Руј
Руј (латински: Рхус) или сумак[1]) је биљка пењачица из породице воњача (Анацардиацеае).[2] Сам род руј (Рхус) обухваћа око 150 врста мањег листопадног дрвећа и грмља[3] које расте у појасу умјерене и суптропске климе,[2] по Еуроазији и Сјеверној Америци.
Руј | |
---|---|
Цртеж Руја | |
Научна класификација | |
Царство: | Плантае |
Дивизија: | Магнолиопхyта |
Разред: | Магнолиопсида |
Ред: | Сапиндалес |
Породица: | Анацардиацеае |
Род: | Рхус Царолус Линнаеус, 1753 |
Карактеристике
уредиПо Балкану расте обични руј (Цотинус цоггyгриа), ниско дрво или грм раширен по Јужној и Централној. Еуропи, Централној Азији и централној Кини.[3] Елиптоидно лишће дуго до 8 цм, на рубовима с доње стране је плаво-зелено, за разлику од тог у прољеће (кад листа) и у јесен (кад опада) има јарко црвену (рујну) боју па се зато тако и зове.[3] Рујеви имају бројне мале цвјетове који су углавном стерилни,[3] па се бројне врсте бесполно размножавају ризом.[2]
Рујеви се користе као сировина за производњу бојила, лијекова и пића а сушени плодови неких врста користе се као зачин по Блиском Истоку.[2] Али се исто тако често користе код мелиорације еродираних површина и као украсне биљке.[2] Гроздасти или сицилијански руј (Рхус цориариа), раширен по Медитерану, нарочито се узгаја по Јужној Италији као сировина за производњу танина[2] који се користи за штављење коже.[3]
Отровни руј (Тоxицодендрон верниx) је грмолико стабло које расте по мочварном киселом тлу на истоку Сјеверне Америке, њен безбојни врло токсични флуид потамни кад се изложи зраку.[2] Амерички руј (Цотинус америцанус), сличан обичном рују, је ниско дрво (грм) који расте по југу Сједињених Америчких Држава.[3]