Солидарност

Ово је главно значење појма Солидарност. За друга значења, в. Солидарност (синдикат).

Солидарност је добровољна социјална кохезија, спремност да се помогне и додијели међусобна подршка унутар групе. Људи су солидарни с некиме, ако га подржавају у његовим успјесима и неуспјесима те их осјећају као своје властите.

Подријетло ријечи

Ријеч долази од лат. "солидус", то значи „чврст“. Постојао је средњовјековни правни појам „солидум„, што је значило да се скупина људи, која се појављује пред судом понаша "као један човјек". Ријеч се проширила на француски, а након тога и на друге језике, а од 19. стољећа почела се користити као конкретан израз концепта "братства" у лозинки Француске револуције "Слобода, једнакост, братство." (франц. Либертé, éгалитé, фратернитé). У том смислу, постала је парола посебно радничког покрета и касније социјалдемокрације. У рујну 1980. настао је у Гдањску синдикални покрет „Солидарност“, чиме је поступно започео пад комунистичког сустава. Истозначница у хрватском језику је и ријеч узајамље

Солидарност у социологији

Солидарност се противи идеји моћи и доминације једних над другима. Француски социолог Éмиле Дуркхеим у свом раду "Друштвена подјела рада" (1893.) разликује твртку с ниским ступњем подјеле рада, која има "механичку солидарност" од скупине или племена као цјелине друштва с напредном подјелом рада, која је довела до различитих добровољних савеза и настанка "органске солидарности".

Солидарност је облик међусобне љубави и помоћи унутар црквених редова, а касније у средњем вијеку између цехова и других интересних скупина. Дуркхеим и његови сљедбеници, виде и недостатак такве солидарности, ако су интереси неке скупине на штету друштва у цјелини.

Солидарност у данашњици

Друштвени развој у богатим земљама – особито аутоматизација производње и њен пријенос у сиромашније земље - драстично су смањили број радника у творницама и довели до слабљења групне солидарности. Смањена је важност синдиката и иако је стандард порастао, смањила се и солидарност у том погледу.

Тренутно се, најчешће говори о тзв међугенерацијској солидарности, према којој запослени људи морају дати дио својих прихода за плаћање мировине старих људи, некадашњих запосленика. У Хрватској је постојало министарство, које се звало „Министарство обитељи, бранитеља и међугенерацијске солидарности“. Ту се не ради о солидарности у правом смислу те ријечи, јер није добровољно.

Солидарност с примјерице, сиромашнијим дијеловима свијета и сиромашним грађанима, велики је етички изазов за све и солидарност остаје за многе врлина и у модерном друштву.