Izvorni kod stranice ADME

'''ADME''' predstavlja [[akronim]] za [[proces]]e kojima [[lek]] podleže od unosa u [[organizam]] do [[eliminacija|eliminacije]] iz organizma. Odnosi se na oslobađanje (''liberacija''), resopciju (''apsorpcija''), raspodelu (''distribucija''), ''metabolizam'', '''eliminaciju''' (''ekskrecija'', izlučivanje) i '''odgovor''' (reakciju) organizma na lek. Discipline koje se bave proučavanjem ovog sistema su [[biofarmacija]] (oslobađanje i u manjoj meri apsorpcija), [[farmakokinetika]] (apsorpciju, distribuciju, metabolizam i ekskreciju) i [[farmakodinamika]] (odgovor organizma i u manjoj meri raspodelu, metabolizam i izlučivanje). Kako oslobađanje leka i odgovor organizma na lek nisu predmet proučavanja farmakokinetike, farmakokinetičari govore o ovom sistemu kao o '''ADME''' sistemu.

== Oslobađanje ==
Za apsorpciju oralno primenjenih lekova neophodno je da lekovita supstanca bude [[rastvor]]ena u [[sistem organa za varenje|gastrointestinalnoj]] tečnosti. Do [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] je pouzdano ustanovljeno da različiti preparati koji sadrže istu lekovitu suptancu u istoj količinu postižu različit efekat u organizmu. Ustanovljeno je da je jedan od problema stepen i brzina oslobađanja supstanci, na koje utiču:
* sama [[hemijska struktura]] lekovite supstance (pre svega [[kovalentna veza|polarnost]] [[molekul]]a)
* fizičke osobine lekovite fome ([[tvrdoća]], [[raspadljivost]] i sl.)
* vrsta i kolilina pomoćni materija – [[ekscipijens|ekscipijenasa]]
* tip [[farmaceutski oblici|lekovitog preparata]] i način unosa u organizam
* tehnološke operacije upotrebljene u proizvodnji leka

Lekovi primenjeni u obliku rastvora uopšte ne prolaz kroz ovu fazu, dok svi ostali oralni preparati moraju prvo da slobode lekovitu supstancu. Proces oslobađanja se može kontrolisati kao način zaštite lekovite supstance (supstance osetljive na dejstvo želudačne kiseline proizvode se u obliku ''gastrorezistentnih/enterosolubolnih'' [[Tableta (farmacija)|tableta]] i [[kapsula]]) ili radi modifikacije brzine oslobađanja (obliku ''retard'' preparata).

Osim pri enetralnom unosu, oslobađanje je neophodno i pri drugim putevima primene kada se želi sistemsko dejstvo leka a ne primenjuje se intravaskularno (npr. pri primeni transdermalnih [[flaster]]a).

Na proces oslobađanja mogu uticati i druge prisutne supstance – metalni [[jon]]i mogu sa [[tetraciklini]]ma stvarati [[helat]]e, prisustvo hrane izaziva lučenje [[proteinaza]] koje onda mogu razoriti lekove koji su po svojoj strukturi [[protein|polipeptidi]] i sl.

== Resorpcija ==
{{Poseban članak|Resorpcija}}
'''Resorpcija''' je proces prelaska lekovite supstance sa mesta primene u [[Krvni sistem|sistemsku cirkulaciju]]. Preduslov za resorpciju je oslobađanje upstance iz leka. Vezivanje leka za površinu kože se naziva [[adsorpcija]], a prolazak lekova u dublje slojeve kože, ali bez ulaska u sistemsku cirkulaciju [[penetracija]]. Kada lek uđe u [[kapilar]]e i preko njih u sistemsku cirkulaciju, dolazi do resorpcije.
Mehanizmi resorpcije su, prema značaju:
# [[pasivna difuzija]]
# [[konvektivni transport]]
# [[aktivni transport]]
# [[olakšani transport]]
# [[transport jonskih parova]]
# [[pinocitoza]]

[[fizička hemija|Fizičko-hemijske]] osobine lekova koje utiču na resorpciju su
# [[rastvorljivost]]
# [[particioni koeficijent]] ([[Lipidi|ulje]]/[[voda]])
# [[stepen disocijacije]] i [[konstanta disocijacije|pK<sub>a</sub>]]

Na resorpciju (i distribuciju) lekova značajno utiču i [[transportni protein]]i zaduženi za [[efluks]] [[ksenobiotik]]a, pre svih P-glikoprotein ([[P-gp]]).

== Raspodela ==
{{Poseban članak|Distribucija (lekovi)}}
'''Raspodela''' ('''distribucija''') predstavlja povratan ili nepovratan prelaz leka u jedan ili više farmakokinetičkih [[prostor (farmakokinetika)|prostora]]. Od raspodele treba razlikovati '''raspoređivanje''' (''dispoziciju'') lekova, koja osim distribucije obuhavata i druge delove L/ADME/R sistema. Neki autori pod dispozicijom podrazumevaju distribuciju, metabolizam i ekskreciju (DME), a drugi oslobađanje, resorpciju i raspodelu (LAD).

Raspodela se opisuje ''zapreminom raspodele (V<sub>d</sub>)'' i odgovarajućim ''konstantama brzine raspodele'' (k<sub>12</sub>, k<sub>21</sub>, k<sub>13</sub>, …).

Na raspodelu utiču (kao najznačajniji, ali ne i jedini faktori) liposolubilnost leka, vezivanje leka za [[protein]]e plazme i količina masnog tkiva.

'''Redistribucija''' je pojava da lek sa mesta delovanja ode na druga mesta u organizmu i dešava se se kod visoko lipofilnih lekova primenjenih brzom (''bolus'') injekcijom ili inhalacijom.

== Metabolizam ==
{{Poseban članak|Metabolizam lekova}}
'''Metabolizam''' leka je višestepeni proces koji se polazno jedinjenje ili primarni metabolit prevodi u jedan ili više metabolita ili sekundarnih metabolita. U metabolizmu učestvuje niz [[enzim]]a. Zajedno sa '''izlučivanjem''', metabolizam učestvuje u '''eliminaciji''' lekova.

[[Metaboliti]] su po pravilu ''hidrosolubilniji'' od polaznih jedinjenja ([[polarnost|polarniji]] su), zbog čega se manje vezuju za [[protein]]e [[plazma|plazme]], manje se deponuju u [[masno tkivo|masnom tkivu]] i lakše se izlučuju.

Metabolizam se deli u 3 faze. U prvoj fazi se u postojeći molekul uvode nove funkcionalne grupe. U drugoj fazi se polazno jedinjenje ili njegovi metaboliti iz prve faze ''konjuguju'' sa nekim endogenim [[molekul]]om, i ovo su prave reakcije ''detoksikacije''. Najveći kapacitet ima glukuronidacija – konjugacija sa [[glukuronska kiselina|glukuronskom kiselinom]]. Treća faza predstavlja metabolizam konjugata [[glutation]]a pri čemu nastaju [[cistein]]-konjugati i [[merkapturna kiselina|merkapturne kiseline]].

Neki lekovi (npr. [[saharin]]) se ne metabolizuju već se izlučuju u nepromenjenom obliku.

Na metabolizam utiču brojni faktori: unutrašnji ([[vrsta (biologija)|vrsta]], [[genetika|genetički]] faktori, starost, pol, [[hormoni]], [[bolest]]i) i spoljašnji ([[ishrana]] i faktori okoline).

Lekovi primenjeni enteralno podležu [[metabolizam prvog prolaza|metabolizmu prvog prolaza]] pre nego što uopšte dospeju u sistemsku cirkulaciju.

== Izlučivanje ==
{{Poseban članak|Izlučivanje (lekovi)}}
Zajedno sa metabolizmom, u eliminaciji lekova učestvuje i '''izlučivanje''' ('''ekskrecija'''), kojim se lek (ili njegovi metaboliti) konačno uklanjaju iz organizma. Nepolarni molekuli se prvo metabolišu, dok se polarni češće izlučuju nepromenjeni.

Glavni put izlučivanja je preko [[bubreg]]a ([[urin]]a), a lek se može izlučivati i preko [[žuč]]i, [[sistem organa za varenje|digestivnog trakta]], [[pljuvačka|pljuvačke]], [[pluća]], [[znoj]]a, [[mleko|mleka]], pa i [[suza]].

Moguća je ponovna resorpcija leka iz urina, žuči, salive i creva.

Izlučivanje lekom je od značaja kod [[dojenje|dojenja]]. Majke koje koriste [[antitireoidni lekovi|antitireoidne lekove]], [[litijim karbonat|litijum]], [[hloramfenikol]], [[sulfonamid]]e i [[citostatik]]e ne smeju da doje. Između ostalog, mlekom se izlučuje i [[etanol|alkohol]].

== Odgovor organizma ==
{{Poseban članak|Farmakodinamika}}
Nakon primene leka dolazi do promene [[fiziologija|fizioloških]] funkcija i [[biohemija|biohemijskih]] procesa. Efekat leka zavisi od primenjene doze, ali i unutrašnjih faktora organizama (starost, pol, rasa, bolest), kao i od mesta primene. Odnos doze i efekta leka nikada nije [[Linearno preslikavanje|linearan]]. Dejstvo leka se može ostvariti na mestu primene (lokalno) ili nakon resorpcije i raspodele (sistemsko). Dejstva leka se dele na glavno (željeno) i '''neželjena dejstva'''. Najčešće su neželjena dejstva povezana sa samim mehanizmom delovanja leka, ali se mogu javiti i [[alergija|alergijske]] reakcije, koje nisu direktno u vezi sa mehanizmom dejstva leka.

Visoke doze leka mogu biti toksične, a raspon između terapijskih i toksičnih doza predstavlja ''terapijsku širinu'' leka. Što je terapijka širina veća lek je bezbedniji.

'''Mehanizam dejstva''' je rasvetljen za većinu lekova i najčešće zahteva interakciju između leka i ćelijskog [[receptor (biohemija)|receptora]]. Ukoliko se lek vezuje za više receptora (npr. [[antihistaminici]]) kaže se da je takav lek '''prljav'''. Neki lekovi ostvaruju dejstvo tako što ometaju prirodan [[metabolizam]] – ovako između ostalog deluju [[statini]] i neki citostatici.

Lekovi mogu izazvati [[zavisnost]] (psihičku ili fizičku). Moguć je razvoj i [[tolerancija (lekovi)|tolerancije]], tako da je potrebno povećanje doze radi postizanja istog efekta.

== Povezano ==
* [[Biofarmacija]]
** [[Farmaceutski oblici]]
* [[Farmakokinetika]]
** [[Farmakokinetički modeli]]
** [[Bioraspoloživost]]
* [[Membranski transport]]
* [[Mihaelis-Mentenina kinetika]]
* [[Renalni klirens]]

== Izvori ==
# Milena Pokrajac: ''Farmakokinetika'', Beograd 2002, {{ISBN|86-902551-4-1}}
# Vladislav Varagić, Milenko Milošević: ''Farmakologija'', Beograd 2001, {{ISBN|86-7222-022-6}}
# {{ru}}[http://www.medkurs.ru/pharmacy/technology/section2189/ Biofarmacija]

== Spoljašnje veze ==
* [http://www.pubpk.org PubPK] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170623052728/http://pubpk.org/ |date=2017-06-23 }}
* [https://www.cloegateway.com/services/cloe_knowledge/pages/service_frontpage.php ADME/PK baza podataka] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305130336/http://cloegateway.com/services/cloe_knowledge/pages/service_frontpage.php |date=2016-03-05 }}
{{-}}
{{Medicinska hemija}}
{{Farmakologija}}

{{DEFAULTSORT:LADMER sistem}}
[[Kategorija:Lijekovi]]
[[Kategorija:Farmakokinetika]]