolucije.


Po Goetheu je [[1932]]. nazvan tadašnji [[Univerzitet Frankfurt|Frankfurtski univerzitet]], danas [[Univerzitet Frankfurt|Johann Wolfgang Goethe Univerzitet]].
Po Goetheu je [[1932]]. nazvan tadašnji [[Univerzitet Frankfurt|Frankfurtski univerzitet]], danas [[Univerzitet Frankfurt|Johann Wolfgang Goethe Univerzitet]].


== Život ==
== Život ==
[[File:Schmoll_Goethe_Va.jpg|thumb|180px|left|Johann Goethe u 25. godini (1774)]]
Gete je rođen u [[Frankfurt na Majni|Frankfurtu na Majni]] u [[Nemačka|Nemačkoj]]. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u [[Leipzig|Lajpcigu]] [[1765]], zatim [[1770]]. na univerzitetu u [[Štrasburg]]u, uz prava pohađa i [[botanika|botaniku]], [[kemija|hemiju]], [[anatomija|anatomiju]] itd. U Štrasburgu upoznaje [[Herder]]a, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret [[Šturm und drang]]. Godine [[1771]]. radi u Frankfurtu kao advokat gde izdaje i književni časopis „Gec fon Berlihingen“. Odlazi [[1772]]. godine, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog pozinanika Jeruzalema, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. Roman „[[Die Leiden des jungen Werthers|Jadi mladog Vertera]]“ izdaje [[1774]]. godine, i on mu donosi svetsku slavu. Završava „Geca“. Iste godine se veri sa [[Elizabet Šeneman]] (Lili iz njegovih pesama) i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv [[Karla Avgust]]a, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je [[1775]]. u [[Vajmar]] gde je obavljao niz političkih poslova. Na posletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi [[Johan Gotfrid Herder|Herdera]], zatim i [[Friedrich Schiller|Šilera]]. Vajmar postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1700 pisama. Od [[1786]]. do [[1788]]. putovao je [[Italija|Italijom]] i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio „Egmonta“, pretočio u stihove „[[Ifigenija na Tauridi|Ifigeniju]]“ i započeo „[[Torkvato Taso (drama)|Torkvata Tasa]]“. Učestvovao je u ratu protiv Francuske. U narednom periodu sklopio prijateljstvo sa [[Friedrich Schiller|Fridrihom Šilerom]] koje je potrajalo do [[1805]]. Oženio se Kristijanom Vulpius [[1806]]. Od [[1794]]. posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, preminuo je u [[Vajmar]]u [[1832]].
Gete je rođen u [[Slobodni Carski Grad|slobodnom carskom gradu]] [[Frankfurt am Main|Frankfurtu]] u [[Sveto Rimsko Carstvo|Svetom Rimskom Carstvu]]. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na [[Univerzitet u Leipzigu|univerzitetu u Lajpcigu]] [[1765]], zatim [[1770]]. na [[Univerzitet u Strasbourgu|univerzitetu u Strasbourgu]], uz prava pohađa i [[botanika|botaniku]], [[kemija|hemiju]], [[anatomija|anatomiju]] itd. U [[Strasbourg]]u upoznaje [[Johann Gottfried von Herder|Johanna Herdera]], koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret ''[[Sturm und Drang]]''. Godine [[1771]]. radi u Frankfurtu kao advokat gde izdaje i književni časopis „Götz von Berlichingen“. Odlazi [[1772]]. godine, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja J. Kestnera{{efn|Johann Georg Christian Kestner ([[Döhren-Wülfel|Döhren]] kod [[Hanover]]a, [[28. 8.|28. august]] [[1741]] – [[Lüneburg]], [[24. 5.|24. maj]] [[1800]]).}} i njegove verenice Šarlote Buf{{efn|Charlotte Sophie Henriette Buff ([[Wetzlar]], [[11. 1.|11. januar]] [[1753]] – [[Hanover]], [[16. 1.|16. januar]] [[1828]]).}}. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog pozinanika K. Jeruzalema{{efn|Karl Wilhelm Jerusalem ([[Wolfenbüttel]], [[21. 3.|21. mart]] [[1747]] – [[Wetzlar]], [[30. 10.|30. oktobar]] [[1772]]).}}, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. Roman ''[[Die Leiden des jungen Werthers|Jadi mladog Vertera]]'' izdaje u septembru [[1774]]. godine u [[Leipzig]]u, i on mu donosi svetsku slavu. Završava ''[[Götz von Berlichingen (Goethe)|Geca]]''. Iste godine se veri sa Elisabethom Schoenemann{{efn|Anna Elisabeth Schönemann ([[Offenbach am Main|Offenbach]], [[1758]] – [[Krautergersheim]], [[1817]]), »Lili« iz njegovih pesama.}} i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv [[Carl August von Sachsen-Weimar-Eisenach (1757–1828)|Karla Avgust]]a{{efn|Carl August von Sachsen-Weimar-Eisenach ([[Weimar]], [[3. septembar]] [[1757]] – Schloss Graditz kod [[Torgau]]a, [[14. jun]] [[1828]]), potomak po muškoj liniji grofa [[Johann Friedrich I. von Sachsen|Johanna Friedricha I.]] (1503–1554) iz porodice [[Wettin]].}}, vojvode od [[Vojvodstvo Sachsen-Weimar|Saks-Weimara]], otišao je [[1775]]. u [[Weimar]] gde je obavljao niz političkih poslova. Na posletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi [[Johann Gottfried von Herder|Herdera]], zatim i [[Friedrich Schiller|Šilera]]. Weimar postaje značajno duhovno stecište nemačkog prostora. Upoznaje Šarlotu fon Štajn{{efn|Charlotte Albertine Ernestine von Schardt ([[Eisenach]], [[25. decembar]] [[1742]] – [[Weimar]], [[6. januar]] [[1827]]), udata za uglednog Gottlob E. J. F. Freiherr von Stein ([[Regensburg]], [[1735]] – [[Weimar]], [[1793]]).}} kojoj posvećuje 1700 pisama. Goethe je bio [[Slobodno zidarstvo|mason]]. Postao je član weimarske lože Amalia [[23. 6.|23. juna]] [[1780]]<ref>{{de}}{{cite web|url=https://www.goethe-gesellschaft-erfurt.de/goethe-als-freimaurer|title=Goethe als Freimaurer|date=|accessdate = 01. 07. 2022}}</ref>.<br/>
Od [[1786]]. do [[1788]]. putovao je [[Italija|Italijom]] i upravljao vojvodskim pozorištem Weimara. U to vreme je završio ''[[Egmonta]]'', pretočio u stihove ''[[Ifigenija na Tauridi|Ifigeniju]]'' i započeo ''[[Torkvato Taso (Goethe)|Torkvata Tasa]]''. <br/>
Učestvovao je u ratu protiv Francuske. [[20. 9.|20. septembra]] [[1792.]] je na [[Bitka kod Valmyja|Bitci kod Valmyja]] na carsko-njemačkoj strani. O tome će reći:
{{izdvojeni citat|Od danas i ovdje počinje nova era u povijesti svijeta.|J. W. Goethe, 1792}}

U narednom periodu sklopio prijateljstvo sa [[Friedrich Schiller|Friedrichom Schillerom]] koje je potrajalo do [[1805]]. Oženio se [[Christiane Vulpius|Kristijanom Vulpius]]{{efn|Johanna Christiana Sophie Vulpius ([[Weimar]], [[1. juni]] [[1765]] – [[Weimar]], [[6. juni]] [[1816]]).}} [[1806]]. Od [[1794]]. posvetio se isključivo pisanju.
U [[Erfurt]]u susreće cara [[Napoleon I Bonaparte|Napoleona]] [[2. 10.|2. oktobra]] [[1808.]] u Guvernerovoj palači.
U [[Weimar]]u susreće [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel|Hegel]]a [[18. 10.|18. oktobra]] [[1827.]]
Umro je u [[Weimar]]u [[1832]].


== Rad ==
== Rad ==
Njegovo najznačajnije delo napisano pre odlaska u Vajmar bila je tragedija „Gec fon Berlihingen“ (''-{Götz von Berlichingen}-'', ([[1773]]), koja je ujedno bila i prvo delo koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman „[[Die Leiden des jungen Werthers|Jadi mladog Vertera]]“ koje mu je donelo enormno veliku popularnost.
Njegovo najznačajnije delo napisano pre odlaska u Vajmar bila je tragedija „Gec fon Berlihingen“ (''Götz von Berlichingen)'', ([[1773]]), koja je ujedno bila i prvo delo koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman „[[Die Leiden des jungen Werthers|Jadi mladog Vertera]]“ koje mu je donelo enormno veliku popularnost.


U periodu dok se družio sa [[Friedrich Schiller|Fridrihom Šilerom]] dovršio je „Godine učenja Vilhema Majstera“ i prelepu pesmu „Herman i Dorotea“ (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i „Rimske elegije“. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „[[Faust]]a“, „Izbor po srodnosti“, svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života:činjenice i fikcija“, opisao je putovanje po [[Italija|Italiji]], objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o [[nemačka umetnost|nemačkoj umetnosti]]. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila.
U periodu dok se družio sa [[Friedrich Schiller|Fridrihom Šilerom]] dovršio je „Godine učenja Vilhema Majstera“ i prelepu pesmu „Herman i Dorotea“ (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i „Rimske elegije“. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „[[Faust]]a“, „Izbor po srodnosti“, svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života:činjenice i fikcija“, opisao je putovanje po [[Italija|Italiji]], objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o [[nemačka umetnost|nemačkoj umetnosti]]. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila.
Red 45: Red 54:


== Romani ==
== Romani ==
* ''[[Die Leiden des jungen Werthers|Patnje mladog Werthera]]'' (''Die Leiden des jungen Werthers'', [[Leipzig]] 1774);
=== Jadi mladog Vertera ===
* ''[[Urmeister]]'' (''Wilhelm Meisters theatralische Sendung'' ili tzv. „Urmeister“, 1776) ili u prijevodu ''Kazališni poziv Vilhelma Majstera''. Tekst je pronađen 1910. i objavljen 1911;
* ''[[Razgovori njemačkih iseljenika]]'' (''Unterhaltungen deutscher Ausgewanderten'', 1795), zbirka novela;
* ''[[Godine učenja Vilhelma Majstera]]'' (''Wilhelm Meisters Lehrjahre'', obj. [[Berlin]] 1795–1796), u prijevodu poznat kao ''Wilhelm Meisterovo šegrtvovanje'';
* ''[[Putovanja Vilhelma Majstera]]'' (''Wilhelm Meisters Wanderjahre'', 1807; obj. [[Tübingen]] 1821, dopun. 1829);
* ''[[Srodne duše]]'' (''Die Wahlverwandtschaften'', [[Tübingen]] 1809), u prijevodu poznat kao ''Izbor prema sličnosti'' ili ''Izborni afiniteti''.

=== [[Jadi mladog Vertera]] ===


Duboka lična ispovest. Jednostavna fabula, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. Gete ih skladno unosi u tok razvoja Verterove ljubavi, prepliće sa onim što se zbiva u njegovoj duši. Duševna raspoloženja organski izrastaju iz prirode. To nije samo ljubavni roman - pisma (po uzoru na [[Ričardson]]a) su ujedno i junakove isovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta. Život o kojem Verter mašta je u oštroj suprotnosti sa stvarnošću koja ga okružuje. Oseća se ogorčenje zbog nazadnih konvencija društva koje koče slobodan razvitak jedinke i ljudske duše.
Duboka lična ispovest. Jednostavna fabula, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. Gete ih skladno unosi u tok razvoja Verterove ljubavi, prepliće sa onim što se zbiva u njegovoj duši. Duševna raspoloženja organski izrastaju iz prirode. To nije samo ljubavni roman - pisma (po uzoru na [[Ričardson]]a) su ujedno i junakove isovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta. Život o kojem Verter mašta je u oštroj suprotnosti sa stvarnošću koja ga okružuje. Oseća se ogorčenje zbog nazadnih konvencija društva koje koče slobodan razvitak jedinke i ljudske duše.


=== Godine učenja Vilhema Majstera ===
=== Godine učenja Vilhema Majstera ===

([[1796]])


Vilhelm Majster kao junak je posebna varijacija Vertera, ali ovaj roman je ujedno i ostvarenje jednog estetskog programa. Gete piše veoma koncizno, sa velikim bogatstvom izraza, ali intenzivno neposredno pripovedanje se sve više opterećuje didaktikom: sav zanos za pozorište je samo zabluda.
Vilhelm Majster kao junak je posebna varijacija Vertera, ali ovaj roman je ujedno i ostvarenje jednog estetskog programa. Gete piše veoma koncizno, sa velikim bogatstvom izraza, ali intenzivno neposredno pripovedanje se sve više opterećuje didaktikom: sav zanos za pozorište je samo zabluda.

=== Putovanja Vilhema Majstera ===

Napisao je četvrt veka posle prvog dela. Podnaslov ovog romana glasi ''Oni koji se odriču''. Glavni deo romana posvećen je utopiji vaspitanja koja je ocrtana kao ''Pedagoška provincija''. Iako govori o disciplini i sintezi, roman je krajnje slobodan po kompoziciji: labavo nanizani delovi, novele i pripovetke već objavljivane ili namenjene za druge zbirke, maksime i refleksije, poneka pesma.


=== Izbor prema sličnosti ===
=== Izbor prema sličnosti ===
Red 59: Red 77:
U ovom romanu zahteva odricanje od svega što je čulno, pa čak i greh počinjen jedino u mislima dovodi do katastrofe. Roman je eksperiment, ''psiho-hemijski pokušaj''.
U ovom romanu zahteva odricanje od svega što je čulno, pa čak i greh počinjen jedino u mislima dovodi do katastrofe. Roman je eksperiment, ''psiho-hemijski pokušaj''.


== Drame ==
=== Putovanja Vilhema Majstera ===
Napisao je preko sto drama.
* ''Urfaust'' (1772–1775; 1887 nedov.)
* ''[[Götz von Berlichingen (Goethe)|Götz von Berlichingen]]''{{efn|Drama ''Götz von Berlichingen'' : prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti. Glavni junak je vojvoda [[Gottfried von Berlichingen zu Hornberg|Gottfried von Berlichingen]] (1480–1562).}} (''Götz von Berlichingen'', 1773)
* ''[[Ifigenija na Tauridi (Goethe)|Ifigenija na Tauridi]]'' (''Iphigenie auf Tauris'', 1790 - [[Weimar]] 1807)
* ''Egmont'' (''Egmont'', 1775-1788)
* ''[[Torkvato Taso (Goethe)|Torkvato Taso]]'' (''Torquato Tasso'', 1780-1790)
* ''Faust. Ein Fragment'' (1788 nedov.; 1790. obj.)
* ''[[Faust|Faust I]]'' (''Faust. Eine Tragödie'', [[Tübingen]] 1808)
* ''[[Faust|Faust II]]'' (''Faust. Der Tragödie zweiter Teil'', obj. [[Augsburg]] 1828; dopun. 1829; obj. 1832)


== Pesništvo ==
(1821)
* ''Majska pjesma'' (''Mailied'', 1771; 1775)
* ''[[Prometej (Goethe)|Prometej]]'' (''Prometheus'', 1772–1774);
* ''Ružica sa polja'' (''Heidenröslein'', 1770; 1827);
* ''Muhamedova pjesma'' (''Mahomets Gesang'', 1772–1773);
* ''Kralj od Thule'' (''Der König in Thule'', 1774);
* ''Dobrodošli i doviđenja'' (''Willkommen und Abschied'', 1775; 1789);
* ''Noćna pjesma lutalica'' (''Wandrers Nachtlied'', 1776; 1780);
* ''Mjesecu'' (''An den Mond'', 1778);
* ''[[Granice čovječanstva]]'' (''Grenzen der Menschheit'', 1781);
* ''Kralj vilenjaka'' (''Erlkönig'', 1782);
* ''Mignon'' (''Mignon'', oko 1786–1788);
* ''Venecijanske epigrame'' (''Venezianische Epigramme'', 1790);
* ''[[Rimske elegije]]'' (''Römische Elegien'', 1795), objavljeno pod naslovom ''Erotica Romana'';
* ''Rajneke Fuks'' (''Reineke Fuchs'', 1793–1794);
* ''Godine učenja čarobnjaštva'' (''Der Zauberlehrling'', 1797);
* ''[[Herman i Doroteja]]'' (''Hermann und Dorothea'', 1796–1797);
* ''O metamorfozi biljaka'' (''Die Metamorphose der Pflanzen'', 1798–1799);
* ''Mrtvi plesači'' (''Der Totentanz'', 1813);
* ''[[Zapadno-istočni Divan]]'' (''West-östlicher Divan'', 1819; 1827);
* ''Elegija iz Marienbada'' (''Marienbader Elegie'', 1827) ili ''Trilogija strasti'' (''Trilogie der Leidenschaft'');
* ''Nasljeđe'' (''Vermächtnis'', 1829).


== Naučna dela i eseji==
Napisao je četvrt veka posle prvog dela. Podnaslov ovog romana glasi ''Oni koji se odriču''. Glavni deo romana posvećen je utopiji vaspitanja koja je ocrtana kao ''Pedagoška provincija''. Iako govori o disciplini i sintezi, roman je krajnje slobodan po kompoziciji: labavo nanizani delovi, novele i pripovetke već objavljivane ili namenjene za druge zbirke, maksime i refleksije, poneka pesma.
* ''O čeljusti ljudi i životinja'' (''Über den Zwischenkiefer der Menschen und der Tiere'', 1784)
* ''O granitu'' (''Über den Granit'', 1784)
* ''Doprinosi optici'' (''Beiträge zur Optik'' 1791–1792)
* ''O epskoj i dramskoj poeziji'' (''Über epische und dramatische Dichtung'', 1797), zajedno sa [[Friedrich Schiller|Schillerom]];
* ''O diletantizmu'' (''Über den Dilettantismus'', 1799)
* ''[[Poezija i Istina]]'' (''Aus meinem Leben. Dichtung und Wahrheit'', napisao 1808–1831)
* ''Teorija boja'' (''Zur Farbenlehre'', 1810)
* ''O umjetnosti i starini'' (''Über Kunst und Altertum'', 1816–1832)


== Drame ==
== [[Putopis]]i ==
* ''[[Putovanje Italijom]]'' (''Italienische Reise'', putovanje 1786–1788, napisao 1813–1817)
* ''Pohod na Francusku'' (''Kampagne in Frankreich'', napisao 1819–1822)


== Porodica Goethe ==
Napisao je preko sto drama.
Goethe je imao nekoliko udvaranja i ljubavnih veza, mada je napokon živio s jednom ženom. [[Christiane Vulpius|Christianu Vulpius]] (1765–1816) iz [[Weimar]]a je upoznao 12. jula 1788. kada je ona imala 23 godina a on 39. Ona je bila kćer službenika i odvjetnika Johanna Vulpiusa{{efn|Johann Friedrich Vulpius (1725–1786)}} iz Weimara i Christine Riehl{{efn|Christine Riehl (1742–1771)}} iz Weimara. <br/>
* Gec od Berlihingena (1773) - prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti.
Goethe i Christiana su se vjenčali 19. oktobra 1806. u Crkvi sv. Jakova (''Jakobskirche'') u Weimaru, točno za vrijeme proboja [[Napoleonski ratovi|Francuza]] u grad. Imali si više djece koja nisu preživjela porođaj ili prvi mjesec života: prvo dijete (oktobar 1791), Caroline (novembar 1793), Carl (novembar 1795), Catharina (decembar 1802).<br/>
* [[Ifigenija na Tauridi]]
Jedini preživio sin je bio [[August von Goethe]] (1789–1830), rođen u [[Weimar]]u i umro 1830. u [[Rim]]u. Bio je službenik u pratnji [[Carl August von Sachsen-Weimar-Eisenach (1757–1828)|Karla Augusta]] (1757–1828), vojvode [[Saksonija|Saksonije]], [[Weimar]]a i [[Eisenach]]a. August von Goethe je oženio [[Ottilie von Goethe|Ottiliju von Pogwisch]] (1796–1872) iz [[Gdańsk]]a. Imali si troje djece: Walther von Goethe{{efn|Walther von Goethe (1818–1885).}}, Wolfgang M. von Goethe{{efn|Wolfgang Maximilian von Goethe (1820–1883).}}, Alma von Goethe{{efn|Alma von Goethe (1827–1844).}}. Zadnji Goetheov potomak je Walther von Goethe. Bio je [[komornik]] i [[kompozitor]], nije imao djece, niti su njegova braća imala. Njegov brat Wolfgang Maximilian je bio [[pravnik]] na dvoru vojvode [[Carl Alexander von Sachsen-Weimar-Eisenach (1818–1901)|Karla Alexandra]]. Najmlađa, Alma, je umrla u 17. godini od [[tifus]]a.<br/>
* Egmont (1788)
Otac od Johana W. Goethea je bio [[Johann Caspar Goethe]] (1710–1782) iz [[Frankfurt am Main|Frankfurt]]a, sin Friedricha G. Goethea (1657–1730) i Cornelie Walther (1668–1754). Bio je [[pravnik]] na Carskom Dvoru u [[Wetzlar]]u. Očeva porodica je bila iz [[Frankfurt am Main|Frankfurt]]a i [[Darmstadt]]a, mada vuku daleke korijene iz okolice [[Erfurt]]a i [[Halle|Halla]].<br/>
* Torkvato Taso (1789)
Goetheova majka je bila [[Catharina Textor|Catharina Elisabeth Textor]] (1731–1808), kćer uglednog službenika i dvorskog savjetnika Johann Wolfgang Textor (1693–1771). Goetheova baka po majci je bila Anna Margaretha Lindheimer (1711–1783) iz Wetzlara.
* [[Faust]], prvi deo (1808)
* Faust, drugi deo (1832)


==Bilješke==
'''Pesme'''
{{notelist|2}}
* Prometej 1
* Kralj vilenjaka
* [[Rimske elegije]] (1795)
* Rajneke Fuks (-{''Reineke Fuchs''}-)
* Godine učenja čarobnjaštva
* [[Herman i Doroteja]] (1797)


==Izvori==
'''Naučna dela'''
{{reflist}}
* Metamorfoza biljaka (1790)
* Teorija boja (1810)
* Putovanje Italijom
* Posmrtna posla
* Geteovi razgovori


== Izvori ==
== Bibliografija ==
* Baioni Giuliano, ''Classicismo e rivoluzione : Goethe e la rivoluzione francese'', Napoli, Guida, 1969.
{{izvori}}
* Baioni Giuliano, ''Il giovane Goethe'', Torino, Einaudi, 1996.
* Brennecke Adolf, ''Goethe als Freimaurer'', Leipzig, 1875.
* Carré Jean-Marie, ''Vie de Goethe'', Gallimard, Paris, 1928
* Deile Gotthold, ''Goethe als Freimaurer'', Berlin, Ernst Siegfried Mittler und Sohn, 1908.
* Gero von Wilpert, ''Goethe-Lexikon'', Stuttgart, Kröner, Stuttgart, 1998.
* [[Georg Simmel|Simmel Georg]], ''Goethe'', Leipzig, Klinkhardt, 1913.
* Tümmler Hans, ''Goethe als Staatsmann'', Göttingen, Musterschmidt, 1976.
* Unseld Siegfried, ''Goethe and His Publishers'', Chicago, University of Chicago Press, 1996.


== Spoljašnje veze ==
== Galerija ==
<gallery>
File:Frankfurt_Am_Main-Goethe-Haus-Ansicht_am_Grossen_Hirschgraben.jpg|Goetheova kuća u [[Frankfurt am Main|Frankfurtu]]
File:Johann_Caspar_Goethe.jpg|Otac [[Johann Caspar Goethe|Johann Caspar]]
File:Catharina_Elisabeth_Goethe_1776.jpg|Majka [[Katharina Elisabeth Goethe|Katharina Textor]]
Goethe_1765.jpg|Goethe oko 1765.
File:Johann_Wolfgang_Goethe,_1779.png|Goethe 1779. ([[Georg Oswald May|G. May]], 1779)
File:Charlotte_von_Stein.jpg|[[Charlotte von Stein]]
File:CharlotteKestnerGebBuff1753-1828VonJohHchSchroeder.jpg|[[Charlotte Buff]]
File:LiliSchoenemanGoethesVerlobteS46.jpg|[[Lili Schönemann]]
File:Johann_Heinrich_Wilhelm_Tischbein_-_Goethe_in_der_roemischen_Campagna.jpg|Goethe u Italiji ([[Johann Heinrich Wilhelm Tischbein|J. Tischbein]], 1787)
File:Goethe_Christiane_Vulpius@Goethe-Museum_Frankfurt_a.M.20170819.jpg|[[Christiane Vulpius]] 1788–1789. u jednom Goetheovom crtežu
File:Sebbers_goethe.jpg|Goethe 1826.
Goethe (Stieler 1828).jpg|Goethe 1828.([[Joseph Karl Stieler|J. Stieler]], 1828)
File:Weimar_Dom_Goethego.jpg|Goetheova kuća u [[Weimar]]u
File:Goethes_Gartenhaus_in_Weimar_04.JPG|Druga Goetheova kuća u [[Weimar]]u
File:Fotothek_df_ps_0006086_Wohnhäuser.jpg|Goetheova soba u [[Weimar]]u
File:Coudr 05.jpg|Weimarer Fürstengruft u [[Weimar]]u gdje je Goethe pokopan
File:Ottilie_von_Goethe.jpg|[[Ottilie von Goethe|Ottilie von Pogwisch]], Goetheova snaha
</gallery>

== Vanjske veze ==
{{Drugi projekti
{{Drugi projekti
| commons = Johann Wolfgang von Goethe
| commons = Johann Wolfgang von Goethe
Red 100: Red 177:


* [http://librivox.org/newcatalog/search.php?title=&author=Johann+Wolfgang+Goethe&status=complete&action=Search Dela J. V. Getea u audio formatu]
* [http://librivox.org/newcatalog/search.php?title=&author=Johann+Wolfgang+Goethe&status=complete&action=Search Dela J. V. Getea u audio formatu]
* [http://literaturnetz.org/author/johann_wolfgang_von_goethe Geteova dela]
* [http://literaturnetz.org/author/johann_wolfgang_von_goethe Geteova dela] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140416060749/http://literaturnetz.org/author/johann_wolfgang_von_goethe |date=2014-04-16 }}
* [http://www.goethezeitportal.de/ Geteov internet portal]
* [http://www.goethezeitportal.de/ Geteov internet portal]
* [http://www.garten-literatur.de/Leselaube/goethe/goethe1_gartenfreund.htm Gete kao botaničar i prirodnjak]
* [http://www.garten-literatur.de/Leselaube/goethe/goethe1_gartenfreund.htm Gete kao botaničar i prirodnjak]


{{Romantizam}}
{{Romantizam}}



{{Lifetime|1749|1832|Goethe, Johann Wolfgang}}
{{Lifetime|1749|1832|Goethe, Johann Wolfgang}}
{{Normativna kontrola}}


[[Kategorija:Njemački pisci]]
[[Kategorija:Njemački pisci]]
[[Kategorija:Njemački političari]]
[[Kategorija:Njemački političari]]
[[Kategorija:Njemački znanstvenici]]
[[Kategorija:Njemački naučnici]]
[[Kategorija:Njemački filozofi]]
[[Kategorija:Njemački filozofi]]
[[Kategorija:Njemački pjesnici]]
[[Kategorija:Njemački romanopisci]]

Aktualna verzija od 19. decembra 2024. u 15:32

Johann Wolfgang von Goethe
Biografske informacije
Rođenje(1749-08-28)28. 8. 1749.
Frankfurt am Main (H.R.R.)
SmrtWeimar (Njemačka Konfederacija)
22. 3. 1832. (dob: 82)
NacionalnostNijemac
SupružnikChristiane Vulpius (1806–1816, njena smrt)
Obrazovanje
Zanimanjepjesnik, romanopsiac, dramatičar, prirodoslovac, diplomat, državni službenik
Opus
Književni pravacSturm und Drang; Weimarski klasicizam
Znamenita djela
Inspiracija
Od
Na
Potpis

Johann Wolfgang von Goethe (Frankfurt, 28. august 1749. - Weimar, 22. mart 1832.) je njemački književnik, filozof i naučnik. U svojoj mladosti se priključio književnom Sturm und Drang pokretu i sa svojim romanom Jadi mladog Vertera te dramom Faust pomogao njemačkoj i evropskoj književnosti da iz neo-klasicizma prijeđe u romantizam. Poznat je i po svojim dostignućima na polju fizike i biologije koja će poslije poslužiti kao inspiracija za Darwinovu teoriju evolucije.

Po Goetheu je 1932. nazvan tadašnji Frankfurtski univerzitet, danas Johann Wolfgang Goethe Univerzitet.

Život

[uredi | uredi kod]
Johann Goethe u 25. godini (1774)

Gete je rođen u slobodnom carskom gradu Frankfurtu u Svetom Rimskom Carstvu. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu 1765, zatim 1770. na univerzitetu u Strasbourgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. U Strasbourgu upoznaje Johanna Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Sturm und Drang. Godine 1771. radi u Frankfurtu kao advokat gde izdaje i književni časopis „Götz von Berlichingen“. Odlazi 1772. godine, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja J. Kestnera[α 1] i njegove verenice Šarlote Buf[α 2]. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog pozinanika K. Jeruzalema[α 3], i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. Roman Jadi mladog Vertera izdaje u septembru 1774. godine u Leipzigu, i on mu donosi svetsku slavu. Završava Geca. Iste godine se veri sa Elisabethom Schoenemann[α 4] i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv Karla Avgusta[α 5], vojvode od Saks-Weimara, otišao je 1775. u Weimar gde je obavljao niz političkih poslova. Na posletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi Herdera, zatim i Šilera. Weimar postaje značajno duhovno stecište nemačkog prostora. Upoznaje Šarlotu fon Štajn[α 6] kojoj posvećuje 1700 pisama. Goethe je bio mason. Postao je član weimarske lože Amalia 23. juna 1780[2].
Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Weimara. U to vreme je završio Egmonta, pretočio u stihove Ifigeniju i započeo Torkvata Tasa.
Učestvovao je u ratu protiv Francuske. 20. septembra 1792. je na Bitci kod Valmyja na carsko-njemačkoj strani. O tome će reći:

Od danas i ovdje počinje nova era u povijesti svijeta.

– J. W. Goethe, 1792

U narednom periodu sklopio prijateljstvo sa Friedrichom Schillerom koje je potrajalo do 1805. Oženio se Kristijanom Vulpius[α 7] 1806. Od 1794. posvetio se isključivo pisanju. U Erfurtu susreće cara Napoleona 2. oktobra 1808. u Guvernerovoj palači. U Weimaru susreće Hegela 18. oktobra 1827. Umro je u Weimaru 1832.

Rad

[uredi | uredi kod]

Njegovo najznačajnije delo napisano pre odlaska u Vajmar bila je tragedija „Gec fon Berlihingen“ (Götz von Berlichingen), (1773), koja je ujedno bila i prvo delo koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman „Jadi mladog Vertera“ koje mu je donelo enormno veliku popularnost.

U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je „Godine učenja Vilhema Majstera“ i prelepu pesmu „Herman i Dorotea“ (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i „Rimske elegije“. U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „Fausta“, „Izbor po srodnosti“, svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života:činjenice i fikcija“, opisao je putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila.

Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi.

Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio“.

U razgovorima sa Ekermanom, Gete potvrđuje da nije voleo Prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma. Romantičari su mu strani, jer je u osnovi bio realista. Od svih svojih savremenika najviše ceni Bajrona, upravo zato što mu se činilo da Bajron više pripada klasici nego romantici. Najviše ceni klasičnu poeziju i umetnost - u romantizmu vidi nešto nezdravo, neorgansko.

Geteov duhovni razvoj se najbolje ogleda u lirici. Od pobožnih pesama ispirisanih Klopštokom, preko anakreotskih pesama inspirisanih Vilandom, do Herderovog uticaja kada izvor pesničkog zanosa postaje priroda, u kojoj Gete vidi oličenje stvaralačke sklobode i elementarne snage („Dobrodošlica i rastanak“).

Spomenik Geteu i Šileru u Vajmaru

Gete je postao spinozista: bog je u prirodi, u prirodi postoje dva elementa - sila i materija, a sila je bog; zato treba voleti svu prirodnu silu. Kasnije se ovo filozofsko shvatanje nijansira, i Gete kao pesnički motiv uzima grčke bogove kao personifikaciju prirodnih sila, i buni se protiv njih („Prometej“). Ova poezija je ujedno patetična, puna borbe i zanosa.

U to vreme Getea zaokuplja ideja velikih ljudi: Cezara, Fausta, Prometeja, Muhameda - simbol genija koji vodi čovečanstvo. U ovoj fazi (Šturm und drang) javljaju se slobodni ritmovi, stihovi svaki drugom broju slogova, da bi se skoro mogli pisati u prozi.

U Vajmaru prestaje buntovništvo i javlja se smireni Gete, pesnik harmonije koji u prirodi vidi materinsku silu čovečansva. Priroda više nije jezovita, puna neprijateljskih, demonskih sila, nego je protkana harmonijom i redom, a božanske sile su naklonjene čoveku („Putnikova noćna pesma“, „Pevanje duhova nad vodama“).

Što više Geteova poezija postaje misaona, to se više kreće oko ideje humaniteta („Božansko“). Čežnja za jugom, za Italijom, ogleda se u delu „Minjon“. Posle Italije njegova poezija postaje čulna koliko i misaona. Gete je još od pokreta Šturm und drang pisao balade, a usavršio se u takmičenju sa Šilerom. Dok Šiler redovno polazi od etičke ideje, Gete je slobodniji u koncepciji. Za Šilera (kantovac) balada je zamisao za dramu, dok se kod Getea (spinozista) pre oseća delovanje prirodnih sila, koje su jače od čoveka i razum ne može da ih objasni i definiše.

Romani

[uredi | uredi kod]

Jadi mladog Vertera

[uredi | uredi kod]

Duboka lična ispovest. Jednostavna fabula, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. Gete ih skladno unosi u tok razvoja Verterove ljubavi, prepliće sa onim što se zbiva u njegovoj duši. Duševna raspoloženja organski izrastaju iz prirode. To nije samo ljubavni roman - pisma (po uzoru na Ričardsona) su ujedno i junakove isovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta. Život o kojem Verter mašta je u oštroj suprotnosti sa stvarnošću koja ga okružuje. Oseća se ogorčenje zbog nazadnih konvencija društva koje koče slobodan razvitak jedinke i ljudske duše.

Godine učenja Vilhema Majstera

[uredi | uredi kod]

Vilhelm Majster kao junak je posebna varijacija Vertera, ali ovaj roman je ujedno i ostvarenje jednog estetskog programa. Gete piše veoma koncizno, sa velikim bogatstvom izraza, ali intenzivno neposredno pripovedanje se sve više opterećuje didaktikom: sav zanos za pozorište je samo zabluda.

Putovanja Vilhema Majstera

[uredi | uredi kod]

Napisao je četvrt veka posle prvog dela. Podnaslov ovog romana glasi Oni koji se odriču. Glavni deo romana posvećen je utopiji vaspitanja koja je ocrtana kao Pedagoška provincija. Iako govori o disciplini i sintezi, roman je krajnje slobodan po kompoziciji: labavo nanizani delovi, novele i pripovetke već objavljivane ili namenjene za druge zbirke, maksime i refleksije, poneka pesma.

Izbor prema sličnosti

[uredi | uredi kod]

U ovom romanu zahteva odricanje od svega što je čulno, pa čak i greh počinjen jedino u mislima dovodi do katastrofe. Roman je eksperiment, psiho-hemijski pokušaj.

Drame

[uredi | uredi kod]

Napisao je preko sto drama.

Pesništvo

[uredi | uredi kod]
  • Majska pjesma (Mailied, 1771; 1775)
  • Prometej (Prometheus, 1772–1774);
  • Ružica sa polja (Heidenröslein, 1770; 1827);
  • Muhamedova pjesma (Mahomets Gesang, 1772–1773);
  • Kralj od Thule (Der König in Thule, 1774);
  • Dobrodošli i doviđenja (Willkommen und Abschied, 1775; 1789);
  • Noćna pjesma lutalica (Wandrers Nachtlied, 1776; 1780);
  • Mjesecu (An den Mond, 1778);
  • Granice čovječanstva (Grenzen der Menschheit, 1781);
  • Kralj vilenjaka (Erlkönig, 1782);
  • Mignon (Mignon, oko 1786–1788);
  • Venecijanske epigrame (Venezianische Epigramme, 1790);
  • Rimske elegije (Römische Elegien, 1795), objavljeno pod naslovom Erotica Romana;
  • Rajneke Fuks (Reineke Fuchs, 1793–1794);
  • Godine učenja čarobnjaštva (Der Zauberlehrling, 1797);
  • Herman i Doroteja (Hermann und Dorothea, 1796–1797);
  • O metamorfozi biljaka (Die Metamorphose der Pflanzen, 1798–1799);
  • Mrtvi plesači (Der Totentanz, 1813);
  • Zapadno-istočni Divan (West-östlicher Divan, 1819; 1827);
  • Elegija iz Marienbada (Marienbader Elegie, 1827) ili Trilogija strasti (Trilogie der Leidenschaft);
  • Nasljeđe (Vermächtnis, 1829).

Naučna dela i eseji

[uredi | uredi kod]
  • O čeljusti ljudi i životinja (Über den Zwischenkiefer der Menschen und der Tiere, 1784)
  • O granitu (Über den Granit, 1784)
  • Doprinosi optici (Beiträge zur Optik 1791–1792)
  • O epskoj i dramskoj poeziji (Über epische und dramatische Dichtung, 1797), zajedno sa Schillerom;
  • O diletantizmu (Über den Dilettantismus, 1799)
  • Poezija i Istina (Aus meinem Leben. Dichtung und Wahrheit, napisao 1808–1831)
  • Teorija boja (Zur Farbenlehre, 1810)
  • O umjetnosti i starini (Über Kunst und Altertum, 1816–1832)

Putopisi

[uredi | uredi kod]
  • Putovanje Italijom (Italienische Reise, putovanje 1786–1788, napisao 1813–1817)
  • Pohod na Francusku (Kampagne in Frankreich, napisao 1819–1822)

Porodica Goethe

[uredi | uredi kod]

Goethe je imao nekoliko udvaranja i ljubavnih veza, mada je napokon živio s jednom ženom. Christianu Vulpius (1765–1816) iz Weimara je upoznao 12. jula 1788. kada je ona imala 23 godina a on 39. Ona je bila kćer službenika i odvjetnika Johanna Vulpiusa[α 9] iz Weimara i Christine Riehl[α 10] iz Weimara.
Goethe i Christiana su se vjenčali 19. oktobra 1806. u Crkvi sv. Jakova (Jakobskirche) u Weimaru, točno za vrijeme proboja Francuza u grad. Imali si više djece koja nisu preživjela porođaj ili prvi mjesec života: prvo dijete (oktobar 1791), Caroline (novembar 1793), Carl (novembar 1795), Catharina (decembar 1802).
Jedini preživio sin je bio August von Goethe (1789–1830), rođen u Weimaru i umro 1830. u Rimu. Bio je službenik u pratnji Karla Augusta (1757–1828), vojvode Saksonije, Weimara i Eisenacha. August von Goethe je oženio Ottiliju von Pogwisch (1796–1872) iz Gdańska. Imali si troje djece: Walther von Goethe[α 11], Wolfgang M. von Goethe[α 12], Alma von Goethe[α 13]. Zadnji Goetheov potomak je Walther von Goethe. Bio je komornik i kompozitor, nije imao djece, niti su njegova braća imala. Njegov brat Wolfgang Maximilian je bio pravnik na dvoru vojvode Karla Alexandra. Najmlađa, Alma, je umrla u 17. godini od tifusa.
Otac od Johana W. Goethea je bio Johann Caspar Goethe (1710–1782) iz Frankfurta, sin Friedricha G. Goethea (1657–1730) i Cornelie Walther (1668–1754). Bio je pravnik na Carskom Dvoru u Wetzlaru. Očeva porodica je bila iz Frankfurta i Darmstadta, mada vuku daleke korijene iz okolice Erfurta i Halla.
Goetheova majka je bila Catharina Elisabeth Textor (1731–1808), kćer uglednog službenika i dvorskog savjetnika Johann Wolfgang Textor (1693–1771). Goetheova baka po majci je bila Anna Margaretha Lindheimer (1711–1783) iz Wetzlara.

Bilješke

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ Johann Georg Christian Kestner (Döhren kod Hanovera, 28. august 1741 – Lüneburg, 24. maj 1800).
  2. ↑ Charlotte Sophie Henriette Buff (Wetzlar, 11. januar 1753 – Hanover, 16. januar 1828).
  3. ↑ Karl Wilhelm Jerusalem (Wolfenbüttel, 21. mart 1747 – Wetzlar, 30. oktobar 1772).
  4. ↑ Anna Elisabeth Schönemann (Offenbach, 1758 – Krautergersheim, 1817), »Lili« iz njegovih pesama.
  5. ↑ Carl August von Sachsen-Weimar-Eisenach (Weimar, 3. septembar 1757 – Schloss Graditz kod Torgaua, 14. jun 1828), potomak po muškoj liniji grofa Johanna Friedricha I. (1503–1554) iz porodice Wettin.
  6. ↑ Charlotte Albertine Ernestine von Schardt (Eisenach, 25. decembar 1742 – Weimar, 6. januar 1827), udata za uglednog Gottlob E. J. F. Freiherr von Stein (Regensburg, 1735 – Weimar, 1793).
  7. ↑ Johanna Christiana Sophie Vulpius (Weimar, 1. juni 1765 – Weimar, 6. juni 1816).
  8. ↑ Drama Götz von Berlichingen : prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti. Glavni junak je vojvoda Gottfried von Berlichingen (1480–1562).
  9. ↑ Johann Friedrich Vulpius (1725–1786)
  10. ↑ Christine Riehl (1742–1771)
  11. ↑ Walther von Goethe (1818–1885).
  12. ↑ Wolfgang Maximilian von Goethe (1820–1883).
  13. ↑ Alma von Goethe (1827–1844).

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ Karl Robert Mandelkow, Bodo Morawe: Goethes Briefe. 2. edition. Vol. 1: Briefe der Jahre 1764-1786. Christian Wegner, Hamburg 1968, p. 709
  2. ↑ (de)„Goethe als Freimaurer”. Pristupljeno 01. 07. 2022. 

Bibliografija

[uredi | uredi kod]
  • Baioni Giuliano, Classicismo e rivoluzione : Goethe e la rivoluzione francese, Napoli, Guida, 1969.
  • Baioni Giuliano, Il giovane Goethe, Torino, Einaudi, 1996.
  • Brennecke Adolf, Goethe als Freimaurer, Leipzig, 1875.
  • Carré Jean-Marie, Vie de Goethe, Gallimard, Paris, 1928
  • Deile Gotthold, Goethe als Freimaurer, Berlin, Ernst Siegfried Mittler und Sohn, 1908.
  • Gero von Wilpert, Goethe-Lexikon, Stuttgart, Kröner, Stuttgart, 1998.
  • Simmel Georg, Goethe, Leipzig, Klinkhardt, 1913.
  • Tümmler Hans, Goethe als Staatsmann, Göttingen, Musterschmidt, 1976.
  • Unseld Siegfried, Goethe and His Publishers, Chicago, University of Chicago Press, 1996.

Galerija

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]
U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Johann Wolfgang von Goethe
Na stranicama Wikicitata postoji zbirka osobnih ili citata o temi: Johan Volfgang Gete
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Johann_Wolfgang_von_Goethe&oldid=42270830