Рашидунски Калифат

Рашидунски Калифат (арапски: الخلافة الراشدية‎) је назив којим се описује арапска, односно исламска држава у периоду прва четири калифа од Мухамедове смрти 632 (10. година А.Х.), познатих и као праведни калифи. На свом врхунцу се калифат простирао од Арабијског полуотока, Леванта, Кавказа и Сјеверне Африке на западу, до Иранске висоравни и Централне Азије на истоку. Представљао је највеће царство у хисторији до тог времена.[1] Такођер је представљао и једно од најбрже створених царстава у хисторији, с обзиром да је највећи дио територија освојен у непуне двије деценије након настанка, при чему је потпуно уништено Сасанидско Царство на истоку; а трајно ослабљено Бизантско Царство на западу. Освојена подручја су задржана успркос унутрашњих сукоба које су ескалирале у грађански рат који ће 661. довести до стварања омејадске династије, односно лозе калифа који представљају насљеднике Рашидунског Калифата.

الخلافة الراشدة
Рашидунски Калифат
Царство
?
 
?
 
?
 
?
632–661 ?
Положај Рашидунског Калифата
Положај Рашидунског Калифата
Рашидунски Калифат (тамозелено) на свом врхунцу 654, укључујући вазалне државе (свјетлозелено).
Главни град Медина, Куфа
Језик/ци Арапски, арамејски, арменски, берберски језици, грчки, грузијски, хебрејски, курдски, средњоперзијски,
Религија ислам
Власт Калифат
Амир ал-Му'минин¹
 - 632–634 Абу Бакр
 - 634–644 Умар
 - 644–656 Утхман
 - 656–661 Али
Хисторија
 - Успостава
 - Престанак
Становништво
 -  ест. 40,300,000 
Валута Динар, Дирхам
Данас дио
¹ Амир ал-Му'минин (أمير المؤمنين), Цалипх (خليف)

Повезано

уреди

Референце

уреди
  1. Реин Таагепера (1979), "Сизе анд Дуратион оф Емпирес: Гроwтх-Децлине Цурвес, 600 Б.C. то 600 А.D.", Социал Сциенце Хисторy, Вол. 3, 115-138