Wyатт Беррy Стапп Еарп (19. март 1848–13. јануар 1929) је био амерички фармер, возач кочија, ловац на буфале, полицајац у многим градовима на граници америчког Дивљег Запада, коцкар, власник салуна, рудар и боксачки судац. Најпознатији је по томе што је, заједно с Доцом Холлидаyем и своја два брата - Виргилом и Морганом Еарпом - судјеловао у знаменитом обрачуну код О.К. Цоррала као и у потоњој Еарповој вендетти.

Wyатт Еарп
Wyатт Еарп у доби од 21 годину, цца. 1869
Рођење(1848-03-19)19. 3. 1848.
Монмоутх, Иллиноис, САД
Смрт13. 1. 1929. (доб: 80)
Лос Ангелес, САД
Занимањекоцкар, полицајац, власник салуна, копач злата и сребра
Супруг/аУрилла Сутхерланд (супруга)
Целиа Анн Блаyлоцк (партнерка)
Јосепхине Сарах Марцус (супруга)
Дјецанема

Wyатт Еарп је након тога постао једна од икона америчке хисторије и популарне културе. Живот му је предмет бројних књига, филмова, стрипова и ТВ-серија.

Биографија

уреди

Многе приче и гласине које су се испреплеле око личности овог најпознатијег револвераша запада бациле су и немало сјене на његов карактер и поступке. Но упркос свему Вајат Ерп преживио је безброј окршаја и дочекао дубоку старост и умро у свом родном дому у Калифорнији 13. јануара 1929. у 83 години. Писац и новинар Стјуарт Н. Леик провео је с њим скоро двије године записујући његова сјећања, обилазећи с њим мјеста гдје је Вајат судјеловао у стварању историје Америчког Запада. Без сумње Вајат је био оно што се данас подразумјева под револверашем. Но за разлику од других као што су били браћа Мастерсон, Дивљи Бил Хикок, Рој Бен, Џон Весли Хардин и других који су били на страни закона, а понекад и сами прелазили с оне стране закона, Вајат Ерп је био човјек чврстих начела којих се држао без обзира на посљедице. То није било нимало лако у то дивље доба кад је свако постављао своје законе, онолико чврсте и вриједне колико их је могао подупријети снагом властите воље, мишића и метака. Гдје почиње и завршава поштење није било увјек лако оцјенити у доба кад су се људи од закона картали са убицама, разбојници посље пљачке долазили у град да потроше плијен, домаћице држале увјек спремну двоцјевку. Вајат, чини се, никад се није двоумио која је страна права. Зато је заслужан највише његов отац Николас. Он је храброшћу, чврстином и поштењем представљао узор којег су се Вајат и његова браћа држали цијелог живота. Ерпови су били поријеклом из Шкотске, али су били већ шеста генерација која је живјела у Америци кад су Николас Ерп и његова жена Виргиниа купили фарму на којој су се родили два њихова најстарија сина Џејмс и Вирџил и кћерка Марта. Николас, који је ускоро био познат по цијелом околном подручју по храбрости којом се супростављао безакоњу, био је изабран за шерифа и без икакве надокнаде стављао живот на коцку. Када је 1845. букнуо рат између САД-а и Мексика, Николас смјеста продаје фарму, смјешта породицу на сигурно и добровољно се јавља у коњицу. Годину дана касније вратио се кући као капетан и инвалид. Наредне године родио се и трећи дјечак којем су дали име Вајат Бери Стап. Слиједила су га још два дјечака, Морган и Варен, и једна дјевојчица Аделија. Свих шест синова Николаса Ерпа прошло је најопаснија подручја Запада и свагдје оставила свој траг, а посебно борбена тројка Вајат, Вирџил и Морган.

                                   MAGIČNA MOĆ ŠERIFOVE LIČNOSTI
                  (iz predgovora uz biografiju Vajata Erpa od Stjuarta N. Leika)

Пошто је Вајат Ерп дуго времена био митска личност ред је да се каже да ова биографија није никаква митска прича. Пређене су хиљаде километара да би се дошло до истине. Обављени су разговори са многим свједоцима и прочитане стотине старих новина и докумената. Хиљаде малих епизода створиле су још за живота мит око њега и окружиле његов храбар и суров живот легендом. Био је изванредан човјек и као такав стекао је међу својим савременицима многе пријатеље, али и непријатеље. Нису га сви исто разумјели и вољели. Био је човјек дјела. Живио је у времену у коме се живот могао спасити само личном енергијом. Био је више посљедица него узрок. Пут који га је водио из таме и збрке оног времена тражио је од њега строгост, неумољивост, сигурну руку и онакво држање, какво је једино у то вријеме било схватљиво. Своје безбројне борбе водио је оштроумно, хладнокрвно и непогрешиво. У својој земљи је стекао највеће признање као један од највећих револвераша за правду и као један од највећих службеника мира које је запад уопште познавао. На сву срећу живио је довољно дуго да би са високог положаја могао прихватити још веће почасти, у извјесном смислу мали знак захвалности америке за херојски живот који је посветио изградњи и миру своје домовине. Тако он данас није познат само као храбар и енергичан човјек америчког пионирског времена који је магичном снагом своје личности и апсолутним владањем револвером калибра 45 укротио низ градова, гонича стоке и рударских логора већ и о човјеку који је имао велик утицај на своје суграђане, своју околину и вријеме. Његове борбе нису малог утицаја на долазак закона на запад.

Док Холидеј

уреди

Насупрот сјајном Вајату Ерпу, Док Холидеј је био несретан човјек. Био је човјек доброг изгледа, пепељасто плаве косе и бркова, студирао је и стекао титулу доктора за болести зуба и вилица на универзитету у Филаделфији. У Бостону је био угледан одјељенски љекар и, на своју несрећу, од једног је пацијента добио опасну и тад неизљечиву болест туберколозу. Колеге љекари су му савјетовали да се одсели на југ гдје је сувљи зрак, јер би то боље одговарало његовим плућима. Његова слава угледног Бостонског зубара почела је нагло да пада, да би се на Западу дигла као зла коб у лику легендарног револвераша и коцкара. У Тексасу је упознао Вајата Ерпа и постали су пријатељи. Заједно са Вајатом Ерпом учесник је чувеног Обрачуна код О.К. Цоррала. Док Холидеј је умро 8. новембра 1887. године у Гленвуд Спрингсу у 36 години од туберколозе. Једна је од највећих легенди Дивљег запада. Био је хладан као гвожђе, али Вајат Ерп је успио да га промјени - писало је у једним Денверским новинама. Он му је савјетовао да, кад год је то било могуће, своје противнике само рањава. Бат Мастерсон, који је иначе заступао мишљење да би он требао бити пријатељ чувеног Вајата Ерпа, сматрао је да је код Вајата била ријеч о трпљењу кад се ради о Доку, али да је била ријеч о правом пријатељству схватио је тек касније и то је био разлог који га је годинама раздвајао од Вајата. У Америци је тад владало мисљење "С ким си такав си", што је значило да је и Вајат Ерп био као Док Холидеј човјек који је често био на граници закона: коцкар, пустолов и револвераш, што је била једина ствар која је бацила немало сјене на његов карактер и поступке. Посље смрти Дока једне Њуоршке новине су написале: "Не знамо да ли је био поштен, али због тога још више цијенимо његовог пријатеља Вајата Ерпа".

Вањске везе

уреди