Рашидунски Калифат (арапски: الخلافة الراشدية) је назив којим се описује арапска, односно исламска држава у периоду прва четири калифа од Мухамедове смрти 632 (10. година А.Х.), познатих и као праведни калифи. На свом врхунцу се калифат простирао од Арабијског полуотока, Леванта, Кавказа и Сјеверне Африке на западу, до Иранске висоравни и Централне Азије на истоку. Представљао је највеће царство у хисторији до тог времена.[1] Такођер је представљао и једно од најбрже створених царстава у хисторији, с обзиром да је највећи дио територија освојен у непуне двије деценије након настанка, при чему је потпуно уништено Сасанидско Царство на истоку; а трајно ослабљено Бизантско Царство на западу. Освојена подручја су задржана успркос унутрашњих сукоба које су ескалирале у грађански рат који ће 661. довести до стварања омејадске династије, односно лозе калифа који представљају насљеднике Рашидунског Калифата.
الخلافة الراشدة Рашидунски Калифат
|
Царство
|
|
Рашидунски Калифат (тамозелено) на свом врхунцу 654, укључујући вазалне државе (свјетлозелено).
|
Главни град
|
Медина, Куфа
|
Језик/ци
|
Арапски, арамејски, арменски, берберски језици, грчки, грузијски, хебрејски, курдски, средњоперзијски,
|
Религија
|
ислам
|
Власт
|
Калифат
|
Амир ал-Му'минин¹
|
- 632–634
|
Абу Бакр
|
- 634–644
|
Умар
|
- 644–656
|
Утхман
|
- 656–661
|
Али
|
Хисторија
|
|
- Успостава
|
|
- Престанак
|
|
Становништво
|
- ест.
|
40,300,000
|
Валута
|
Динар, Дирхам
|
Данас дио
|
|
¹ Амир ал-Му'минин (أمير المؤمنين), Цалипх (خليف)
|
|
- ↑ Реин Таагепера (1979), "Сизе анд Дуратион оф Емпирес: Гроwтх-Децлине Цурвес, 600 Б.C. то 600 А.D.", Социал Сциенце Хисторy, Вол. 3, 115-138