ЗБОР

Здружена борбена организација рада (скраћено ЗБОР), познат и као Југословенски народни покрет „ЗБОР“ је био покрет југословенског фашизма и конзервативног национализма у Краљевини Југославији, точније на подручју Србије.

Обележје Љотићевог Збора.

Главна начела ЗБОР-а су била: анти-комунизам, борба против „јеврејске завере“ и залагање за сталешко уређење државе. Вођа покрета је био Димитрије Љотић, а један од идеолога Николај Велимировић. ЗБОР је имао узоре и водиље у десничарским и фашистичким странкама Италије, Њемачке, али и Француске.

"Збораши" су одрицали да су и сами носиоци фашистичких идеја, али не зато што се са њима нису слагали, већ што су веровали да су страни „нови национализми“ – фашизам и националсоцијализам – специфично италијански и немачки продукт, док је идеологија Збора, иако саставни део глобалне појаве „новог национализма“, аутентична домаћа творевина.

Немачки окупатор је након окупације Србије забранио деловање свих политичких партија, осим Југословенског народног покрета Збор, који након комадања Југославије мења назив у Народни покрет Збор.

По избијању устанка у Србији, из овог покрета формира се паравојна формација "Љотићевци" која је уживала велику подршку њемачке војске, с којима је уско сурађивао. Љотићевци су формирали Српски добровољачки корпус (СДК), који је тада чинио главну компоненту оружаних снага генерала Милана Недића.

Настанак

Димитрије Љотић

Покрет „Збор" представља једну врсту националсоцијалистичке партије, коју је, кратко време по преузимању власти у Рајху, формирао извесни Љотић и води је до сада. Њена основна начела су: борба против слободних зидара, против Јевреја, против комуниста, против западњачког капитализма и његових облика дотрајалости. Њихови спољнополитички циљеви су: тесно повезивање уз Немачку једне независне Србије, која се ограничава на своје националне основе.

– Извештај немачког главнокомандујућег генерала Србије о љотићевцима од 7. марта 1943.

"Здружена борбена организација рада" (ЗБОР) је настала 6. јануара 1935. године у Љубљани, спајањем више националистичких десничарских југословенских организација и група као одговор на светску економску кризу тридесетих година: „Југословенске акције“ из Београда, групе окупљене око Димитрија Љотића из Београда и „Борачке организације Југославије“ из Љубљане. За првог председника покрета изабран је Димитрије Љотић.

Програм

Мада је програмским начелима био сличан италијанским фашистима (сталешко уређење), Збор је увек наглашавао да је он самосвојан покрет који нема узоре ни у нацизму ни у фашизму.

„Ми нисмо фашисти. Ни наша мисао фашизам. Сто пута смо то казали и доказали. Иако Стојадиновић иде у Рим да копира фашизам, или у Берлин да копира хитлеризам, он нашу мисао не узима, већ туђу“ — рекао је Љотић поводом сукоба са Миланом Стојадиновићем, тадашњим председником Југословенске владе.

Главне карактеристике програма и деловања ЈНП Збор су:

• сталешко уређење државе
• антикомунизам
• веровање у постојање „јеврејске завере“
• југословенство
• патријархална и религијска традиција југословенских народа

Мада је програмски био против парламентарног система политичких странака Збор је неколико пута учествовао на изборима без већег успеха.

Други светски рат

Немачки војници одводе цивиле на стрељање у Крагујевцу, октобра 1941. Љотићевци су помагали Немцима у провођењу крагујевачког масакра.

Кад је 30. априла 1941. шеф Управног штаба др Харолд Турнер формирао „комесарску владу“, на челу са Миланом Аћимовићем, два од десет „комесара“ (инж. Милосав Васиљевић и др Стеван Иванић) били су чланови Збора. Недићева влада је једном од својих првих одлука, поред девет оружаних одреда, 5. септембра 1941. формирала и љотићевски одред од чланова и присталица Збора, такозвани Први одред српских добровољаца, у јачини од 120 људи. Укупно су формирана 23 добровољачка одреда. Они су, под надзором Немаца, преформирани у батаљоне и пукове, прераставши у „Српски добровољачки корпус“. Велики део предратних Збораша постали су припадници „Српског добровољачког корпуса“, војне јединице под командом Вермахта, односно Недићеве „Владе народног спаса“. Ова формација називана је и „Љотићевци“ јер је Димитрије Љотић имао јак утицај на мобилизацију, формирање и борбени дух, и мада није био командант, био је идејни вођа и главни официр за морал.

Већи број Збораша учествовао је у раду Недићеве владе, у специјалној полицији и другим органима Недићеве власти. Сам Љотић био је од 7. јула 1941. „Изванредни комесар за обнову Смедерева“.

Литература

• Стефановић, Младен (1984). ЗБОР ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА. Београд: Народна књига. 
• Борковић, Др; Милан (1979). КВИСЛИНШКА УПРАВА У СРБИЈИ 1941 - 1944 - књига 1. Београд: Слобода. 
• Борковић, Др; Милан (1979). КВИСЛИНШКА УПРАВА У СРБИЈИ 1941 - 1944 - књига 2. Београд: Слобода. 
• Славиша Перић, Димитрије Мита Љотић и његов ЗБОР
• доц. др Небојша Ранђеловић, Владимир Вучковић: Југословенски покрет ЗБОР у Нишу Архивирано 2014-09-15 на Wаyбацк Мацхине-у
• Истина о стрељању угледног винара, Политика, 09. јун 2008.
• Антић, Ана (2012). „Полице Форце Ундер Оццупатион: Сербиан Стате Гуард анд Волунтеерс' Цорпс ин тхе Холоцауст”. у: Хороwитз, Сара Р.. Бацк то тхе Соурцес: Ре-еxамининг Перпетраторс, Вицтимс анд Бyстандерс. Еванстон, Иллиноис: Нортхwестерн Университy Пресс. ИСБН 978-0-8101-2862-0. 

Вањске везе

• О идеологији Димитрија Љотића и његовој организацији ЗБОР