Izvorni kod stranice Richard Wagner

{{Kompozitor (SR)
|ime=Rihard Vagner
|slika=RichardWagner.jpg
|veličina =200p
|opis_slike=Rihard Vagner 1871. godine
|puno_ime=Vilhelm Rihard Vagner
|datum_rođenja= [[22. maj]] [[1813]].
|mesto_rođenja = {{ZD|NEM}} [[Lajpcig]]
|država_rođenja = [[Nemačka]]
|datum_smrti = [[13. februar]] [[1883]].
|mesto_smrti = {{ZD|ITA}} [[Venecija]]
|država_smrti = [[Italija]]
|dela=Kas Valkira, Svadbeni marš, Zigfridov posmrtni marš
|period=[[Romantizam]]
|uticaj='''Na Vagnera:'''<br />[[Ludvig van Betoven]], [[Volfgang Amadeus Mocart]], [[Karl Marija fon Veber]], [[Franc List]], [[Hektor Berlioz]], [[Vilijam Šekspir]], [[Johan Volfgang Gete|Johan Volfgang fon Gete]], [[Mihail Bakunjin]], [[Georg Vilhelm Fridrih Hegel]], [[Ludvig Fojerbah]], [[Artur Šopenhauer]], [[Muhamed Šemsudin Hafiz|Hafiz]], [[hrišćanstvo]], [[hinduizam]], [[budizam]]<br />'''Vagner na:'''<br />[[Rihard Štraus]], [[Anton Brukner]], [[Gustav Maler]], [[Klod Debisi]], [[Arnold Šenberg]], [[Šarl Bodler]], [[Stefan Malarme]], [[Pol Verlen]], [[Marsel Prust]], [[Fridrih Niče]], [[Tomas Man]], [[Džordž Bernard Šo]], [[Karl Gustav Jung]]
|saradnici=[[Franc List]], [[Fridrih Niče]], [[Hans fon Bilov]], [[Ludvig II Bavarski]], [[Mihail Bakunjin]]
|}}

'''Vilhelm Rihard Vagner''' ({{jez-nem|Wilhelm Richard Wagner}}; [[Lajpcig]], [[22. maj]] [[1813]]. — [[Venecija]], [[13. februar]] [[1883]]) je bio nemački [[kompozitor]], [[pesnik]], [[esej]]ista i [[teorija muzike|muzički teoretičar]].

Vagner je ličnost od presudnog značaja za istoriju muzike; kao jedan od najvećih stvaralaca na području opere (ili „[[muzička drama|muzičke drame]]“, kako je voleo da zove svoje sopstvene), u svojim delima je postavio osnovu ozbiljne muzike 20. veka, naročito u „[[Tristan i Izolda (opera)|Tristanu i Izoldi]]“, gde se obilno koristi [[hromatizam|hromatizmom]] i gde možemo naći koren [[atonalna muzika|atonalnosti]]. Ističe se po upotrebi [[lajtmotiv]]a. U svojim esejima je teorijski postavio osnovu „sveukupne umetnosti“ ({{jez-nem|Gesamtkunstwerk}}), teorije po kojoj je muzička drama najsavršeniji oblik umetničkog izraza jer obuhvata sve ostale grane umetnosti i da ima potencijal da „iskupi svet“, iz kog razloga su ga još za života mnogi onovremeni kritičari proglasili za megalomana.

Za sve svoje opere sam je pisao [[libreto]] (ili, u vagnerovskom rečniku, „poemu“), što je posledica verovanja u „sveukupnu umetnost“, a ulagao je veliki trud kako bi ih izveo onako kako je zamislio. S tim ciljem je i podigao sopstvenu [[operska kuća|opersku kuću]]. Osim toga, Vagner je bio i veliki dirigent koji je, prema čuvenom [[Vilhelm Furtvengler|Vilhelmu Furtvengleru]], zajedno s [[Hans fon Bilov|Hansom fon Bilovom]] doveo do stvaranja nove generacije dirigenata.

Vagnerova dela kategorišu se sa [[WWV (Vagner)|WWV]], što je skraćeno od [[nemački jezik|nemačkog]] ''Wagner-Werke-Verzeichniss'' („Indeks Vagnerovih dela“).

== Biografija ==

=== Detinjstvo i mladost ===

Vilhelm Rihard Vagner je rođen u Lajpcigu, kao deveto dete Karla Fridriha Vagnera, [[policija|policijskog]] [[činovnik]]a, i kršten je u [[protestantizam|protestantskoj]] [[Luteraranstvo|luteranskoj]] [[Crkva sv. Tome (Lajpcig)|crkvi sv. Tome]]<ref name="leben" />. Karl Fridrih je umro od [[tifus]]a šest meseci nakon Rihardovog rođenja. Avgusta [[1814]]. godine, Vagnerova majka, Johana Rozine Vagner, udala se za [[glumac|glumca]] i [[dramaturg]]a Ludviga Gajera, koga mnogi smatraju i Rihardovim biološkim ocem<ref name="prva">{{cite web |url=http://www.smerus.pwp.blueyonder.co.uk/vulture_.htm |title=The Jewishness of Richard Wagner, extract from a seminar given at University College, London, on March 13th 2002 |publisher=Smerus.pwp.blueyonder.co.uk |date=13. 3. 2002. |accessdate=24. 9. 2011. |archive-date=2007-02-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070205081116/http://www.smerus.pwp.blueyonder.co.uk/vulture_.htm |dead-url=yes }}</ref> (i on sam je počeo da sumnja u to u svojim poslednjim godinama, a špekulisao je i o Gajerovom jevrejskom poreklu<ref name="prva" />) i čije je prezime Vagner nosio prvih 14 godina svog života. Porodica se preselila u [[Drezden]]. Gajer je na Vagnera preneo ljubav prema pozorištu.

Još kao dečak, Vagner je obožavao da čita i piše. Kao osnovac je pokušavao da piše drame, a puno čitao je [[Vilijam Šekspir|Šekspira]]. Čak mu je pošlo za rukom da prevede 12 knjiga [[Odiseja|Odiseje]]<ref name="enkarta">Enciklopedija Enkarta 2006, [[Majkrosoft|Majkrosoft korporacija]] ([[Kompakt disk|CD]])</ref>. Kasnije će ga zanimati i germansko-nordijski mitovi, srednjovekovna evropska književnost, filozofska dela [[Ludvig Fojerbah|Fojerbaha]], [[Artur Šopenhauer|Šopenhauera]] i [[Fridrih Niče|Ničea]] (s ovim poslednjim je jedno vreme i prijateljevao), da bi izrastao u jednog od najobrazovanijih i najnačitanijih ljudi u devetnaestovekovnoj [[Evropa|Evropi]].

Vagner je [[1828]], kada je imao 15 godina, prvi put došao u blizak dodir sa muzikom [[Ludvig van Betoven|Ludviga van Betovena]]. U januaru je čuo njegovu [[Simfonija br. 7 (Betoven)|Sedmu simfoniju]], a u martu i [[Simfonija br. 9 (Betoven)|Devetu]], kojom je bio do te mere pogođen da je odlučio da postane kompozitor. Čak i kasnije, Vagner je smatrao da je koren sve njegove muzike Betovenova Deveta simfonija. Vagner nikada nije imao pravo muzičko obrazovanje; svoje poznavanje muzike duguje nekoliko meseci časova kod čuvenog muzičara [[Kristijan Teodor Vajnlig|Kristijana Teodora Vajnliga]] (učitelj [[Klara Šuman|Klare Šuman]], žene [[Robert Šuman|Roberta Šumana]]). Vajnlig je bio toliko oduševljen njegovim muzičkim talentom da je odbio da mu naplati časove.

Godine [[1832]]. Vagner piše svoju ''Simfoniju u ce-duru'', što mu omogućava karijeru kao [[dirigent]]. Odmah zatim pokušava da napiše svoju prvu operu, ''[[Venčanje (opera)|Venčanje]]'', koju nikada nije završio usled sestrinog negodovanja. Njoj se gadila radnja opere, pa ju je Vagner poslušao i uništio libreto.

Godine [[1833]], uz pomoć svog brata, Karla Alberta, Vagner uspeva da postane [[horovođa]] u [[Varcburg]]u. Tada piše i svoju prvu kompletnu operu, ''[[Vile (opera)|Vile]]'', koja je bila napisana potpuno u stilu [[Karl Marija fon Veber|Karla Marije fon Vebera]]. Opera nije izvedena za njegova života. Premijerno izvođenje je bilo [[1888]]. u [[Minhen]]u. Vagner je lično poklonio partituru ovog dela kralju [[Ludvig II Bavarski|Ludvigu II Bavarskom]], da bi nekoliko decenija kasnije bila poklonjena [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]], velikom ljubitelju Vagnerovog opusa<ref name="enkarta" />. Zajedno sa mnogim dokumentima, i ova partitura je spaljena u [[Firerbunker]]u tokom poslednjih dana [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]].

Godine [[1836]]. komponuje komičnu operu ''[[Zabrana ljubavi]]'', čija je premijera bila u [[Magdeburg]]u. Premijera je bila slabo posećena, a glavni pevač je na pola izvođenja zaboravio svoj tekst. Usled ovakvog neuspeha, opera nije imala drugo izvođenje<ref name="leben">Richard Wagner, ''My Life'', F. Bruckmann, 1911, Munich</ref>.

Dana [[24. novembar|24. novembra]] [[1836]]. Vagner se oženio glumicom Kristinom Vilhelminom Planer („Minom“ Planer). Preselili su se u [[Riga|Rigu]], koja je tada pripadala carskoj [[Rusija|Rusiji]], gde je Vagner bio direktor opere. Njihov brak je trajao sve do njene smrti [[1866]], iako je bio veoma nesrećan. Tek nekoliko nedelja nakon njihovog venčanja, Mina je pobegla sa vojnim oficirom koji ju je kasnije ostavio bez prebijene pare. Vagner ju je primio nazad, ali je ovo bio tek prvi sukob u trodecenijskom [[brak]]u koji se završio potpunom otuđenošću muža i žene. Vagner će kasnije i sam imati mnoge poznate ljubavne afere, koje će izazivati užasne skandale u nemačkom društvu<ref name="enkarta" />.

Godine [[1839]]. Mina i Vagner su morali da pobegnu iz Rige zbog dugova<ref name="leben" />, koji će Vagnera mučiti još nekoliko decenija. Njih dvoje su, zajedno sa svojim [[Njufaundlend (pas)|njufaundlenderom]], Roberom, pošli brodom za [[London]]. Ova naporna i olujna plovidba uz [[Norveška|norvešku]] obalu će kasnije Vagneru poslužiti kao inspiracija za novu operu, ''[[Holanđanin lutalica]]''. U Londonu se bračni par nije zadržao duže od nedelje, a [[1840]]. i [[1841]]. godinu su proveli u [[Pariz]]u, gde je Vagner završio ''[[Rijenci]]ja'' i ''Holanđanina lutalicu''.

=== Pariz, Drezden i ustanak ===

U Parizu je Vagner [[1840]], uz pomoć tamošnjeg kompozitora [[Đakomo Majerber|Đakoma Majerbera]], izveo ''Rijencija''. Delo je imalo ogroman uspeh, iako je to bilo njegovo najduže delo (obično traje duže od 5 sati) i nema preteranu muzičku važnost<ref name="olivera">Olivera Đurić, ''Vodič kroz istoriju muzike'', O. Đurić, Beograd, 2005</ref>, budući da je komponovana pod uticajem Majerbera. Tu možda možemo naći i uzrok Vagnerove navodne netrpeljivosti prema Jevrejima: Majerber je u stvari bio [[Jevreji]]n, a njegove opere, iako, po Vagneru, komercijalizovane i bez velike umetničke vrednosti, bile su izuzetno popularne<ref name="mejer">{{cite web |url=http://www.meyerbeer.com/Articles/Jew_Meyerbeer.htm |title='&#39;Meyerbeer the Jew'&#39; by David Conway, first published in Program Notes for "Meyerbeer, Master of Musical Spectacle" at Hampstead Town Hall, November 18, 2001 |publisher=Meyerbeer.com |date=18. 11. 2001. |accessdate=24. 9. 2011. |archivedate=2016-07-30 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160730053210/http://www.meyerbeer.com/Articles/Jew_Meyerbeer.htm |deadurl=yes }}</ref>. Vagner je u Parizu bio pod njegovim patronatom, ali uprkos tome je bio gnevan što je jedan prosečan kompozitor bio više cenjen od njega. Verovatno ga je dodatno uvredila činjenica što je ''Rijenci'' nazivan „Majerberovom najboljom operom“ (ovaj nadimak se pripisuje [[Hans fon Bilov|Hansu fon Bilovu]])<ref name="mejer2">{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.adelaideinstitute.org/newsletters/n230.htm |access-date=2013-03-15 |archive-date=2007-09-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070901070953/http://www.adelaideinstitute.org/newsletters/n230.htm |dead-url=yes }}</ref>.

U [[1842]]. Vagnerovi su se vratili u Drezden, gde je ''Rijenci'' takođe bio dobro primljen. Bračni par je ostao u Drezdenu narednih šest godina, a Vagner je radio kao dvorski dirigent. Tu je i izveo ''Holanđanina lutalicu'' a kasnije i ''[[Tanhojzer (opera)|Tanhojzera]]'', svoju novu operu. Vagner je čak imenovan za kraljevskog kapelmajstora - najstabilnije zaposlenje koje će ikada imati.

Boravak u Drezdenu je prekinula Vagnerova umešanost u [[politika|politiku]] [[levica|levice]]: u nemačkim državama je jačao [[nacionalizam|nacionalistički]] pokret koji je zahtevao ujedinjenje u jedinstveno carstvo i [[demokratija|demokratizaciju]] države. Vagner je bio entuzijastični pristalica ovog pokreta<ref name="leben" />, propagirajući ih i primajući mnoge poznate istomišljenike u svoju kuću. Čak je upoznao i čuvenog ruskog [[anarhija|anarhistu]], [[Mihail Bakunjin|Mihaila Bakunjina]].

Nezadovoljstvo saksonskom vladom dostiglo je vrhunac kada je kralj [[Fridrih Avgust II]] raspustio [[skupština|parlament]] i odbio [[ustav]] koji mu je tražio narod. To je dovelo do [[Majski ustanak|Majskog ustanka]], u kojem je Vagner igrao manju ulogu, držeći stražu na osmatračnici i praveći ručne bombe<ref name="leben" />. Ipak, brz slom ovog ustanka doveo je do raspisivanja [[poternica]] za revolucionarima. Vagner je morao da pobegne iz [[Nemačka|Nemačke]], najpre u Pariz, a odatle u [[Cirih]].

=== Izgnanstvo, povratak i sazrevanje stavova ===

Vagner je narednih dvanaest godina svog života proveo van Nemačke. ''[[Loengrin (opera)|Loengrina]]'' je završio pre izgnanstva, ali sada nije bio u stanju da ga izvede u Nemačkoj. Međutim, u pomoć mu je pritekao dobar prijatelj, kompozitor [[Franc List]]. List je operu izveo veoma uspešno u [[Vajmar]]u, u avgustu [[1850]].

Sam Vagner, međutim, bio je u veoma lošoj situaciji, najpre zato što na ''Loengrinu'' nije mogao da zaradi, a uz to je i živeo u veoma lošim odnosima sa suprugom Minom, kojoj se nisu sviđale opere koje je napisao posle ''Rijencija''.

Pre nego što je napustio Drezden, počeo je da radi na delu koje će prerasti u ''Prsten Nibelunga''. U ovo vreme, nameravao je da mitološku tematiku smesti samo u jednu operu, koju je nazvao ''Zigfridova smrt'' ({{jez-nem|Siegfrieds Tod}}). Libreto je napisao [[1848]]. U Cirihu je odlučio da napiše i operu o Zigfridu, tako da bi se radnja odvijala u dva dela. Naposletku je osmislio čitav ciklus od četiri opere i počeo da piše libreto za ''[[Rajnsko zlato]]'' i ''[[Valkira (opera)|Valkiru]]'', pod uticajem humanističke filozofije [[Ludvig Fojerbah|Ludviga Fojerbaha]], s kojom se upoznao u [[1851]], a koja je označila prvu veliku promenu u njegovim stavovima<ref name="alter">John Deathridge, ''Wagner's Alter Ego'', The Decca Record Company Ltd. London, 1994</ref>.

Mnogo značajniji uticaj na Vagnera, počev od [[1854]], imala je filozofija [[Artur Šopenhauer|Artura Šopenhauera]]<ref name="alter" />, koja ga je zainteresovala za [[budizam]]. Šopenhauerov uticaj će ostati presudan do kraja Vagnerovog života i tragove te doktrine možemo naći u svim njegovim narednim delima.

Treba napomenuti da se u Cirihu Vagner bavio i esejima; mnogi od njegovih najčuvenijih eseja nastali su upravo za vreme njegovog izgnanstva. Tada je formulisao teoriju o operi kao „potpunoj umetnosti“ ({{jez-nem|Gesamtkunstwerk}}).

Vagner je radio na ''Prstenu Nibelunga'' do [[1856]]. Do tada je završio ''Rajnsko zlato'' i ''Valkiru'', kao i prva dva čina ''[[Zigfrid (opera)|Zigfrida]]''. Te godine je odlučio da privremeno prekine s radom na ''Prstenu'' i napiše posebno delo: ''[[Tristan i Izolda (opera)|Tristana i Izoldu]]''. Na to ga je navela ljubavna veza sa [[Matilda Vezendonk|Matildom Vezendonk]], ženom [[Oto fon Vezendonk|Ota Vezendonka]], Vagnerove pristalice koji je Rihardu i Mini dao da žive u kolibi na svom imanju u Cirihu<ref name="matilda">{{cite web|url=http://www.seidel-dreffke.de/thomas/wesendonck.htm |title=Matthilde Wesendonck: Ihr Leben |publisher=Seidel-dreffke.de |date= |accessdate = 24. 9. 2011.}}</ref>. Nije poznato koliki je opseg ova afera imala (zna se da Matilda, iako je Vagneru uzvraćala ljubav, nije želela da pokvari svoj brak sa Otom), ali poslužila je kao inspiracija za Vagnerovu novu operu. Inspiraciju u Vagnerovoj ljubavi prema Matildi našle su i ''[[Vezendonk pesme]]'' ({{jez-nem|Wesendonck-Lieder}}), zbirka od pet pesama koje je napisala Matilda (inače pisac i pesnik), a za koje je Vagner napisao muziku.

Vagnerov brak sa Minom Planer je bio ozbiljno ugrožen [[1858]], kada je ona presrela jedno od njegovih pisama Matildi. Vagner sam odlazi za [[Beč]]. Tek od [[1862]]. su počeli da žive odvojeno, ali Vagner je nastavio da izdržava Minu sve do njene smrti [[1866]]. godine.
[[Datoteka:Wagner family 1881.jpg|mini|levo|350px|Porodica Vagner i prijatelji 1881. ispred Vile Vanfrid. Sleva nadesno, gore: Blandina fon Bilov, Hajnrih fon Štajn (Zigfridov učitelj), Kozima i Rihard Vagner, Paul fon Jukovski; dole: Izolda Vagner, Danijela fon Bilov, Eva i Zigfrid Vagner.]]
Iz Beča Vagner je opet otišao u [[Pariz]], gde je pokušao da izvede novu verziju ''Tanhojzera''. U operu, koja je za parisku publiku prevedena na [[francuski jezik|francuski]], između ostalog ubacuje i balet, jer je balet bio obavezan element francuske opere<ref name="tann">{{cite web|url=http://stereophile.com/musicrecordings/665/ |title=Tannhäuser: Wagner's "problem" opera by Richard Lehnert, July, 1990 |publisher=Stereophile.com |date = 15. 7. 1990. |accessdate = 24. 9. 2011.}}</ref>. Međutim, balet je po pravilu trebalo da bude u drugom činu, ali Vagner ga je ubacio u prvi čin kako bi mu dao dramski smisao. Izvođenje su zbog toga upropastili pripadnici [[aristokratija|aristokratskog]] Džokej kluba ({{jez-fra|Jockey Club}}), u kojem se skupljao krem francuskog društva. Oni su imali običaj da tokom prvog čina opere večeraju<ref name="tann" />, a zatim dođu u pozorište i pogledaju balet u drugom činu. Ostatak opere bi sasvim preskočili. Izvođače su bukvalno oterali sa pozornice u znak svog nezadovoljstva, a Vagner je bio toliko besan zbog ovog fijaska da nikada više nije dozvolio produkciju neke svoje opere u Parizu<ref name="tann2">{{cite web|url=http://www.musicwithease.com/tannhauser-history.html |title=The History of 'Tannhäuser' |publisher=Musicwithease.com |date= |accessdate = 24. 9. 2011.}}</ref>.

Godine [[1861]]. Vagneru je dozvoljeno da se vrati u Nemačku. Tada je počeo da piše svoje najvedrije delo, komediju ''[[Majstori pevači iz Nirnberga]]''. Pokušao je da izvede ''Tristana i Izoldu'' u [[Beč]]u, gde je opera imala čak sedamdeset probi, ali naposletku je, [[1864]], produkcija propala jer je delo smatrano neizvodljivim. Ipak, Vagnerove muke su okončane kada je, iste godine, bavarski kralj [[Ludvig II Bavarski|Ludvig II]] došao na presto.

Ludvig II, kojeg danas mnogi smatraju mentalno nestabilnim homoseksualcem, kao dete se zaljubio u Vagnerova dela, naročito u ''Loengrina'', s kojim se poistovećivao. Kasnije je sagradio čuveni dvorac [[Nojšvanštajn]] inspirisan ovom Vagnerovom operom. Mada je njegova pomoć Vagneru bila izuzetna, danas se često precenjuje: tokom poslednjih 19 godina svog života, kompozitor je od svog obožavatelja i zaštitnika dobio 562914 maraka, što je i nije nebeska cifra, ako se uzme u obzir da je na kočije za kraljevsko venčanje (do kojeg nikad nije ni došlo) potrošeno čitavih 1,7 miliona maraka<ref name="lud2">{{cite web|url=http://www.monsalvat.no/biogs.htm#PJo |title=Biographical notes |publisher=Monsalvat.no |date= |accessdate = 24. 9. 2011.}}</ref>.

Kralj je smesta otplatio kompozitorove dugove i omogućio mu da nova dela izvede u [[Minhen]]u, gde se Vagner, na njegov poziv, nastanio. ''Tristan i Izolda'' su tu izvedeni uz ogroman uspeh.

Vagner je izazvao skandal u Minhenu, međutim, kada je stupio u aferu sa [[Kozima Vagner|Kozimom fon Bilov]], vanbračnom ćerkom [[Franc List|Franca Lista]] i ženom velikog dirigenta [[Hans fon Bilov|Hansa fon Bilova]]<ref name="koz">{{cite web |url=http://www.germanculture.com.ua/library/weekly/aa090900b.htm |title=Richard Wagner and His Affections |publisher=Germanculture.com.ua |date=28. 11. 2007. |accessdate=24. 9. 2011. |archive-date=2013-03-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130315075506/http://www.germanculture.com.ua/library/weekly/aa090900b.htm }}</ref>, koji je, kao jedan od Vagnerovih najvatrenijih ljubitelja, dirigovao na premijeri ''Tristana i Izolde''. Godine [[1865]]. ona je Vagneru rodila vanbračnu ćerku<ref name="koz" />, koju su nazvali Izolda. Iako je bio Vagnerov prijatelj, List je bio protivnik ove afere, ali sam Hans fon Bilov, uprkos indiskretnoj Koziminoj preljubi, nije Vagneru zamerio zbog afere i nastavio da bude veliki Vagnerov ljubitelj. Ipak, vest o aferi je u Minhenu bila primljena sa šokom, pa su Vagner i Kozima morali da napuste Minhen. Kralj Ludvig je razmišljao da abdicira kako bi mogao sa Vagnerom da ode iz Minhena, ali ovaj ga je odvratio od toga<ref name="lud">{{cite web |url=http://www.koenig-ludwig.org/english/ludwig_and_richard_wagner.php |title=King Ludwig II. and Richard Wagner |publisher=Koenig-ludwig.org |date= |accessdate=24. 9. 2011. |archive-date=2006-02-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060215155217/http://www.koenig-ludwig.org/english/ludwig_and_richard_wagner.php |dead-url=yes }}</ref>.

[[Datoteka:Richard Wagner with Eva 1867 at Tribschen.jpg|mini|desno|250px|Rihard Vagner sa ćerkom Evom 1867. u Tribšenu]]

Vagner i Kozima su se nastanili u vili Tribšen kraj [[Lucern]]a, gde im se rodilo još dvoje vanbračne dece, Eva i Zigfrid. Kozima se od Bilova razvela tek u oktobru [[1868]], a za Vagnera se udala [[25. avgust]]a [[1870]]. Kao posledica ovog braka, List i Vagner nisu komunicirali godinama, ali List se na kraju i sam nastanio u Bajrojtu, mestu koje će za Vagnera kasnije imati izuzetan značaj. Iako je Vagner, po nekima, povremeno imao ljubavnice, u braku sa Kozimom je ostao do kraja života.

Vagner se [[8. novembar|8. novembra]] 1868. upoznao sa mladim filologom [[Fridrih Niče|Fridrihom Ničeom]] u kući svoje sestre Otilije i njenog muža Hermana Brokhausa<ref name="nič">{{cite web |url=http://www.virtusens.de/walther/wagner.htm#sorrent |title=Nietzsche und Wagner, Helmut Walther |publisher=Virtusens.de |date= |accessdate=24. 9. 2011. |archivedate=2007-07-05 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070705100752/http://www.virtusens.de/walther/wagner.htm#sorrent |deadurl=yes }}</ref>. Niče je 27. oktobra prisustvovao izvođenju uvertire ''Tristana i Izolde'' i ''Majstora pevača'' i bio oduševljen Vagnerovom muzikom. Ničea i Otiliju je povezala uzajamna prijateljica, žena Ničeovog mentora [[Fridrih Vilhelm Ričl|Fridriha Ričla]], koja je Vagneru ispričala kako Niče odlično svira njegove partiture, pa je on izrazio želju da se upoznaju. Kompozitor je na Ničea ostavio veoma jak utisak i uskoro su njih dvojica postali veoma bliski prijatelji. Niče je Vagnera smatrao jedinom osobom koja zaista razume njegovu filozofiju i u njemu je video [[Dionis|dionizijski]] preporod evropske kulture.

Pošto je konačno imao stabilan život, Vagner se posvetio radu na ''Prstenu Nibelunga''. Na insistiranje kralja Ludviga, ''Rajnsko zlato'' i ''Valkira'' su izvedenu u Minhenu, iako to nije bila Vagnerova želja (želeo je da se ceo ciklus izvede u jedan mah). Zato je, po završetku ''Zigfrida'', odlučio da javnost ne obaveštava o napretku svog rada na ''Prstenu''. Takođe, za izvođenje ciklusa Vagner nije mogao valjano da izvede u bilo kom pozorištu, pa je odlučio da sagradi sopstveno, koje bi bilo posebno sagrađeno radi izvođenja ''Prstena''. Godine [[1871]]. se odlučio da opersku kuću sagradi u [[Bajrojt]]u, malom mestu kraj Minhena.

Da bi skupio novac za izgradnju, Vagner je krenuo na turneju po Nemačkoj, održavajući koncerte, a osnovana su i udruženja za podizanje sredstava. Istinsku finansijsku pomoć, međutim, pružio je kralj Ludvig [[1874]]. Te godine se porodica Vagner preselila u Bajrojt, u vilu koju je Rihard krstio ''Vanfrid'' ({{jez-nem|Wahnfried}}, bukvalno „mir od ludila“).

Pozorište, koje je nazvano ''Bajrojt festšpilhaus'' ({{jez-nem|Bayreuth Festspielhaus}}), otvoreno je [[1876]]. premijernim izvođenjem kompletnog ''Prstena Nibelunga'', koje je trajalo od [[13. avgust|13.]] do [[17. avgust]]a<ref name="ring">{{cite web|url=http://users.utu.fi/hansalmi/ring.html |title=Richard Wagner's Operas |publisher=Users.utu.fi |date= |accessdate = 24. 9. 2011.}}</ref>. To je bio prvi Bajrojtski festival, godišnja svečanost kada se u ovoj operskoj kući izvode Vagnerova dela. Festival se održava i dan danas, a veoma je popularan. Na karte se u proseku čeka osam godina.

=== Poslednje godine ===

Nakon prvog festivala, Vagner je neko vreme proveo u [[Italija|Italiji]], gde radi na svojoj poslednjoj operi, ''[[Parsifal]]u''. Rad na operi je završio tek januara [[1882]]. Iste godine je održan novi festival, kada je premijerno izvedeno ovo delo. Vagnerova želja je bila da ''Parsifal'' bude vezan isključivo za Bajrojt, pa je odlučio da se narednih trideset godina ovo delo izvodi isključivo tu. Nedugo nakon njegove smrti, međutim, i druga pozorišta su počela da izvode ''Parsifala''.

U ovo vreme dolazi i do potpunog prekida njegovog prijateljstva s Ničeom. Njihovi odnosi počeli su još ranije da zahladnjuju; Niče je [[1874]]. Vagneru pokušao da približi muziku [[Johanes Brams|Bramsa]], koga ovaj nije podnosio, budući da su Vagner i Brams bili predvodnici dve suprotstavljene struje nemačkog romantizma - Brams je oko sebe okupljao konzervativce, a Vagner i List su zastupali naprednu muziku. Niče i Vagner su se posvađali, ali Kozima ih je izmirila. Ipak, Niče se tada razočarao u Vagnera, ali prijateljstvo je još uvek opstalo. Prisustvovao je prvom Bajrojtskom festivalu, ali je do tog vremena već postao vrlo kritičan prema Vagneru; ovaj, pak, mu je posveto veoma malo pažnje tokom festivala, što je doprinelo raskolu<ref name="nič" />. Krajem oktobra [[1876]]. su njih dvojica, prilikom boravka u [[Sorento|Sorentu]] (gde se Vagner odmarao sa porodicom, a Niče je došao zbog zdravlja), poslednji put zajedno otišli u šetnju<ref name="gutman" />. Vagner je tu Ničeu pričao o svom ''Parsifalu''. Ničeu se zgadila hrišćanska tematika opere i odlučio je da okonča s Vagnerom. Nikada se više nisu videli, ali je Vagner Ničeovom lekaru skrenuo pažnju da filozof pati od „opsesivne [[masturbacija|masturbacije“]]<ref name="gutman" /> i predložio lečenje. Istoričari su sukobljeni oko toga da li je Vagner to učinio iz pakosti ili iz iskrene zabrinutosti za Ničeovo zdravlje, ali zna se da je filozofa to razbesnelo.

Niče je pisao protiv Vagnera u svojim kasnijim esejima, naročito u ''[[Niče kontra Vagner]]''; tu je opisao kako je prekinuo sve veze sa kompozitorom i razočaranje što se Vagner vratio hrišćanstvu (ovu činjenicu je video kao znak slabosti). Tu piše: „Rihard Vagner, naizgled pobedonosan, ali u suštini truli, očajni dekadent, iznenada je potonuo, bespomoćan i slomljen, pred hrišćanskim krstom“<ref name="kontra">[http://www.geocities.com/thenietzschechannel/ncwg.htm Friedrich Nietzsche, ''Nietzsche contra Wagner'']{{dead link}}</ref>. Uprkos svemu tome, Niče se do kraja života divio Vagnerovoj muzici.

Do [[1882]], Vagner je već bio veoma bolestan. Patio je od teških napada [[angina|angine]], pa je sa porodicom otišao u [[Venecija|Veneciju]] te zime kako bi povratio zdravlje. Tu je i umro [[13. februar]]a [[1883]]. od srčanog udara. Imao je skoro sedamdeset godina. Moguće je da je srčani udar nastao kao posledica svađe koju je imao sa ženom 13. februara, kada je ona saznala za njegovu opčinjenost (a možda i aferu sa) Engleskinjom Keri Pringl, koja je pevala u ''Parsifalu''<ref name="koz" />.

Umro je u Koziminim rukama. Dok je umirao, ispao mu je sat koji mu je ranije poklonila, i, iako među onima koji su bili prisutni ima neslaganja, čini se da su njegove poslednje reči bile: „Moj sat“<ref name="Imek">{{cite web |url=http://francisbarnhart.com/projects/siegfried-idyll/#footnote1 |title=The Siegfried Idyll: Jewel of the Wagner Romance |publisher=Francisbarnhart.com |date= |accessdate=24. 9. 2011. |archivedate=2008-05-09 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080509171119/http://francisbarnhart.com/projects/siegfried-idyll/#footnote1 |deadurl=yes }}</ref>. Veruje se da je Kozima držala njegovo telo puna dvadeset četiri časa nakon njegove smrti. Telo je vraćeno u Bajrojt i sahranjeno u dvorištu vile Vanfrid.

== Dela ==

Sva dela, osim eseja, spisa, novela, memoara, prepiske i sličnog, kategorisana su sa [[WWV (Vagner)|WWV]]. Na spisku se nalaze i nedovršena dela, čak i ona za koja postoje samo skice.

=== Opera ===
[[Opera|Opere]] su oblast muzike u kojoj se Vagner ističe; po mnogima je on najveći kompozitor opere<ref name="list">{{cite web|url=http://www.digitaldreamdoor.com/pages/best-classic-opera.html |title=The 100 Greatest Operas |publisher=Digitaldreamdoor.com |date= |accessdate = 24. 9. 2011.}}</ref>, dok [[Đuzepe Verdi|Verdi]] i [[Volfgang Amadeus Mocart|Mocart]] ne zaostaju mnogo za njim.

Što se tematike tiče, Vagner je nalazio inspiraciju u mitologiji i legendama severne Evrope, uglavnom iz [[island]]skih izvora. Kroz svoje opere i teoretske eseje, Vagner je izvršio veliki uticaj na operu kao medijum. Zagovarao je novu formu opere koju je nazivao „muzička drama“, u kojoj su svi muzički i dramski elementi bili pomešani. Za razliku od drugih kompozitora, Vagner je za sve svoje opere sam pisao [[libreto]]<ref name="olivera" /> koje je on zvao „poeme“, jer je verovao da muzička drama kao potpuna umetnost treba da bude delo jednog čoveka. Ova činjenica je njegovim delima takođe dala daleko snažniji filozofski smisao nego što je to bio slučaj kod ranijih opera. U kompozicionim stilu koji je Vagner razvio orkestar ima istu ulogu kao i pevači. Dramska uloga orkestra obuhvata izvođenje [[lajtmotiv]]a, muzičkih tema koje objavljuju posebne likove, mesta i bitne elemente zapleta.

Vagner je uveo nove ideje u [[Muzička harmonija|harmoniju]] i muzičku formu, uključujući i ekstremni hromatizam. U ''[[Tristan i Izolda (opera)|Tristanu i Izoldi]]'', on je istražio granice tradicionalnog tonalnog sistema koje su mu davale identitet, vodeći ka atonalitetu u 20. veku. Neki istoričari muzike stavljaju početak moderne [[Klasična muzika|klasične muzike]] na prve note ''Tristana'' („Tristanov [[akord]]“).

Neki od onih koji proučavaju Vagnera i njegova dela smatraju da je Vagner mnoge stvari vezane za ljudsku psihu i njen razvoj shvatio dugo pre nego što su ih [[Sigmund Frojd|Frojd]] i [[Čarls Darvin|Darvin]] ispitali i obznanili u svojim delima<ref name="mejer2" /><ref name="alter" />.

==== Rani period ====
Vagner je počeo svoju karijeru kompozitora sa 19 godina — njegov prvi pokušaj da napiše operu je bio ''Venčanje'', koju je napustio [[1832]]. Tri završene opere ranog perioda su ''Vile'', ''Zabrana ljubavi'' i ''Rijenci''. Stil ovih dela je veoma konvencionalan, i ne sadrži inovacije koje su obeležile kasniji Vagnerov rad i obezbedile mu posebno mesto u istoriji muzike.

Vagnerova rana dela nemaju veliku umetničku vrednost, iako je ''Rijenci'' bio veoma popularan tokom čitavog života kompozitora (Vagner se kasnije stideo ove činjenice, jer je smatrao ''Rijencija'' sramotnim i lošim delom zbog nerazvijenog stila)<ref name="rienci">{{cite web |url=http://www.beachcitiessymphony.org/Newsletters/newsletter0205.htm |title=THE BEACH CITIES SYMPHONY NEWSLETTER - PROGRAM NOTES by Dr. Robert Haag, VOL. IX, NO. 4, MAY 2002 |publisher=Beachcitiessymphony.org |date= |accessdate=24. 9. 2011. |archivedate=2007-10-21 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071021075847/http://www.beachcitiessymphony.org/Newsletters/newsletter0205.htm |deadurl=yes }}</ref>. Danas se retko izvode, iako je [[uvertira]] ''Rijencija'' postala poznat koncertni komad.

* ''[[Venčanje (opera)|Venčanje]]'' ({{jez-nem|Die Hochzeit}}; [[1832]])
* ''[[Vile (opera)|Vile]]'' ({{jez-nem|Die Feen}}; [[1833]])
* ''[[Zabrana ljubavi]]'' ({{jez-nem|Das Liebesverbot}}; [[1836]])
* ''[[Rijenci]]'' ({{jez-nem|Rienzi}}; [[1837]])

==== Srednji period ====
Počev od ''Holanđanina lutalice'', Vagner je raskrstio s dotadašnjim stilom u operi i počeo je da sprovodi njenu reformu i modernizaciju. Novotarija koju unosi jeste veliko korišćenje lajtmotiva (muzičkih motiva koji oslikavaju likove ili situacije) i uvodi „beskrajnu meolodiju“, što znači da se u operi ne izdvajaju posebne [[arija|arije]], dok muzika predstavlja celovit i neprekinut tok. Pre ''Holanđanina'' je opere pisao po „starom šablonu“, dakle, sa razgraničenim arijama i bez lajtmotiva. Dela iz ovog perioda se danas veoma često izvode.

* ''[[Holanđanin lutalica]]'' ({{jez-nem|Der fliegende Holländer}}; [[1843]])
* ''[[Tanhojzer (opera)|Tanhojzer]]'' ({{jez-nem|Tannhäuser}}; [[1845]])
* ''[[Loengrin (opera)|Loengrin]]'' ({{jez-nem|Lohengrin}}; [[1848]])

==== Kasni period ====

[[Datoteka:Festspielhaus Bayreuth 1900.jpg|mini|desno|300px|Bajrojt festšpilhaus 1900. godine]]

Ove opere predstavljaju Vagnerova remek-dela, kojima je on uslovio nastanak novih muzičkih pravaca u kasnom 19. i ranom 20. veku. ''Tristan i Izolda'', njegova najbolja pojedinačna opera, se graniči sa atonalnošću, odlikom kasnije muzike, dok ''Prsten Nibelunga'' predstavlja njegov ''magnum opus'', u kom on u potpunosti sledi svoje principe [[muzička drama|muzičke drame]].

* ''[[Tristan i Izolda (opera)|Tristan i Izolda]]'' ({{jez-nem|Tristan und Isolde}}; [[1859]])
* ''[[Majstori pevači iz Nirnberga]]'' ({{jez-nem|Die Meistersinger von Nürnberg}}; [[1867]])
* ''[[Prsten Nibelunga]]'' ({{jez-nem|Der Ring des Nibelungen}}), koji se sastoji iz sledećih opera:
** ''[[Rajnsko zlato]]'' ({{jez-nem|Das Rheingold}}; [[1854]])
** ''[[Valkira (opera)|Valkira]]'' ({{jez-nem|Die Walküre}}; [[1856]])
** ''[[Zigfrid (opera)|Zigfrid]]'' ({{jez-nem|Siegfried}}; [[1871]])
** ''[[Sumrak bogova]]'' ({{jez-nem|Götterdämmerung}}; [[1874]])
* ''[[Parsifal]]'' ({{jez-nem|Parsifal}}; [[1882]])

=== Instrumentalna i ostala muzika ===

Van polja opere, Vagner je napisao relativno malo muzike. Imao je nameru da se vrati pisanju [[simfonija]] posle ''Parsifala'', ali smrt ga je u tome sprečila. Među delima koja ne spadaju u opere ističu se sledeća:

* ''Simfonija u ce-duru'';
* ''Simfonija u e-duru'' (nezavršena);
* Koncertne [[uvertira|uvertire]], od kojih su najznačajnije:
** ''Polonija'' uvertira u ce-duru ([[1836]]), u slavu [[Poljska|Poljske]];
** ''Rule, Britannia'', uvertira u de-duru ([[1837]]), inspirisana istoimenom [[Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske|britanskom]] [[patriotizam|patriotskom]] pesmom;
** ''[[Faust-uvertira]]'' u de-molu ([[1840]], preuređena [[1855]]. godine);
* ''Apostolski obed ljubavi'' ({{jez-nem|Das Liebesmahl der Apostel}}) za hor i orkestar ([[1843]]);
* Tri klavirske [[sonata|sonate]]:
** ''Klavirska sonata u be-duru'' ([[1831]]);
** ''Klavirska sonata u a-duru'' ([[1832]]);
** ''Klavirska sonata u as-duru'' ([[1853]]);
* ''Fantazija u fis-molu''(1831);
* ''[[Vezendonk pesme]]'' ({{jez-nem|Wesendonck-Lieder}}) za ženski glas i [[klavir]];
* ''[[Zigfrid idila]]'' za mali orkestar ([[1870]]).
* ''Američki stogodišnji marš'' ([[1876]]) (koji je od njega naručila vlada [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] krajem 1875, povodom stogodišnjice američke [[nezavisnost]]i za pet hiljada [[Američki dolar|dolara]]).
* ''Carski marš'' ({{jez-nem|Kaisermarsch}}) u be-duru ([[1871]])

Uvertire i orkestarski delovi iz opera Vagnerovog srednjeg i poznog perioda obično se sviraju kao koncertna dela. Za većinu njih, Vagner je napisao kratke pasuse u vidu zaključaka istrgnutog dela kako se ne bi završavali naglo, kao, na primer, za ''Parsifalovu'' uvertiru i Zigfridov posmrtni marš. Zanimljiva je činjenica da koncertna verzija ''Tristanove'' uvertire nije popularna i retko se izvodi, mada se povremeno izvodi zajedno sa Izoldinom završnom arijom.

=== Teoretski radovi i eseji ===
Vagner je bio izuzetno plodan pisac — napisao je veliki broj knjiga, pesama i članaka, kao i obimnu prepisku tokom celog svog života. Njegova dela obrađuju veliki broj tema, uključujući [[Politika|politiku]], [[Filozofija|filozofiju]] i detaljne analize (često veoma kontradiktorne) sopstvenih opera.

Eseji uključuju ''Opera i drama'' ({{jez-nem|Oper und Drama}}) iz [[1851]], esej o teoriji opere i ''[[Jevrejstvo u muzici]]'' ({{jez-nem|Das Judenthum in der Musik}}) iz [[1850]], polemičan spis uperen protiv jevrejskih kompozitora uopšte, posebno protiv [[Đakomo Majerber|Majerbera]]. Takođe je napisao i autobiografiju, ''[[Moj život, Vagnerova autobiografija|Moj život]]'' ({{jez-nem|Mein Leben}}).

Vagnerova autobiografija je započeta [[1871]]. Vagner je delo diktirao svojoj ženi, Kozimi. Pošto je završeno, delo je štampano u samo 25 primeraka, koji su podeljeni prijateljima. Delo je objavljeno za javnost tek nakon Vagnerove smrti, [[1911]], i predstavlja značajan kulturnoistorijski spomenik [[19. vek]]a.

U bitnije eseje spadaju ''Umetnost i revolucija'' ({{jez-nem|Die Kunst und die Revolution}}) i ''Umetničko delo budućnosti'' ({{jez-nem|Das Kunstwerk der Zukunft}}) iz 1850.

=== Priče, dramski projekti i nedovršena operska dela ===

Vagner je iza sebe ostavio fragmente mnogih pokušaja pisanja drama ili opera; neke novele su objavljene i čitaju se. Što se nedovršenih opera tiče, najpoznatiji su ''Pobednici'' ({{jez-nem|Die Sieger}}), od kojih je opstala samo prozna skica, a koji su zamišljeni kao opera o [[Buda|Budi]]. Vagner je osnovne misli ove opere integrisao u ''Parsifala''.

* ''Leubald'' ({{jez-nem|Leubald}}), poema, [[1828]].
* ''Visoka mlada, ili Bjanka i Đuzepe'' ({{jez-nem|Die hohe Braut, oder Bianca und Giuseppe}}), opera, [[1836]], [[1842]].
* ''Muškarci lukaviji od žena, ili Srećna porodica medveda'' ({{jez-nem|Männerlist grösser als Frauenlist, oder Die glückliche Bärenfamilie}}), komična opera, [[1837]].
* ''Hodočašće ka Betovenu'' ({{jez-nem|Eine Pilgerfahrt zu Beethoven}}), novela, [[1840]].
* ''Kraj u Parizu'' ({{jez-nem|Ein Ende in Paris}}), novela, [[1841]].
* ''Radosno veče'' ({{jez-nem|Ein glücklicher Abend}}), novela, [[1841]].
* ''Saracenka'' ({{jez-nem|Die Sarazenin}}), opera, [[1841]] — [[1843]].
* ''Falunski rudnici'' ({{jez-nem|Die Bergwerke zu Falun}}), opera, [[1841]] — [[1842]].
* ''Fridrih Prvi'' ({{jez-nem|Friedrich I}}), drama, [[1846]] — [[1848]].
* ''Isus Nazarećanin'' ({{jez-nem|Jesus von Nazareth}}), drama, [[1849]].
* ''Ahil'' ({{jez-nem|Achilleus}}), drama, [[1849]] — [[1850]].
* ''Kovač Viland'' ({{jez-nem|Wieland der Schmied}}), opera, [[1850]].
* ''Pobednici'' ({{jez-nem|Die Sieger}}), drama, [[1856]].
* ''Luterovo venčanje'' ({{jez-nem|Luthers Hochzeit}}), drama, [[1868]].
* ''Kapitulacija: komedija na antički način'' ({{jez-nem|Eine Kapitulation: Lustspiel in antiker Manier}}), poema, [[1870]].

== Reforma opere ==

Vagner je problem reforme teoretski izložio u eseju ''Opera i drama''. Smatrao je da „zabluda opere leži u tome što je u njoj sredstvo izraza ([[muzika]]) postalo cilj, a cilj izraza ([[drama]]) postao sredstvo“. Zato svojim delima sprovodi veliku reformu nemačke opere:

* menja strukturu opere;
* dramu postavlja kao cilj, a muziku kao sredstvo;
* izbegava periode sa potpunim [[kadenca]]ma, ne ističe arije i stvara „beskrajnu [[melodija|melodiju]]“;
* uveliko koristi i usavršava [[lajtmotiv]] (iako nije prvi koji se njime koristi);
* umesto [[uvertira|uvertire]] uvodi predigru — muz.''foršpil'', kojom povezuje lajtmotive;
* simfonizuje [[orkestar]] i uvodi nove instrumente: [[tuba|Vagnerovu tubu]], [[basklarinet]] i [[engleski rog]];
* [[hor]]ove koristi samo gde radnja to izričito zahteva.

=== Gezamtkunstverk ===
U svom delu ''Umetnost budućnosti'' ({{jez-nem|Das Kunstwerk der Zukunft}}) iz 1849. godine, teorijski je postavio osnovu onoga što on naziva „sveukupna umetnost“ ({{jez-nem|Gesamtkunstwerk}}), ubeđenje po kojem opera predstavlja sintezu svih umetnosti, i ukazao na problem dotadašnje opere, u kojoj je dramska radnja bila zapostavljena u korist muzike<ref name="Multi">{{Cite web |title=Kristian Evensen: Multidimensional aspects of text and music in Wagner. |url=http://www.trell.org/wagner/multi.html |access-date=2013-03-15 |archivedate=2007-12-03 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071203000142/http://www.trell.org/wagner/multi.html |deadurl=yes }}</ref>. Prema Vagneru, opera se sastoji iz glavnih grana umetnosti: [[muzika|muzike]], [[drama|drame]] ([[književnost]]i) i [[likovne umetnosti|likovnih umetnosti]]. Verovao je da je takva sinteza umetnosti postojala u [[antička Grčka|starogrčkoj]] [[tragedija|tragediji]], ali je kasnije izgubljena kada su se ove umetnosti izdvojile. Problem opere je ležao u činjenici što je dramska radnja zapostavljena u korist muzike<ref name="Multi" />.

Vagner je verovao da, uprkos tome što je [[antička Grčka]] posedovala sintezu tih umetnosti, drama je dostigla vrhunac u delima [[Vilijam Šekspir|Šekspira]], a muzika u delima [[Ludvig van Betoven|Betovena]]. Bilo je potrebno samo povezati ta postignuća i dobiti istinsku [[muzička drama|muzičku dramu]]. 
Vagner određuje tri centralne veštine ljudskog bića koje je utkao i muzičku dramu po čemu se ona razlikuje od opere: 
* umetnost [[ples]]a (gestikulacija, pokret, mimika, ali ne [[balet]], koji je bio zastupljen u operi), 
* umetnost [[ton]]a i 
* umetnost [[poezija|poezije]]. 
Ove tri umetnosti naziva „čisto ljudskim“ umetnostima ({{jez-nem|reinmenschliche}}). Pored ovih, dodaje tri plastične umetnosti: [[arhitektura|arhitekturu]], [[skulptura|skulpturu]] i [[slikarstvo]] kao pomoćne umetnosti koje učestvuju u stvaranju totalne umetnosti na sceni<ref name="Multi" />.

U pozorište je uneo revoluciju korišćenjem [[scenski efekti|scenskih efekata]] kako bi omogućio publici da se u potpunosti uživi u iluziju muzičke-drame; iako se danas takvi efekti podrazumevaju u pozorištu, sredinom [[19. vek]]a je to bila krupna inovacija. [[Dijalog|Dijalozi]] i [[monolog|monolozi]] u operi su više kao pozorišni — bez ponavljanja tokom pevanja, a [[hor]] Vagner koristi sasvim retko jer veruje da narušava iluziju stvarnosti. U čitavom ''Prstenu Nibelunga'' hor se koristi samo u drugom i trećem činu ''Sumraka bogova''.

== Ličnost ==
[[Datoteka:Berlin Richard Wagner Denkmal 1904.jpg|mini|desno|400px|Spomenik Rihardu Vagneru u [[Berlin]]u. Slika iz 1904. godine]]
Osim što je bio izuzetan kompozitor i mislilac, Vagner je bio i fascinantna ličnost, što njegovim biografima nije promaklo. Tu ličnost je svakako potrebno podrobno ispitati, jer je ona u bliskom dodiru sa njegovim delom.

Vagner je bio nizak, ali usled izuzetno dominantnog držanja činilo da se je mnogo viši<ref name="schon">Harold C. Schonberg, ''The Lives of Great Composers'', W. W. Norton & Company, 1997</ref>. [[Eduard Hanslik]] ga je opisao kao oličenje egocentrizma, što je i bio. Svet je delio na prijatelje i neprijatelje, a prijatelji su bili - sluge, koji su na svet postavljeni za njegovo uživanje<ref name="holing">Holingdejl, Reg Dž.: „Niče: Život i filozofija“, Beograd, Dereta, 2004. {{ISBN|86-7346-420-X}}</ref>. Njegov čudovištan odnos prema onima koji su ga najviše voleli ne prestaje da zgražava istoričare, ali još je čudniji njihov odnos prema njemu: gledali su u njega kao u boga, i, uprkos svem njegovom omalovažavanju i nezahvalnosti, nastavljali su da ga služe. Verovatno su najbolji primer za ovo Oto Vezendonk i Hans fon Bilov: i jedan i drugi su bili predani vagnerovci, i jednom i drugom je Vagner bukvalno preoteo ženu, a opet su mu i jedan i drugi oprostili i nastavili da ga pomažu s podjednakom revnošću kao i pre.

Takođe je bila zloglasna Vagnerova navika da pozajmljuje pare i nikada ih ne vrati. Dugovi su ga pratili do kraja života, kao i zelenaši kojima je novac trebalo vratiti; jedna bogata pariska Jevrejka, madam Švabe, pozajmila mu je znatnu sumu novca (s Jevrejima nikada nije imao problem ako su mu bili od koristi - još jedan primer je [[beč]]ki vagnerovac i pijanista Tausig), a pošto je on odbio da joj vrati pare, tužila ga je i tek je na taj način uspela da dobije svoj novac (a i to je otplatila Kozima). Zanimljiv je i primer kada je Vagner od jednog mlađeg bogataša u pismu tražio novac na krajnje drzak način. Bio je, naravno, odbijen, a u pismenom odgovoru se čini iskreno začuđenim i iznenađenim zbog te odluke. Ipak, kako kaže, na gubitku je gospodin koji nije hteo da uloži u njega<ref name="schon"/>.

Ipak, bilo bi nepravedno Vagnera predstaviti u sasvim negativnom svetlu, jer je umeo da bude i veoma prijatan. Primer je Zigfrid-idila, koju Vagner ne samo da je iz srca posvetio Kozimi za rođendan i Božić (rođena je 24. decembra), već je i pažljivo osmislio način na kojoj će joj taj poklon predstaviti. Dalje, Herman Levi, sin rabina i dirigent „Parsifala“, bio je Vagnerov iskren prijatelj, a Kozimini dnevnici svedoče da je i Vagner njega voleo. Tri Jevrejina su radila na „Parsifalu“: Rubinštajn, Porges i Levi, a sva trojica su bili Vagnerovi prijatelji. Istina je da je Vagner Levija pokušao da natera da primi hrišćanstvo, ali kad se ovaj naljutio, Vagner se više nije dodirivao teme. U pismu svom ocu, Levi opisuje svoj veoma prijatan doček u Bajrojtu i za Vagnera kaže da je „najbolji i najplemenitiji među ljudima“<ref name="waswagner">{{cite web |url=http://www.revolve.com.au/polemic/wagner.html |title="WAS WAGNER JEWISH? An old question newly revisited" by Derek Strahan |publisher=Revolve.com.au |date=18. 2. 1934. |accessdate=24. 9. 2011. |archive-date=2013-04-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130409182021/http://revolve.com.au/polemic/wagner.html }}</ref>. Ovo nije jedini takav primer u Vagnerovoj biografiji.

Na okupljanjima i zabavama, Vagner je uvek bio u središtu pažnje. Najbolji primer je [[Fridrih Niče|Ničeov]] opis svog prvog susreta sa Vagnerom: „Pre i posle večere Vagner je svirao, uključujući i sve značajne odeljke „Majstora pevača“, imitirajući vokalne delove i prosto je sav plamsao. Jer on je zadivljujuće živahan i bodar čovek, govori veoma brzo, veoma je duhovit i okupljanja ove vrste čini veoma veselim. Dugo sam razgovarao s njim o Šopenhaueru, možeš zamisliti kakva je to radost za mene bila da ga slušam kako o njemu govori sa sasvim neverovatnom toplinom, kazavši koliko mnogo mu duguje i kako je on jedini filozof koji je razumeo prirodu muzike... Posle toga nam je pročitao deo svoje autobiografije koju sada piše, jednu krajnje zabavnu scenu iz svojih studentskih dana u [[Lajpcig]]u, o kojoj ni sad ne mogu da mislim a da se ne nasmejem... Na kraju večeri, dok smo se nas dvojica spremali da odemo, stisnuo mi je ruku veoma toplo i srdačno me pozvao da ga posetim da bismo svirali muziku i razgovarali o filozofiji“<ref name="holing"/>.

Tokom celog života, a u poslednjim godinama naročito, Vagner je bio sklon žestokim naletima besa koji je izražavao na sumanute načine. Herman Levi je lično prisustvovao jednom prizoru u kom se Vagner, iz nekog razloga nezadovoljan, drao i vikao, mahao pesnicom i udarao nogom po podu; zatim je iznenada počeo da se ponaša kao klovn, uzeo Zigfridov rog, stavio ga na glavu i tako pojurio ka stomaku jednog važnog gosta<ref name="jews">Milton E. Brenner: "Wagner and the Jews", McFarland & Company, Inc., Publishers, 2005</ref>.

Jedna od Vagnerovih karakternih crta - njegov strahoviti hedonizam - naročito je došla do izražaja u njegovim kasnijim godinama, kada je konačno došao do novca. Njegove afere, bolesna sklonost ka luksuzu i rasipanju, kao i tendencija da nosi odeću koju su neki smatrali ženskom zgražavala je konzervativne građane Nemačke. Ovo poslednje Vagner je uvek pravdao svojom kožnom bolešću i nemogućnošću da nosi bilo šta osim svile na telu - što, samo po sebi, nije moglo da bude razlog i tome što je u privatnosti voleo da se oblači veoma ekscentrično. Neki biografi su čak izneli tvrdnju da je, navodno naručujući haljine i rublje za Kozimu, u stvari naručivao odeću za sebe, jer nema indicija da je ona tu odeću ikada dobila. „Parsifal“, Vagnerova sveta drama, iziskivala je od njega najčulniju mogući inspiraciju (u ovom periodu, na primer, Vagner bi sipao ogromnu količinu parfema u svoju svakodnevnu kupku)<ref name="nov">{{cite web|author=Charlotte Higgins, arts correspondent |url=http://www.guardian.co.uk/world/2007/mar/01/germany.classicalmusic |title=Wagner - public genius with a private passion for bustles, bows and bodices |publisher=Guardian |date= |accessdate = 24. 9. 2011.}}</ref>.

== Kontroverza ==

Vagnerove opere, spisi, politički pogledi i ubeđenja, kao i ekscentričan način života doprineli su mnogo njegovom položaju kontroverzne ličnosti još za života. Nakon Vagnerove smrti, rasprava o njegovim idejama i tumačenje istih, naročito tokom [[20. vek]]a u Nemačkoj, odžale su kontroverzno shvatanje njegovog lika i dela. Velika prašina se digla baš oko Vagnerovih [[antisemitizam|komentara o Jevrejima]], koja i dalje ima uticaja na to kako se cene njegova dela, kao i oko eseja koje je napisao na temu prirode rase od [[1850]]. pa nadalje, kao i na njegov navodni uticaj na antisemitizam [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]].

=== Odnos prema Jevrejima ===

Vagnerova navodna netrpljivost prema [[Jevreji]]ma, čiji je uzrok najverovatnije bilo njegovo rivalstvo sa Majerberom, i koje se kasnije ogledalo u Vagnerovom gađenju prema delu nemačkog kompozitora jevrejskog porekla, [[Feliks Mendelson|Feliksa Mendelsona]], je kontroverzna teorija oko koje i dan danas postoje neslaganja. Vagner je u svom [[esej]]u ''Jevrejstvo u muzici'', objavljenom [[1850]]. pod pseudonimom „K. Slobodoumni“ ({{jez-nem|K. Freigedank}}), kritikovao Đakoma Majerbera i Feliksa Mendelsona i njihov, po njemu, loš uticaj na muziku u [[Nemačka|Nemačkoj]], kao i jevrejske kompozitore uopšte<ref "name="juda">{{cite web |url=http://users.belgacom.net/wagnerlibrary/prose/wagjuda.htm |title=Richard Wagner.Judaism in Music, Translated by William Ashton Ellis |publisher=Users.belgacom.net |date= |accessdate=24. 9. 2011. |archive-date=2004-10-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20041011214056/http://users.belgacom.net/wagnerlibrary/prose/wagjuda.htm |dead-url=yes }}</ref>. Međutim, neki od najpoznatijih Vagnerovih dirigenata bili su upravo Jevreji ([[Herman Levi]], [[Džejms Levajn]], [[Georg Solti]]), pa čak i za Vagnerova života (Levi je takođe bio i Vagnerov blizak prijatelj osim što je bio prvi dirigent ''[[Parsifal]]a''<ref "name="lev">{{cite web |author=Derrick Everett |url=http://home.c2i.net/monsalvat/baptism.htm |title=The Sacrament of Baptism |publisher=Home.c2i.net |date= |accessdate=24. 9. 2011. |archivedate=2009-01-07 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090107000216/http://home.c2i.net/monsalvat/baptism.htm |deadurl=yes }}</ref>). Pred kraj života se upoznao sa rasnom teorijom [[Francuska|francuskog]] [[pisac|pisca]] [[Artur de Gobino|Artura de Gobinoa]], i, iako ga je interesovala teorija o tome kako evropsku kulturu ugrožava mešavina „viših“ i „nižih“ rasa, nikada nije verovao u superornost germansko-nordijske rase<ref name="know">Richard Wagner, ''Erkenne dich selbst'', Bayreuther Blätter, 1881</ref>. Hrišćanstvo je uvek postavljao ispred rasne teorije. Interesantno je i da je bio veliki protivnik [[crnci|crnačkog]] [[ropstvo|ropstva]] u [[Sjedinjene Američke Države|Americi]], kao i ropstva uopšte. Takođe je zanimljiva činjenica i da je Vagnerova prva simpatija, Lea David, bila Jevrejka<ref name="gutman" />.

=== Nacizam i Hitler ===
Neki današnji Vagnerovi [[istorija|istoričari]] i [[biograf]]i smatraju da njegove opere (kao, na primer, ''[[Zigfrid]]'' i ''[[Parsifal]]'') sadrže skrivene poruke rasizma i antisemitizma<ref name="gutman">Robert Gutman, ''Richard Wagner: the Man, his Mind and his Music'', Harvest Books, 1990</ref><ref name="schon"/>. Te teorije su neosnovane i netačne, kao što su mnogi drugi naučnici dokazali<ref ''name="par">[http://home.c2i.net/monsalvat/racism.htm Parsifal and Race] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070927173342/http://home.c2i.net/monsalvat/racism.htm |date=2007-09-27 }}Dieter David Scholz, program book for Parsifal at the Berlin Staatsoper, March 2002</ref>, najpre zato što ni u operama ni u Vagnerovim proznim skicama i tumačenjima istih ne postoji ništa što bi ukazivalo na [[antisemitizam]], a s druge strane, takođe stoji i činjenica da su [[Nacizam|nacionalsocijalisti]] po izbijanju Drugog svetskog rata, postavili zabranu na izvođenja ''Parsifala'' zbog [[pacifizam|pacifizma]] koji ovo delo zastupa<ref ''name="par2">{{cite web |author=Derrick Everett |url=http://home.c2i.net/monsalvat/banned.htm |title=The Ban on Parsifal |publisher=Home.c2i.net |date= |accessdate=24. 9. 2011. |archivedate=2007-07-09 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070709035222/http://home.c2i.net/monsalvat/banned.htm |deadurl=yes }}</ref>.

Međutim, Hitler je voleo Vagnerova dela, a naročito ''Parsifala''<ref name="hit">{{Cite web |title=Parsifal and the Nazis |url=http://home.c2i.net/monsalvat/nazism.htm |access-date=2013-03-15 |archivedate=2005-12-27 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20051227123235/http://home.c2i.net/monsalvat/nazism.htm |deadurl=yes }}</ref> (iako ga je tokom rata zabranio, nikada nije prestao da mu se divi) i ''[[Majstori pevači iz Nirnberga|Majstore pevače iz Nirnberga]]''. Hitler je u ''Parsifalu'' Amfortasovu propast tumačio kao posledicu fizičkog kontakta sa Kundri (predstavnicom niže rase), jer je Parsifal bio čist, [[Arijevac|arijevski]] junak koji je prevazišao iskušenje da vodi ljubav sa ženom niže rase<ref name="hit" />. Vagner je, međutim, lično objasnio prirodu kako Parsifalove čistote, tako i Amfortasove propasti: Parsifal je „čista budala“ jer su mu ljudski gresi strani, a Amfortas pati jednostavno zato što je poklekao pred iskušenjem<ref name="par3">[http://home.c2i.net/monsalvat/exegesis.htm#purity A Letter from Richard to Mathilde]</ref>. S druge strane, Hitleru su se sviđali ''Majstori pevači'' zbog [[patriotizam|patriotske]] poruke opere koju iznosi Hans Saks na kraju trećeg čina: „Čak i da nestane [[Sveto rimsko carstvo]], nama će ostati sveta nemačka [[umetnost]]“ ({{jez-nem|Zerging´ in Dunst das heil´ge Röm´sche Reich, uns bliebe gleich die heil´ge deutsche Kunst}}). Kao Firer, Hitler je prisustvovao preko stotini izvođenja ove opere<ref name="hit2">[http://www.forward.com/articles/10282/ Is He or Isn’t He? by A.J. Goldmann, the Jewish Daily, Mar 09, 2007]</ref>. O ''[[Loengrin (opera)|Loengrinu]]'' Hitler je takođe imao visoko mišljenje, budući da je, kako sam kaže u svojoj knjizi, ''[[Majn kampf|Moja borba]]'' ({{jez-nem|Mein Kampf}}), to prva opera koju je video u svom životu, sa 12 godina.

Po viđenju nekih biografa, Vagner je, pred kraj svog života, postao donekle razočaran u svoj narod, pošto, kako je Vagner to video, većina Nemaca nije bila zainteresovana da ga finansijski pomaže. Kao primer može da posluži njegova rečenica koju je Kozima zabeležila u svoj dnevnik [[2. decembar|2. decembra]] [[1877]]. godine: „I dalje ću da pišem ''Parsifala'' zbog svoje žene, ali ne bih rekao da je to više znak vere u nemački duh“<ref name="waswagner"/>.

Kao posledica svega ovoga, Vagnerove opere nikada nisu bile izvođene u modernoj državi [[Izrael]]. Iako se njegova dela izvode na izraelskim vladinim radio i televizijskim stanicama, svaki pokušaj javnog izvođenja bilo kog Vagnerovog dela je automatski zaustavljen protestima, uključujući i proteste onih koji su preživeli [[holokaust]]<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/arts/1428634.stm BiBiSi izveštaj] Danijela Berenbojma o koncertu u [[Tel Aviv]]u, [[8. jul]]i [[2001]].</ref>.

== Muzički primeri ==
{{multi-listen start}}
{{multi-listen item|filename=Richard Wagner - Tristan und Isolde - Vorspiel.ogg|title=„Tristan i Izolda“: Koncertna uvertira|description=|format=[[Ogg]]
|description=Svira simfonijski orkestar iz Fulde, [[2004]].}}
{{multi-listen item|filename=Wagner Tristan opening (orchestral).ogg|title=Tristanov akord}}
{{multi-listen item|filename=Wagner Bridal Chorus.ogg|title=Svadbeni marš iz „Loengrina“
|description=Prepis za orgulje, svira Kevin Makleod.}}
{{multi-listen item|filename=Richard Wagner - Preisleid from Die Meistersinger von Nürnberg sung by Leo_Slezak 3.ogg
|title=Valterova pesma iz „Majstora pevača“
|description=Peva Leo Slezak, [[1910]].
}}
{{multi-listen end}}
* [http://theginnfamily.net/wagner/excerpts/ride_of_the_valkyries.wma ''Kas valkira'', u izvođenju Georga Šoltija i Bečke filharmonije 1958—1965.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929201413/http://theginnfamily.net/wagner/excerpts/ride_of_the_valkyries.wma |date=2007-09-29 }}
* [http://www.vintageip.com/records/VIP-CL-1002Trk8.mp3 ''Parsifal:'' finale trećeg čina, u izvođenju Maksa fon Šilingsa i Berlinske opere, [[1927]].]
* [http://ia310109.us.archive.org/3/items/edgm-12258/edgm-12258_vbr.mp3 Ernst Kraus peva Loengrinov „Švanlid“, snimak iz [[1905]]. godine.]

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Spoljašnje veze ==

{{Commonscat|Richard Wagner|Rihard Vagner}}
* [http://www.rwagner.net/e-t-opere.html Sajt sa libretima Vagnerovih opera.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130514150236/http://www.rwagner.net/e-t-opere.html |date=2013-05-14 }} {{en}} {{it}}
* [http://www.utexas.edu/courses/wagner/home.html Sajt posvećen ''Prstenu Nibelunga''.] {{en}}
* [http://home.c2i.net/monsalvat/menu.htm Sajt posvećen Vagnerovom ''Parsifalu''.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060513212535/http://home.c2i.net/monsalvat/menu.htm |date=2006-05-13 }} {{en}}
* [http://www.richard-wagner.com/family-tree.htm Porodično stablo Riharda Vagnera.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304095144/http://www.richard-wagner.com/family-tree.htm |date=2016-03-04 }} {{en}}
* [http://www.hodie-world.com/listenwag_IV.html Sajt sa kog možete daunloudovati Vagnerovu muziku.] {{en}}
* [http://imslp.org/wiki/Kategorija:Wagner,_Wilhelm_Richard Velik broj Vagnerovih partitura.]{{Dead link|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{en}}
* [http://users.belgacom.net/wagnerlibrary/ Onlajn biblioteka Vagnerovih proznih radova i pisama, kao i spisa o njemu.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110221013908/http://users.belgacom.net/wagnerlibrary/ |date=2011-02-21 }} {{en}}
* [http://www.bayreuther-festspiele.de/ Zvanični sajt Bajrojtskog festivala.]

{{Lifetime|1813|1883|Wagner, Richard}}

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Richard Wagner| ]]
[[Kategorija:Njemački kompozitori]]